Za noć ubijeno 91 dete!

U senci stravičnih zločina počinjenih u koncentracionom logoru Jasenovac, ostalo je najmanje desetak sličnih logora, posebno u prvoj godini postojanja Nezavisne Države Hrvatske. Jedno od tih mesta koje danas nema čak ni adekvatnu spomen-tablu je ostrvo Pag u severnodalmatinskom arhipelagu, pored planine Velebit. Ovo je jedan od prvih masovnih gubilišta u NDH, a najveći masakr odigrao se 14. i 15. aprila 1941. kada je svirepo ubijeno 91 dete, 293 žene i 407 muškaraca – Srba i Jevreja.

O mračnoj tajni koju ovo ostrvo krije, danas svedoče jedino dva drvena, pravoslavna krsta bez ikakvih oznaka. Prvi se nalazi na mestu gde je bio logor, a drugi pored stravičnog stratišta, na visoravni Furnaža. I to je sve.

Pismo Kolindi

– Oba krsta smo postavili 2018. i to nakon dva neuspela pokušaja da se vrati Spomen-ploča koja je 1975. godine tu stavljena u znak sećanja na nevino pobijene civile. Tokom poslednjeg rata devedesetih ta ploča je uništena, a mi smo je u dva navrata nanovo postavljali i 2010. i 2013. godine. Prvi put je skinuta već posle tri dana, a drugi put iste noći. Posredstvom ambasadora u Srbiji poslali smo pismo tadašnjoj predsednici Hrvatske Kolindi Grabar Kitarović, zamolivši je da iskoristi svoj politički uticaj i angažuje se kako bi ta malena ploča opstala na mestu srpskog stradanja kao malo, ali jedino svedočanstvo o počinjenim zločinima. Do današnjeg dana nismo dobili nikakav odgovor – priča Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno 1941, nevladine organizacije iz Banjaluke koja je uspela da pronađe to masovno stratište, a poslednjih decenija pokušava da otrgne od zaborava sećanje na kompleks logora Jadovno-Gospić-Pag koji su prethodili „fabrici smrti“ u Jasenovcu.

Logor na Pagu formiran je sredinom juna 1941. godine jer zatvor u Gospiću nije mogao više da prima pohapšene Srbe i Jevreje.

– Prvi logoraši na Pagu, u uvali Slana bili su mlađi Jevreji koji su tu dovezeni 24. juna kako bi izgradili barake za zatvorenike koji će tek biti dovedeni. Nada Fojerajzen, zatočenica logora u Metajni, koja je preživela taj logor, svedočila je da su tog istog dana i žene brodovima prevezene od Karlobaga, kroz Paška vrata do mestašca Metajna. Ona je svedočila da su na tom putu 44 Srpkinje svoj život izgubile, zaklane su i bačene u more u Paškim vratima. Samo su Jevrejke dospele na Pag kao prve zatvorenice logora u Metajni – ističe Bastašić.

Ukazuje da su svi kasniji logoraši brodovima voženi ili u severnu uvalu Slana poznatiju i kao Paška ili Karlobaška slana ili oko rta Svetog Nikole, kroz Paška vrata u Pašku slanu koja se naziva još i Suha.

– Na ostrvu Pag formirana su tri logora koji su činili celinu sa grupom gospićkih gubilišta. Prvi u mestu Metajna u koji su dovođene isključivo žene i deca, a prestala dva na rtu Slana. Jedan je bio namenjen isključivo za Jevreje, a drugi za Srbe – priča Bastašić.

Krvavi pir

Objašnjava da je za tri meseca postojanja, kroz paške logore prošlo oko 16.000 ljudi, a da je najmanje 3.000 svirepo ubijeno.

– Svi su prvo odvođen u Gospić, a kada tamo više nije bilo mesto ka logoru na ostrvu Pag. Žene i decu su do obale najčešće prebacivali autobusima, a muškarci su morali da pešače oko 40 kilometara do Karlobaga gde su svi tovareni u brodove za prevoz peska.

Prema istraživanju više istoričara, od kojih su najrelevantnija dr Đure Zatezala u dvotomnoj knjizi „Jadovno 1941“ i profesora Ante Zemljara „Haron i sudbine“, data su detaljna svedočenja preživelih, ali i opisivani načini na koji su ljudi ubijani na ovom ostrvu.

– U Paškim vratima, u moru, između rta Krištofor i rta Sv. Nikola, daleko od očiju javnosti, na prostoru koji nije vidljiv ni sa obale ni iz grada Paga, zatvorenike bi tovarili na brodove, vezali im kamen oko vrata i nakon toga ih bacali u more. Ali, najveći masakr se odigrao uoči proslave katoličke Velike Gospe, u noći između 14. i 15. avgusta 1941 – priča Bastašić.

Kada je Italija najavila da će okupirati Zonu 2 kojoj je teritorijalno pripadao i Pag, ustaše su odlučile da rasformiraju sva tri logora, ali i uklone tragove zločina.

– Tog 14. aprila najveći deo zatvorenika, uključujući i grupu žena i dece koja je na ostrvo stigla samo nekoliko dana ranije, ustaše su poterale na visoravan Furnažu. Počeo je krvavi pir koji je završen tek sledeće jutro. Posle par dana s ovom mesta počeo je da se širi nesnosan smrad zbog čega su meštani ostrva prestali da koriste vodu iz bunara, a ribari da izlovljuju ribu. Kada je italijanska vojska preuzela kontrolo nad ostrvom veoma, već početkom septembra te 1941. godine su otkrili više masovnih grobnica. Uredno su počeli da evidentiraju svaku tu lokaciju i ekshumiraju posmrtne ostatke. Sve su uredno beležili i fotografisali, tako da je prema dokumentima italijanske vojne komande pronađeno ukupno 791 telo među kojima je bilo 91 dete uzrasta od pet do 14 godina, uključujući i jednu bebu, 293 žene i 407 muškaraca.

Strah od zaraze

Najviše su ih pronašli u masovnoj grobnici u mestu Malinu – 716. Plašeći se zaraze odlučili su da sva ta tela spale, a pepeo vrate u te grobnice, dodaje Dušan Bastašić. Naš sagovornik je upravo zahvaljujući italijanskoj građi, ali i istraživanjima više srpskih i hrvatskih istoričara 2017. godine uspeo da otkrije mesto na kome je u noći između 14. i 15. avgusta 1941. izvršen najveći pokolj.

– Uspeo sam i da u potpunosti rekonstruišem kojim putem su žrtve odvedene na gubilište, pa smo 2018. godine, njima u čast, organizovali hodočašće tom stazom i postavljanje Časnog krsta na mestu gde je izvršen pokolj.

Udruženje je postavilo i drugi krst – na mestu gde se nekada nalazio logor i to su jedina dva obeležja koja svedoče o zločinu na Pagu. Tokom postojanja SFRJ, 1975. na Pagu, u uvali Slana postavljena je Spomen-ploča o zločinu koj je tu počinjen 1941, ali tokom poslednjeg rata ova tabla je uništena.

– U vreme te Jugoslavije na Pag su dovođeni školarci, polagani su venci na mestima masovnih grobnica, ali od 1991. godine hrvatske vlasti na svaki način se trude da ovo stratište izbrišu iz sećanja i istorije – zaključuje sagovornik „Vesti“.

Prvi logoraši Jasenovca

Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno 1941. kaže da svi koji su preživeli pakao „kamene pustinje“ Paga, transportovani su brodovima na obalu, do Karlobaga, a odatle kamionima prvo u Gospić, a zatim dalje.

– Većina je završila u Jasenovcu i to su zapravo bili prvi logoraši ove „fabrike smrti“. Muškarci su takođe prebacivani u logore Krapje i Bročice, a žene sa decom su transportovane u Jastrebarsko. Odatle je jedan deo prebačen u logor Kruščica kod Viteza u Bosni, a drugi u logor Logobrad i logor Gornja rijeka. Odatle, samo jedan mali broj njih spasila je plemenita Diana Budisavljević – podseća Dušan Bastašić.

Šaranova jama

Dušan Bastašić kaže da najveći broj žrtava koje su ustaše izvele iz Gospića nikada nije ni stigao do Paga, već je odveden u selo Veliki Trnovac, a zatim prema mestu Jadovno i kraškim jamama.

– Najveća stratišta su Šaranova jama, jama pod Grginim brijegom i sam logor Jadovno koji se nalazio u vrletima Velebita. Takođe, jedan deo žrtava je sproveden prema Baškim Oštarijama do samog prevoja i mesta Stupačinovo koje je udaljena oko dva kilometra od puta. Tu je uspostavljen jedan od sedam sabirnih logora kompleksa logora Gospić-Jadovno-Pag, jer u blizini tog logora postoji pet jama u kojima su ubijane žrtve.

U predgrađu Gospića, u blizini pravoslavnog groblja sela Jasikovac, 1961. godine podignut je centralni spomenik posvećen žrtvama kompleksa logora Jadovno-Gospić-Pag.

– I taj spomenik je srušen u poslednjem ratu i ne postoji politička volja da se on obnovi. Naše udruženje je 2017. godine nedaleko od najvećeg stratišta, Šaranove jame postavili Časni krst koji je blagoslovio episkop gornjokarlovački Gerasim. Ideja je da na tom mestu napravimo i kapelu. Idejni nacrt za ovu crkvicu je uradio naš čuveni arhitekta Predrag Peđa Ristić još 1985. Njegov sin Sava je upravo po tom nacrtu napravio kompletan projekat koji smo 2017. godine, uz svu drugu potrebnu dokumentaciju poslali nadležnom ministarstvu kulture Hrvatske. Do danas nismo dobili nikakav odgovor. Ipak, vladika gornjokarlovački Gerasim poslednjih meseci ulaže nadljudske napore i verujem da će uspeti da se na ovom mestu podigne kapela – priča predsednik Udruženja Jadovno 1941, Dušan Bastašić.

‘