Gvozdena veza Srba sa Rusima

Preko Pančevačkog mosta, izgrađenog 1935. godine, dnevno prođe više od 100.000 vozila, šta znaju svi oni koji njime prelaze Dunav, a i oni koji slušaju o gužvama na njemu. Retko ko, međutim zna da je ovaj most bio potpuno uništen u Drugom svetskom ratu, a da ga je obnovila ruska vojska u trenutku kada se ni Rusija još nije oporavila od posledica ratnih dejstava.

Čuveni „Pančevac“, koji se do rata zvao po kralju Petru Drugom Karđorđeviću, rušen je dva puta tokom Drugog svetskog rata. Prvo ga je u noći između 10. i 11. aprila 1941. minirala jugoslovenska vojska u pokušaju da uspori nemačku ofanzivu, ali su ga okupatori brzo obnovili. Nemci su ga potpuno uništili u jesen 1944, pre nego što su napustili Beograd.

Čišćenje Dunava

Godinu dana kasnije doneta je odluka o njegovom obnavljanju, ali je pre toga trebalo očistiti dno Dunava gde je bilo 20.000 tona metala i betona, avionskih bombi i artiljerijske municije. Tu su u pomoć pritekle Rumunija, Mađarska i Bugarska. Budući da nije bilo moguće obnoviti most za kratko vreme, Jugoslavija se obratila rukovodstvu SSSR, koje je odlučilo da zadatak poveri specijalnom građevinskom odeljenju, a u njega su ušla tri posebna bataljona železničke vojske, brigada minolovaca Dunavske mornarice i 72 rečna plovila različite veličine i tonaže. Prema podacima koje je „Vestima“ dao istoričar Aleksej Timofejev, na čelu tima od pedesetak ruskih inženjera bio je general-poručnik tehničkih vojnih jedinica Vladimir Aleksandrovič Golovko, koji je 1942-1944. bio načelnik Glavne uprave ratne vojno-rekonstruktorskih radova Narodnog komesarijata saobraćaja SSSR. Glavni inženjer bio je Nikolaj Kolokolov, jedan od istaknutih sovjetskih graditelja mostova, koji je napravio plan prema kojem će se radovi završiti za samo godinu dana dok su jugoslovenske kolege smatrale da će biti potrebno najmanje tri i po godine.

Kako god, prema rešenju sovjetskih inženjera, na visinu od 28 metara podignuta je i pričvršćena centralna metalna konstrukcija polomljena u eksploziji na dva dela. Međutim, prilikom postavljanja stubova mosta, graditelji su nailazili na ostatke stare konstrukcije. Zbog toga je bila potrebna pomoć ronilaca. Želeći da uštede vreme, graditelji su i to uradili, pritom roneći bez specijalnih odela na dubini od pet metara.

– Tako mogu da rade samo Rusi. To su tada govorili Jugosloveni – ističu u Ruskom domu u Beogradu.

Vetar pravio probleme

U jesen 1946. godine izgradnja je privedena kraju. Ostalo je samo da se podigne metalna konstrukcija od 160 metara koju su držali na dva velika šlepa, ali je vetar zadavao muke. Pet dana se čekalo da se smiri vetar, koji je talasao Dunav, a onda je skoro polovina stanovnika Beograda stajala na obali i skandirala: „Hvala, Rusi“, „Živeo SSSR!“.

Rekonstrukcija mosta završena je 7. novembra 1946. godine na godišnjicu Oktobarske revolucije, a najvažnija ceremonija na kojoj je predsednik Josip Broz Tito presekao vrpcu, održana je 29. novembra, na godišnjicu proglašenja socijalističke Jugoslavije.

– Zamislite 1945. i 1946. godine, pola Rusije je u ruševinama, srušeni su putevi i mostovi, a sovjetsko državno rukovodstvo je odlučilo da u tako teškoj situaciji pošalje svoje inženjerske jedinice da gradi ovaj most koji su Nemci srušili. Pančevački most je gvozdena i neraskidiva veza između Srba i Rusa – istakao je Jevgenij Baranov, direktor Ruskog doma u Beogradu, na obeležavanju 75 godina od obnavljanja mosta.

U znak zahvalnosti prema sovjetskom narodu, čelična grdosija preko Dunava je 1946. ponela ime Most Crvene armije i na njemu je bio postavljen slogan „Živelo prijateljstvo sovjetskog i jugoslovenskog naroda“. Samo dve godine kasnije, ime mosta je promenjeno u Pančevački.

Uništeno 100 mina

Neprocenjiva je bila uloga sovjetskih ronilaca u uklanjanju mina oko mosta i čišćenju korita Dunava. Posao je bio veoma rizičan i procenjeno je da je na obali uništeno oko 100 tona mina, granata i bombi. Sovjetski i jugoslovenski ronioci su ukupno podigli na obalu 6.000 tona betonskih i metalnih delova porušenog mosta.

Poginuo vojnik

– Tokom radova na Pančevačkom mostu, sa velike visine je pao i poginuo ruski vojnik. Na poslednje putovanje ispratilo ga je više od 10.000 Beograđana – ističu iz Ruskog doma.

Oni su i podelili detalje o obnavljanju uništenog „Pančevca“, a povodom 75 godina od tog događaja. Veliki jubilej je obeležen nedavno defileom plovila rečne policije MUP Srbije ispod ovog mosta.

Jedini nisu rušili

Istoričar Aleksej Timofejev kaže da su mostove u Beogradu pravili, ali i rušili mnogi narodi.

– Verovatno su Nemci, (ako ovde uračunamo i Austrijance) izgradili u Beogradu najviše mostova, mada ih je zbog njih najviše i palo u vodu. Znamo da je bilo i angloameričkog i NATO bombardovanja mostova u Srbiji, a samo jedna velika nacija ih nije rušila. To su bili Rusi. Već to puno znači u istorijatu odnosa dva naroda – smatra Timofejev te napominje da od devet mostova u sadašnjem Beogradu Pančevački, Brankov i Stari savski imaju čvrste veze sa Rusima.