Kolači, pivo i sapun od ludaje

Može i zapečena u rerni, neki tvrde da nema bolje poslastice od pite posute prah šećerom, a u mnogim zemljama potaž je hladno predjelo, specijalitet bez koga se ne počinje obrok. Međutim, tek na severoistoku Srbije postaje jasno zbog čega bundevu nazivaju i „banatskom bananom“ ili „banatskim zlatom“.

Retko je povrće sa toliko lekovitih sastojaka, a istovremeno podesno da se od njega spremni nebrojeno dobrih jela, ali i mnogo toga još, od sapuna pa do sladoleda ili piva!

„Vesti“ su posetile 37. manifestaciju Dani ludaje u Kikindi – koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj posetilaca ne samo iz regiona, već i iz dijaspore.

– Svi koji su iz nekih razloga napustili grad, baš za ove dane se vraćaju kako bi se sreli sa najmilijima, ali i kako bi sa prijateljima podelili toplinu ove naše gostinjske sobe koja se zove Kikinda. Na taj način se grade novi mostovi i između naroda, ali i između gradova i država – poručuje gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač.

Ovaj grad je četiri dana bio carstvo bundeve u pravom smislu te reči.

– Sve je bilo podređeno „njenom veličanstvu ludaji“ kako je jedino mi u Kikindi zovemo. Samo za dekoraciju grada, ove godine smo utrošili deset tona bundeve, a teško je odrediti koliko je tona iskorišćeno za spravljanje najrazličitijih proizvoda: od rakije, likera, sajdera, piva, putera, pekmeza, brašna, testenina… Zapravo, nisam sigurna da uopšte postoji registar proizvoda od bundeve jer svake godine naši proizvođači smisle nešto novo – ističe Jasmina Milankov, direktorka Turističke organizacije Kikinde.

Sladoled, sir i ljuti sos

Ona navodi da je u centru grada bilo 80 štandova sa isto toliko malih proizvođača najrazličitijih proizvoda od bundeve.

– Probajte sladoled od ludaje. Pravi hedonistički doživaljaj – tvrdi Branislava Stepanov, vlasnica Poljoprivrednog gazdinstva Stepanov.

Ovo gazdinstvo se specijalizovalo za hladno ceđena ulja među kojima je ono od bundeve u rangu najskupljih. Flašica od 250 ml košta nepunih deset evra, zbog čega se služi isključivo za salate ili sireve, ali i kao prirodan lek za muškarce koji boluju od prostate.

– Od bundeve pravimo još i brašno, slani puter, puter sa medom, liker, pekmez, salatu, ljuti sos. Ove godine smo ponudili i puter od bundeve sa čokoladom. Namazan na hleb vraća energiju za taj dan – kaže Branislava Stepanov.

Za 51-godišnjeg Denisa Bekera, Nemca iz Berlina koji je prvi put na Danima ludaje pravo otkrovenje bili su rakija i pivo od bundeve.

– Nisam prvi put u Srbiji i uverio sam se da imate odlične prirodne rakije. Međutim, ono što me je iznenadilo jeste da se i od bundeve može napraviti ne samo dobra rakija, već i liker, ali i kvalitetno pivo, a mi Nemci volimo pivo – smeje se Beker i dodaje da je ipak najviše oduševljen ljudima.

– Prvo što čovek mora da primeti jeste da su ljudi ovde veoma gostoprimljivi, otvoreni, velikog srca. Po tome se razlikujete od nas Nemaca koji takođe sve to imamo, ali smo mnogo rezervisaniji – kaže Beker.

Upravo tu otvorenost ljudi naveli su i prijatelji Zoltana Fazika (46) iz Pariza, kadao su prošle godine prvi put posetili Kikindu.

– Najverovatnije će doći i u oktobru, jer su oduševljeni mirom, posebno za decu. U Parizu je nemoguće da dete ostavite bez nadzora ni dva minuta, a ovde je sve mnogo slobodnije – priča Fazika koji u Parizu ima svoju firmu specijalizovanu za stolariju i bravariju.

Sećanje na detinjstvo

Za njega, prva asocijacija na „Dane ludaje“ su karnevali u kojima je učestvovao još od malih nogu.

– To je događaj koji se pamti. Sva deca se uključe u defile centrom grada i to zaista izgleda fantastično. Drugo što pamtim je miris pite bundevare sa cimetom i prah šećerom preko. To je za mene kolač – kaže Zoltan Fazika.

Dragana Pešterića (49) koji već deceniju živi i radi u Bazelu pronašli smo između nekoliko štandova sa vinima.

Bio je okružen prijateljima i u „pratnji“ jednog od lokalnih tamburaša na glasu koji se za ovu priliku opremio meksikanskim šeširom pa je bilo zanimljivo pratiti nastup – miks meksikanskih i vojvođanskih hitova.

– Dani ludaje su manifestacija kada se uglavnom vraćaju svi koji su otišli iz Kikinde i van Srbije. Srce uvek vodi tamo gde si rođen, pa tako i ja ove dane koristim za druženje i opuštanje, a onda nazad u Švajcarsku, da se zaradi – priznaje Pešterić.

Ispraća nas sa čuvenom vojvođanskom pesmom Milana Prunića „Ima jedan grad“, čiji je refren i svojevrsna himna manifestacije Dani ludaje u Kikindi:

„Kad se popneš na ludaju, usred njive na tulaju, u daljini laje kera, tu je varoš cela“…

Ispratila nas je i dosadna kiša koja je delimično pokvarila planove organizatorima.

Doduše, na koncertu kojim su završeni Dani ludaje, zbog Zdravka Čolića je vredelo kisnuti i gradski trg je bio dupke pun.

Koncerti

Ovogodišnje Dane ludaje obeležila je i serija koncerata.

Muzički deo programa otvorio je najpoznatiji srpski violinista Jovan Kolundžija koji je u koncertnoj sali Narodnog muzeja nastupio uz pratnju kamernog orkestra „Gudači Svetog Đorđa“.

Zapažen nastup imao je beogradski sastav Van Gog i niške rok legende, grupa Kerber. Kruna muzičkog dela festivala bio je nastup Zdravka Čolića.

Karneval mališana

Tradicija Dana ludaje je i karneval najmlađih centralnim gradskim ulicama.

Mališani, od onih iz vrtića, pa do dece iz osnovnih škola bili su u kostimima koji su izazvali divljenje prisutnih. Šetnja se završila odlaskom do gradske kuće gde ih je sačekao gradonačelnik Kikinde i otpratio na njihov „kinderbal“ – zabavu za decu koja se organizuje u dvorištu Narodnog muzeja.

Gosti

Direktorka Turističke organizacije Kikinda ponosno ističe da je ove godine na sajmu privrednika učestvovalo više od 100 izlagača, a da su na ovu manifestaciju došle i delegacije iz Izraela, Rumunije, Mađarske, Slovenije i Nemačke, kao i više gradova iz Republike Srpske.

Rekorder iz Mađarske

Dane Ludaje obeležava i tradicionalno takmičenje u najtežoj, ali i najdužoj bundevi. Žiriranje je prepušteno internacionalnim sudijama jer je Kikinda postala član Svetske asocijacije uzgajivača bundeva, a novi rekorder i „novi-stari“ pobednik je Tibor Kokai iz Mađarske koji je i prošle godine imao najtežu bundevu. Ove godine je u prikolici dovezao bundevu tešku 716,5 kilograma.

Drugo mesto, sa bundevom teškom 501 kilogram osvojio je Dušan Jankov iz Čuruga, a treći je bio Goran Lazić iz Kikinde čija tikva je, u odnosu na ove dve „sićušna“ mada je teška 295,5 kilograma.

Najduže ludaje donela je porodica Jankov iz Čuruga. Dušan, njegova majka Ružica i kćerka Nađa proizveli su bundeve duge 259, 253 i 247 santimetara.

Banatski fruštuk

Svi gosti su imali mogućnost da se posluže i klasičnim, ali i festivalskim „banatskim doručkom“.

Onaj prvi je podrazumevao hleb, mast i alevu papriku, ali i suvomesnate đakonije, dok je onaj festivalski, sadržao ponudu baziranu na bundevama.

Žene iz raznih udruženja su posluživale slatke pite bundevare, ali i mafine, proje, kuglofe, ali i kitnikes od bundeva.

Porodični praznik

Jasmina Milankov, direktorka Turističke organizacije Kikinde kaže da su Dani ludaje za sve Kikiđane – porodični praznik.

– Porodice se okupljaju za Božić, Vaskrs i za ove dane. Zato se svake godine potrudimo da svi koji dođu pronađu neki sadržaj shodno i svojim godinama, ali i interesovanjima. Tako smo organizovali brojne pozorišne predstave za najmlađe, sportske turnire, ali i koncerte. Ništa od toga nije bilo moguće da svi ne živimo za ovu manifestaciju. Zato je saradnja svih gradskih institucija, ali i sportskih i kulturnih društava savršena. Da nije takve saradnje ne bismo ni dobili manifestaciju kojom se ponosi cela Srbija – ističe Jasmina Milankov.