Košmari šalju važne poruke

Miroslav Mika Antić za snove je rekao da su „čaroban svet od izmišljene jave“, Laza Kostić je pevao „dan što plete, noć opara“, a čuveni Salvador Dali svoje snove prenosio na platno. Snovi inspirišu, intrigiraju i navode da tragamo za njihovim značenjem.

– Kada nešto upečatljivo sanjaju, ljudi to spontano prepričavaju drugima, a neki od njih posežu i za sanovnikom, sluteći, zapravo, da san nešto znači i da im nešto poručuje. Problem sa sanovnicima je, međutim, što u njima simboli imaju uvek isto značenje, isto za sve ljude, čime se simbol suštinski svodi na znak i time obesmišljava. Svaki simbol je višeznačan i po pravilu ima različito značenje za svakog pojedinca – kaže za „Vesti“ prof. dr Olivera Žižović iz Centra za dubinsku psihologiju i analizu snova.

Sanovnici besmisleni

Ona objašnjava da čitanje sanovnika, ima svrhe koliko i gledanje u šolju.

– Neretko isti simbol ima drugačiji smisao u različitim snovima iste osobe ili u različitim etapama njenog života. U vidu treba imati i to da se nijedan snevni simbol ne može odvojiti od onoga ko ga je sanjao, od njegove životne situacije, asocijacija koje snevač ima na elemente sna, pa je već i stoga uzaludno tražiti značenje određenog simbola u sanovniku. Simbole u snu ne možemo šablonski tumačiti, već ih moramo staviti u kontekst psihologije snevača i njegove životne situacije, pa i serije snova date osobe, jer samo tako možemo doći do pouzdanog i tačnog značenja konkretnog sna. Ukratko, neophodan je individualni pristup.

Šta su snovi, zašto i kako sanjamo?

– Snovi postoje od kada postoji i čovek, što znači da su nam neophodni. Da nije tako, oni bi tokom evolucije iščezli, što se nije desilo, niti će se desiti. Zahvaljujući naučnim istraživanjima danas znamo da snovi nemaju samo psihološke, već i brojne fiziološke funkcije. U fazi spavanja sa snovima obnavljaju se moždane ćelije, dok je spavanje bez snova „zaduženo“ za regulisanje ostalih bioloških funkcija organizma. Snovi nam pomažu i u skladištenju sećanja i pamćenju, pa osobe koje intenzivno uče sanjaju više od ostalih. Rađena su i ispitivanja u kojima su ljude budili kada bi ušli u REM fazu, fazu sanjanja. Nakon nekoliko dana primećene su psihičke promene, poput razdražljivosti, gubitka koncentracije, nemogućnosti pamćenja, a ukoliko bi lišavanje potrajalo, došlo bi do razaranja svesti i gubitka identiteta. Sve to potvrđuje da su snovi i biološki, organski i psihološki neophodni čoveku.

Noćne more kod dece

Sanjaju li deca, i šta se događa u njihovim snovima?

– I deca sanjaju, baš kao i bebe, od jednog trenutka verovatno već i u majčinoj utrobi. Uostalom, istraživanja su nedvosmisleno potvrdila da i neke životinje, poput pasa, sanjaju. Dečiji snovi su neretko usmereni ka ispunjenju želja, pa ukoliko detetu u toku dana, recimo, uskratimo sladoled, ono će ga te noći, u snu, priuštiti. Za decu su, takođe, karakteristične noćne more i košmari. Noćne more se javljaju do šeste godine, a reč je o specifičnom stanju sličnom mesečarenju: mišići su aktivni, oči otvorene, dete vrišti mada, zapravo, spava. Preporuka je da se dete tada ne budi, a ujutru se ničega ne seća. Takva stanja su povezana sa razvojem mozga i izvesnim, kod deteta još nerazvijenim moždanim funkcijama. Košmar je pak san koji budi dete i izaziva strah. Takvi snovi su često usredsređeni na jačanje detetove ličnosti, a mogu biti i svojevrsno upozorenje koje dete šalje odraslima, ili ukazivanje na potrebu za pažnjom. Košmari, dakle, imaju važnu psihološku funkciju u razvoju deteta. Istovremeno, dečji snovi mogu biti i daleko komleksniji, što potvrđuje čuveni seminar o dečjim snovima Karla Gustava Junga, na kom su analizirani dečji snovi, ali oni kojih su se sećali odrasli snevači. Ispostavilo se da su ti snovi neretko predvideli celokupnu buduću sudbinu snevača. U tom smislu su posebno važni snovi iz ranog detinjstva, odnosno prvi kojeg se sećamo.

Postoje li ljudi koji tvrde da nikada ne sanjaju. Može li to da bude tačno? Ili sanjaju pa zaborave?

– Empirijski je dokazano da svaki čovek svake noći sanja u proseku oko dva sata. Neki ljudi, međutim, ne pamte snove, ili zato što imaju otpor, to jest ne žele da čuju poruku nesvesnog dela svoje ličnosti ili jednostavno ne obraćaju pažnju na njih.

Prozor u nesvesno

Da li su snovi samo deo procesa spavanja ili imaju i neku drugu svrhu?

– Osim fiziološke uloge, snovi imaju neprocenjiv psihološki značaj. Oni su spontani izraz nesvesnog dela ličnosti, pa posredstvom njih, nakon tumačenja, dobijamo uvid u nesvesne

sadržaje: individualne, familijarne ili kolektivne. Snovi ne samo da nas podržavaju, osnažuju i inspirišu, već nas i dopunjuju, koriguju, ukazuju gde grešimo ili šta smo u određenoj, konkretnoj situaciji prevideli, šta nemamo u vidu, a važno je za naše bolje i celovitije funkcionisanje. Oni nam otkrivaju ono što ne znamo o sebi i drugima, a zahvaljujući njima možemo doći i do mogućih rešenja životnih problema, kako u nama tako i izvan nas. Stoga ih možemo uporediti sa rendgenskim snimkom, koji nam predočava šta se unutar nas dešava. Oni nam pružaju informaciju kako nesvesni deo ličnosti vidi određenu, aktuelnu situaciju ili konkretni problem. Neretko, snovi nas pripremaju i za ono predstojeće, što dolazi ili je već tu, a još uvek ga nismo svesni. U tom smislu oni jesu naši najbolji prijatelji, na strani našeg dobra i napretka.

Kada je nauka ozbiljnije počela da proučava snove i da li se došlo do nekih konkretnjiih saznanja?

– Mada je već u antici bilo autora koji su se ozbiljno bavili snovima, poput Artemidora iz Daldisa (II vek n. e.), do početka XX veka, odnosno do Sigmunda Frojda, snovi nisu naučno proučavani i smatrani su praznovericom. Stoga je Frojd istakao da je jednog dana, na svoje veliko iznenađenje, otkrio da se istina o tome šta je san ne približava shvatanju lekara, nego laičkom shvatanju, dakle narodnom „verovanju u snove“. Naučno tumačenje snova počelo je objavljivanjem Frojdove knjige Tumačenje snova, 1900. godine. Tokom poslednjih 120 godina ono se kontinuirano razvijalo i razvija se, kako u okviru Frojdove psihoanalize i istraživanja individualnog nesvesnog, tako i u Jungovoj analitičkoj psihologiji, koja je usredsređena na analizu kolektivnog nesvesnog i Sondijevoj šikzal-analizi koja proučava familijarno nesvesno.

Kako se odnositi i šta misliti o košmarnim snovima? Neki ih povezuju sa psihičkim problemima ili čak poremećajima.

– Snovi su prirodan fenomen, pa tako i košmari, i ni u kom slučaju nisu nužno povezani sa patologijom. Košmarni snovi su, štaviše, posebno važni. Njih možemo i treba da posmatramo kao svojevrsne elektrookove koji nas bude i govore nam da nešto u nama ili oko nas nije u redu i da to moramo da promenimo. Košmari nam ne dozvoljavaju da se uljuljkamo u pogrešnom funkcionisanju, već nas primoravaju da obratimo pažnju na nešto što radimo, a pogrešno je ili na nešto što ne želimo da vidimo, a ugrožava nas. Iskustvo pokazuje da kada takve snove protumačimo i prihvatimo njihovu poruku, oni se povlače. U tom smislu košmari su možda i naši najdragoceniji snovi, koje bi trebalo dočekati sa povišenom pažnjom, pa i radošću, a ne sa strahom i potiskivanjem.

Grupne analize

U vašem Centru za dubinsku psihologiju i analizu snova koji je 1993. godine osnovao dr Ivan Nastović, kako bi se posvetio naučno-istraživačkom i praktičnom radu na snovima, na seminarima se rade grupne analize snova. Šta je cilj seminara i grupne analize? I koja je razlika između grupne i individualne analize?

– U Centru „Dr Ivan Nastović“ snovi se već skoro 30 godina tumače po trodimenzionalnoj metodi doktora Nastovića, osnivača Centra, koja podrazumeva integraciju

Frojdove psihoanalize, Jungove analitičke psihologije i Sondijeve šikzal-analize. Nastović je, naime, krajem 80-tih godina prvi na našim prostorima formirao iskustvene grupe za analizu snova. Polazeći od toga da su snovi univerzalni fenomen, značajan za sve ljude, budući da svi sanjamo od rođenja do smrti, Ivan Nastović je smatrao da prednosti ove metode ne smeju ostati samo u psihoterapeutskim ordinacijama, budući da ima mnogo više ljudi koji se nalazi izvan njih, a koji poseduju autentičnu potrebu da putem snova upoznaju mudriji deo sebe. Grupe omogućavaju kvalitetnije i bogatije sanjanje, a pružaju i priliku da učimo iz snova drugih članova, budući da svoje ili probleme bližnjih prepoznajemo u tuđim snovima.

Veza snova i smrti

I na kraju, imaju li snovi, zaista veze sa nekim lepim ili manje lepim događanjima u životu, pa čak i sa smrću?

– Snovi su usko povezani sa životom i realnošću, tačnije njihov su odraz, pa su time, svakako, povezani i sa smrću kao sastavnim delom života. Smrt se, međutim, može javiti kao motiv, odnosno kao snevni sadržaj, odnosno snevač može sanjati da on ili neko drugi, njemu blizak ili pak veoma dalek umire. Jezik snova se, međutim, bitno razlikuje od jezika svesti. To se posebno odnosi na snove o smrti, kada sadržaj, koji je u realnosti nepoželjan ili za snevača strašan, u snu može biti pozitivan. San o sopstvenoj smrti može, recimo, sugerisati da je neophodno da u nama umre nešto što zbilja i treba da umre, a što nas je i dovelo u nezavidnu životnu situaciju u kojoj se nalazimo, ili to može biti neki naš aspekt od kog bi trebalo da se oprostimo, razvenčamo. Uostalom, novog rođenja i vaskrsenja nema bez smrti.

Transplantacija srca

„Sanjam sestru koja nešto veoma ozbiljno saopštava roditeljima. Čujem kako im govori da su joj doktori prognozirali još četiri do pet godina života ukoliko ne uraditi transplantaciju srca. Naš brat to već zna, a sada saznajemo roditelji i ja. Tata je skrhan, spušta glavu na sto i počinje da plače. Konstatujem da je sestra veoma jaka, čim kroz sve to prolazi tako dostojanstveno“.

Okidač za ovaj san bio je telefonski poziv sestre koja je snevačici javila da su ona i njen muž kupili avionske karte i da se sa decom vraćaju u Srbiju. Snevačica, naime, od nedavno živi u Americi sa svojim suprugom, a sestra je sa svojom porodicom poslovno provela godinu dana u SAD i upravo se spremala za povratak kući. Ta vest je za snevačicu bila veoma bolna, jer od tog trenutka ostaje sama, tačnije bez blizine ijednog člana svoje primarne porodice, za koju je veoma vezana.

San joj, međutim, poručuje da mora da izvrši transplantaciju srca, odnosno, odstrani postojeće emocije i snažnu vezanost za primarnu porodicu, ukoliko želi da nastavi da živi, da se uklopi u novu sredinu i ukoreni u novo tlo. Jer, sestra u ovom snu predstavlja aspekt snevačice i to onaj koji je već obavio separaciju od primarne porodice i koji sledi svoj životni put. Stoga je ona i odabrana da bude glavni akter u snu, koji snevačici poručuje da i ona ima snage za ono što je neminovno. San otkriva i posebnu vezanost između snevačice i oca, čime ukazuje na to da su očeve emocije bitan remetilački fakor u procesu separacije od primarne porodice.