Ljubav začin svakom jelu

Njoj je Dunav večita inspiracija i lek za sve njene životne probleme. Širokog srca posvetila se svojoj profesiji ugostitelja. Njena kuhinja je dobrim delom riblja. Tu su šaran, štuka, moruna, ali nađu se i domaće aronije, smokve, hibiskus, sušeno bilje. Nesuđena kreatorka, krojački zanat koji joj je nekada bio dodatni izvor prihoda vremenom se pretvorio u ljubav prema modi. Ako vas neko u Novom Sipu na ulici oslovi sa: „Dušo moja“, znaćete da je to sigurno Žikica Carojević… Čestitke izuzetnoj dami, domaćici i uspešnom promoterki privatnih turističkih potencijala u ruralnim naseljima opštine Kladovo.

Ovako su slikovito na sajtu Radio-televizije Srbije najavili emisiju pete sezone „Kladovo danas“ čija je gošća bila sagovornica „Vesti“. Svi koji su imali sreće da je upoznaju kažu da je ona žena zmaj, osoba neiscrpne energije, uvek naoružana osmehom i dobrom voljom.

Ribareva kći

Žikica ima sto talenata. Čega god da se prihvati, to se graniči sa savršenstvom. Vlasnica je etno domaćinstva, Kuće za odmor Carojević. O rajskoj bašti ispred svog doma sama brine, a priprema i đakonije za svoje goste.

– Dolaze mi ljudi iz Srbije i celog sveta, Evrope, Kanade, Amerike, Australije, s Novog Zelanda. Oduševljeni su hranom, gostoprimstvom i mojim elanom s kojim sve ovo sama održavam i radim. Jednostavno su kod mene ušuškani i čulima i emocijama. A to je zato jer da je ljubav začin koji stavljam u sva jela, ali i u sve drugo čime se bavim – kaže ova lepa dama.

Mada je u sedmoj deceniji, neumorna je i ne zna za predah. Žikica je, u stvari, iz Starog Sipa, sela koje je nažalost potopljeno zbog izgradnje HE Đerdap:

– Od 1966. smo preseljeni na lokaciju iznad Dunava i tako je niklo selo Novi Sip. Iz ribarske porodice sam, moj otac je lovio ribu kao i većina tadašnjih meštana, tako da sam odgajena i odrasla na reci i uz reku i radujem se svemu što nam ona daruje.

Radila je kao konobar u HE Đerdap, završila je srednju ugostiteljsku školu, a kad se penzionisala zaplivala je u turističke vode.

– To je sve išlo nekako spontano, a mislim da je to bio i prirodni put s obzirom na moja interesovanja i preokupacije. Spojila sam lepo i korisno na sveopšte zadovoljstvo. Životni cilj mi je da darujem radost svakom koga upoznam. Mislim da je to smisao života – kaže majka dve odrasle kćerke i baka dvoje unučadi.

Praunuka Nikole Pašića

Na malom ekranu se pojavila prvi put u „Kuhinji moga kraja“, a posle toga su se nizala gostovanja u emisijama „Lepše od Pariza“, „Top 10“, „Domaćinske priče sa Lepim Brkom“, „Šarenica“, „Praktična žena“, „Tvrđave na Dunavu“, „Znanje imanje“, „Plodovi dobre zemlje“…

– Te emisije u kojima sam promovisala čari svog zavičaja su donele dobro i mom kraju i bile najbolja reklama za naš Dunav i našu opštinu. Tako je započelo spontano i moje političko angažovanje. Ponudili su mi da kao vanstranački građanin budem na listi SPS na lokalnim izborima. Uz malo kolebanja jer nemam tu vrstu iskustva na kraju sam pristala jer verujem da mogu možda i na taj način da pomognem našem kraju. Prave stvari se ne mogu promeniti preko noći, ali mogu vremenom i upornošću.

Prijatelji Žikice Carojević često u šali kažu da je ona rođena da ostvari uspeh u politici budući da je potomak ni manje ni više nego legendarnog premijera Nikole Pašića!

– Moj deda, majčin otac Dimitrije Brenčić je bio sestrić Nikoli Pašiću. Dimitrijeva mama Petrija i Pašićeva mama Pena su bile rođene sestre. Pošto je Dimitrije bio na neki način Pašićev miljenik, pomogao mu je da u to vreme dobije putne isprave i tako ode u Beč. Nažalost, Dimitrije tamo umire od sepse ostavivši dve male devojčice, moju majku Ružicu i njenu mlađu sestru. Da bi ih na neki način Nikola spasao i obezbedio im sigurnu budućnost ostavio im je 1924. godine imovinu koju je imao u Kladovu. Nažalost, tapiju i porodično stablo koje je Nikola tom prilikom ostavio porodici kako dve sirotice ne bi bile zaboravljene ne mogu da nađem. Moja pokojna mama bila je vrlo ponosna na svoju vezu sa Nikolom i to čuvala, ali je nažalost izgubljeno.

Ukusi Dunava

Ponosi se poreklom, ali ističe da ni zbog kakve karijere ne bi ostavila moćnu reku pored koje je rođena i koja joj je neiscrpno nadahnuće na svim poljima:

– Uživam u ukusima Dunava i ta jela najviše i pripremam. Dimljeni šaran i gibort su tradicionalni specijalitet moje porodice i mog domaćinstva. Bez lažne skromnosti, o mojoj ribljoj čorbi, ali i fiš paprikašu

priča se širom meridijana. Od starih dobrih i zaboravljenih jela ponudim gostima cicvaru, tarane, mamaljigu (kačamak na vlaški način), ribu iz salamure, salčiće i puslice.

Žikica ima brojne prijatelje i u dijaspori. Uspeva da nađe vreme za druženje sa dragim ljudima. Otkriva nam svoju veliku želju:

– Nadam se da ću je uskoro i ostvariti da krstarim Dunavom od Beča do Beograda. Taj deo moje reke bih volela da upoznam jer sam joj jako zahvalna. Zahvaljujući talasima Dunava došla sam na svet.

Ljubljana prirasla srcu

– Vremena za odmor se nekako nađe. Najviše se radujem putovanju u u Sloveniju jer su mi tamo ćerka, zet i unuk, pa mi je Ljubljana prirasla srcu. Ali veoma volim i Bosnu. Nedavno sam obišla Sarajevo, Mostar, Trebinje, Bijeljinu… Na dan-dva skočim do neke naše banje. Putovanja i nova poznanstva mi hrane dušu.

Pita s ikrom šarana

Potrebno: Petnaest kora za pitu, 400 grama ikre od šarana, beli luk, limun, crvena paprika, šargarepa, celer, krompir, praziluk, biber, mirođija, vegeta, maslinovo ulje.

Priprema: Propržiti, odnosno prodinstati povrće toliko da omekša i pusti sokove. Posebno propržiti mariniranu ikru. Sjediniti ikru i povrće i tako ćete dobiti fil. Prvu koru namazati uljem, zatim postaviti drugu koru i nju namazati uljem, staviti treću i po njoj posuti fil. Uviti pitu, čvrsto a nežno poređati rolne u pleh i peći 25 minuta na 200 stepeni.

Dimljeni šaran

Komad dimljenog šarana blago nauljiti staviti na pek papir i ubaciti u vrelu rernu i peći sedam minuta na 250 stepeni.

Služiti uz pirinač izdinstan na puteru i belom vinu.

Mandole Žikica

Testo: žumanca, kora limuna, mleko, kvasac, puter, brašno i malo šećera.

Fil: belanca, šećer, orasi, muskatni oraščić, vanilin šećer i belo suvo grožđe.

Priprema: Od svih sastojka umesiti glatko testo i ostaviti da se odmori i naraste 20 minuta. Za to vreme umešati belanca, šećer, orahe i ostale sastojke za fil.

Testo podeliti na 24 loptice. Svaku lopticu razvaljati u dlan, napuniti je kašičicom fila, napraviti lepu kuglicu i ređati u pleh. Peći 20 minuta na 180 stepeni.