Bivša Juga u srcu

Klara Andrić prvi je političar rodom iz Srbije koji je danas na nekoj visokoj poziciji u Australiji. Od pre godinu i po ona je poslanik Gornjeg doma Parlamenta Zapadne Australije, a godišnji odmor iskoristila je da poseti Srbiju iz koje je otišla kao petogodišnja devojčica.

Kako “političari nikad ne spavaju”, tako je i Klara Andrić svoju posetu Srbiji iskoristila ne samo da se vidi sa familijom iz rodnog Novog Sada, već i da pokuša da uspostavi konkretniju saradnju sa predstavnicima države, a kada je reč o boljem povezivanju matice i njenih raseljenika.

Srbija je moja domovina

Odmor ste iskoristili za “posao”?

– Valjda je to i prirodno. Sredinom prošlog meseca sam razgovarala sa Arnoom Gujonom, direktorom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije i prezadovoljna sam tim susretom. Volim zemlju gde sam rođena i moja želja je da uspostavimo saradnju na jačanju saradnje između matice i naše brojne dijaspore u Australiji. Drago mi je što je gospodin Gujon prepoznao tu želju i mada je ovo bio više protokolarni susret tokom koga smo se upoznali, uverena sam da ćemo uspostaviti odličnu saradnju.

Sa Vama smo razgovarali pre godinu i nešto, kada ste tek izabrani za poslanika Gornjeg doma Parlamenta Zapadne Australije. Kakvi su utisci?

– U politici sam 14 godina, dakle, znala sam dosta o tome šta me očekuje, ali opet, tek kada sednete u stolicu Parlamenta shvatite da je to u praksi ipak malo drugačije. Mnogo toga mora da se uči, od procedura, propisa, ali ne žalim se, volim da učim.

U svom prvom govoru pred Gornjim domom Parlamenta niste propustili da kažete ko ste i odakle ste?

– To je, valjda, normalno. Želela sam da mojim kolegama predočim da dolazim iz jedne male, ali ponosne države Srbije, ali i da se zahvalim svim našim zemljacima koji su mi svojim angažmanom, ali i glasovima pomogli da uđem u Parlament Zapadne Australije. Ja sam rodom Mađarica, ali meni je Srbija domovina i to ponosno izgovaram na svakom mestu, jer je valjda i prirodno da se hvalite zemljom u kojoj ste rođeni i gde su vam članovi familije, prijatelji…

Pomoć zemljacima

Kako Vas je familija u Novom Sadu dočekala, je l’ kao “ministarku”?

– Kada sam izabrana za poslanika Gornjeg doma Parlamenta Zapadne Australije naši zemljaci su sa mnom delili tu sreću, ali su i znali da će Klara ostati ista ona koju su i do tada znali. E sada, zbog pandemije kovida i rigoroznih mera poslednje tri godine nije bilo moguće putovati, familija i prijatelji u Novom Sadu su me dočekali kako sam i očekivala, kroz šalu. Pitali su da li treba da mi postave crveni tepih, nazivali “ministarkom”. Naravno, znam odlično da im je srce puno što sam uspela, ali da sam morala da prođem i taj deo – tog našeg karakterističnog humora.

Koje su Vaše obaveze kao poslanika?

– Verujem da je svuda posao odbornika isti, a to podrazumeva i razgovor sa građanima na kojima i mi sami insistiramo na tome da nam se obraćaju. Želimo da nam se građani koji imaju neki problem obrate kako bismo pokušali da ga rešimo, a raznorazni su problemi koji ih muče. Nekad su to krajnje jednostavne, lako rešive stvari, neki put je to problem kad građanin ne može da uspostavi kontakt sa nekom državnom institucijom ili zato što iz neznanja ne zna kako da ostvari svoja zagarantovana prava. Naravno, ima tu i stvari gde smo nemoćni jer su u nadležnosti federalnih organa. I te kako je čovek ponosan kad nekome rešim problem, a on se posle zahvali mejlom ili pismom, a neretko sam na svoju kancelariju dobijala bukete cveća.

Šta je na Vas lično ostavilo najjači utisak u tim susretima?

– Sve te priče su teške. Niko se ne obraća za pomoć bez razloga. Ali, evo slučaja koji mi je ulepšao ne taj dan, već celu godinu. Obratio mi se jedan naš stariji zemljak, slabije je govorio engleski, a došao je gotovo uplakan jer je na telefonu izbrisao aplikaciju preko koje je mogao da se čuje sa sinom. Zbog toga nisu imali kontakt gotovo tri meseca. On se za to vreme obraćao mnogim ljudima, pa čak i mobilnim operaterima, ali zbog nepoznavanja jezika nije uspeo da im objasni šta hoće. Prolazio je ulicom gde se nalazi moja kancelarija i kad je video na tabli moje ime i prezime uzviknuo je: “Ova je naša!” Ispostavilo se da je izbrisao njhatsapp i da ga je samo trebalo reinstalirati kako bi ponovo mogao da se čuje sa sinom, ali za njega je to bilo nešto od čega mu je zavisio život. Kada sam mu to “sredila”, pitao me je i da li bih mogla da mu vratim muziku na telefon. I meni je trebalo vremena da shvatim da je izbrisao i aplikaciju na kojoj se nalazi neka radio-stanica iz Srbije. Kao dete je bio radostan kad smo i to rešili…

“Prorekla” sebi budućnost

Kako je to moguće da ste vi prvi političar rodom iz Srbije kad je tamo već više generacija naših zemljaka?

– I meni je to bilo čudno, pa sam malo istraživala i ustanovila da je sa prostora Srbije pre mene u politici bio i jedan naš zemljak rodom iz Subotice, ali to je bilo 1923. godine.

Nije nam, dakle, loše prolazno vreme. Po jedan političar na 100 godina?

– Jeste, možda smo malo spori. Ali zaista ne znam zbog čega je tako. Naši ljudi u Australiji su uspešni u mnogim oblastima, marljivi smo i znamo šta znači ozbiljan rad i od toga ne bežimo. E sada, činjenica je i da politika nije za svakoga. Da bi se čovek posvetio ovoj profesiji potrebno je da ima jaku volju, strast da se bavi politikom, ali i da je svestan da to podrazumeva dosta odricanja. Ima određen broj naših ljudi koji su posredno u politici, tako što rade za neke političare u Australiji, ali malo je onih koji su odlučili da im to bude i životni poziv. Volela bih da nas je mnogo više, posebno da je u politici mnogo više žena.

Otkuda Vi u politici?

– Politika je bilo nešto što me je oduvek interesovalo. Imala sam 12 godina kada sam rekla mami, a u to vreme su mi baka i deda mnogo nedostajali jer smo mi bili u Pertu, a oni u Novom Sadu, da imam plan kako da to rešim: “Mama, imam plan. Biću ambasador i onda ću moći da budem i ovde i kod bake i deke.” Kasnije, i pre nego što sam upisala Fakultet političkih nauka znala sam da će politika biti moj životni poziv jer je to način da se borim protiv nepravde. Uvek sam se izdvajala po toj želji da ispravljam nepravde. Otuda i moje bavljenje politike nije samo sebi cilj, već samo način, sredstvo da lakše ostvarim te ciljeve, da kroz zakone i konkretne poteze pomognem da ljudi žive bolje.

Ne beži od izazova

Znači li to da se vaše bavljenje politikom ne ograničava samo poslaničkim angažmanom?

– Bilo bi neiskreno da kažem da nemam ambicija da napredujem. Da to nije tako prva bih postavila pitanje zbog čega se onda ta osoba uopšte bavi politikom. Ali ne žurim nigde jer sam svesna da je to proces, a ja nisam kukavica, ne bežim od novih izazova. Veoma me zanima kako kao predstavnici naroda možemo da ljudima omogućimo lakši i jednostavniji život kada je reč o infrastrukturi i novom uređenju gradova. Pokazalo se da je 21. vek – vek u kome je konekcija ključ i ekonomije, ali i povezivanja ljudi.

Posao političara je naporan, ali istovremeno i “tajanstven”. Retko saznajemo da li imaju neki hobi, šta ih opušta…

– Volela bih da mogu da se pohvalim nekim hobijem, ali to je, nakon celog dana na poslu i sa dvoje dece, dve kćerke, nemoguća misija. Međutim, Klara ima specifičan antistres program koji me posle napornog ili stresnog dana resetuje. To je kuvanje. Uključim radio, a to je obavezno neka radio-stanica sa našom, domaćom muzikom i odem u kuhinju. Kada mi treba “reset” ne pravim kolače, za to je potrebna koncentracija, tačne mere… Zato Klara stres rešava tako što skuva sarme. Naravno, pošto sam Mađarica neki put su to paprikaš ili gulaš. I verujte, odlična sam u tome, a ova – antistres terapija daje 100 posto rezultat! Jedino što neke moje drugarice prete da će mi obrisati privatni Instagram nalog jer čim vide da sam spremila nešto novo kažu da istog trenutka ogladne.

Radost i tuga

Klara Andrić se uskoro vraća u Australiju redovnim aktivnostima. Kaže, vraća se pomešanih osećanja radosti i tuge.

– Svaki put je tako. S jedne strane sam radosna što sam videla svoje rođake, družila se sa prijateljima, ali istovremeno i tuga što odlazim i što ćemo opet biti zajedno tek za godinu dana. Uvek je taj povratak tužan, a ove godine će biti još više jer sam u Srbiji posle tri godine.

Istorijski uspeh laburista

Klara Andrić je član Laburističke partije – vladajuće stranke u Zapadnoj Australiji. S ponosom ističe da su na nedavnim izborima postigli “istorijski rezultat”.

– Laburisti su na ovim izborima dobili najveći broj glasova u istoriji parlamentarizma u Australiji. To smo uspeli odgovornim odnosom prema državi, ali i prema svakom građaninu. Podsetiću da smo bili suočeni sa pandemijom COVID-19, zbog čega su obični ljudi bili prinuđeni da se odreknu mnogo toga. Nije bilo lako, ali odgovornom politikom Zapadna Australija je uspela da iz ove pandemije izađe kao pobednik. Ne samo po broju obolelih ili preminulih, već i po činjenici da smo očuvali ekonomiju. Pokazali smo kako je i u kriznim situacijama moguće voditi državu i da je moguće da ljudima i u takvim okolnostima omogućimo sigurnost.

Druženje u klubovima

Klara Andrić kaže da je prema poslednjih zvaničnim podacima u Australiji ukupno 95.000 ljudi rodom iz Srbije.

– Najviše ih je u Sidneju i Melburnu, na istočnoj obali. U Pertu i okolini nas ima između 8.500 do 9.000, ali smo povezani. Okupljamo se u brojnim klubovima i sportskim društvima i naravno, ne propuštamo priliku da se družimo. Zbog radnih obaveza svakog od nas to je obično vikendima ili onda kad nam dođu naši pevači. Korona je to malo poremetila, ali uverena sam da će se sve vratiti u normalu – poručuje ova mlada poslanica Gornjeg doma Parlamenta Zapadne Australije.

Nole je broj 1

Tokom boravka u otadžbini Klara Andrić je posetila Sarajevo, ali i prisustvovala otvaranju teniskih terena pored piramida u Visokom, koje je otvorio najbolji teniser sveta Novak Đoković.

– Za mene je velika čast što sam prisustvovala tom događaju. Svi me pitaju da li sam se upoznala i slikala sa Novakom, ali nisam. Jednostavno, bilo je previše ljudi, previše dece koja su želela da budu u njegovoj blizini da nisam htela da se namećem. Uverena sam da će biti prilike da se upoznamo.

Mnogi su i dalje ljuti na Australiju zato što mu nije dozvolila da igra prošle godine?

– To je bila odluka federalnih vlasti i mi iz Zapadne Australije nismo imali nikakvu mogućnost da utičemo na to. Najviše na svetu volim Novaka, gledam sve njegove mečeve, ali takođe moram da kažem i da poštujem odluku vlasti Australije da niko ko se nije vakcinisao ne može da uđe u našu zemlju. Međutim, ono što je od ovog slučaja napravilo cirkus jeste činjenica da ovo nije bilo pravi način da se taj problem reši. Zaista ne znam zbog čega je neko dozvolio Đokoviću da uđe u Australiju, a zatim da od svega napravi cirkus kakav je napravljen. Stranka koja je u to vreme vladala na federalnom nivou, nedavno je izgubila izbore – ističe Klara Andrić.