Bog je u srcu!

Monsinjor Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup i metropolit, poručuje u božićnom intervjuu za „Vesti“ da je ovo praznik kada treba da „otkrijemo da je naše srce središte ličnosti stvoreno samo za to da bude beskonačno srećno“ i da tu radost ne može da pomute nikakva ograničenja izazvana COVID-19 virusom ili namerama Evropske unije da ukine termin praznovanja Božića zarad ravnopravnosti drugih vera.

Koja je Vaša poruka vernicima koji slave Božić po gregorijanskom kalendaru?

– Svi znamo u kakvim vremenima živimo. Danas mnogo manje moramo da tražimo reči, važnije je da svestrano razmišljamo i pravimo proročke korake za budućnost. U suprotnom ćemo ostati sluge smrti… Šta je naša budućnost? Priznati da nas je Svevišnji pozvao u život. Da nismo puki proizvod prirode. Zašto nas je Bog pozvao u život? Da bismo mogli da budemo srećni kao što je On sam! Ako nije tako, to znači da Bog nama manipuliše. Ali ne može da bude tako. Zato i mi danas treba da otkrijemo da je naše srce – svojevrsno središte; središte ličnosti stvoreno samo za to da bude beskonačno srećno. Ali, ta sreća ne može da bude našem srcu nametnuta spolja, nego srce samo mora da je iznutra otkrije i osvoji. I da tako osvoji tu najveću goru smisla našeg postojanja; da dozvoli da je naše srce beskonačan okean Božje ljubavi. Naše srce ne može da se zadovolji samo najboljom hranom, ukusnim pićem, raskošnom odećom, spoljnim izgledom… – svetom! Hedonizam nas je pakleno prevario i mi – naivne karikature modernog vremena – pali smo na tom ispitu. Isus Hristos – koji se rodio za nas – nosi u sebi Nebo. Pozivam sve nas da Njega izaberemo, zavolimo i idemo Njegovim putem.

Hoće li brojna ograničenja u Evropi izazvana pandemijom kovida umanjiti značaj ovog praznika?

– Ko je uopšte Evropa da bi mogla da ograniči Bogo-Čoveka Isusa Hrista? Duh Sveti pozvao je Svetog Pavla da krene prema „Makedoniji“, time i prema Evropi. Bogočovek Isus Hristos dao je kontinentu Evropi da može da postane to što je u istoriji i bila. Ali kada je to postala… izgubila je „dušu“ i svoj identitet! Ako Evropi žele dobro, hrišćani moraju toga da budu svesni!

Kako vernici u dijaspori treba da proslave Božić u okolnostima „nove realnosti“, to jest brojnih ograničenja?

– A zašto bi vernici trebalo da se podlože „novim realnostima“, novim ograničenjima? Ograničenja nam postavlja samo greh. Ako vernik živi Isusa Hrista, diše Njegovim duhom, voli Njegovom snagom, nosi u sebi lepotu Neba… ko mu šta može?! Ni maske ni distanca ne mogu da umanje čovekov duh, njegovu veru, nadu i ljubav, njegovu čežnju da živi u jedinstvu ljubavi sa svima. Ako je to ikada uopšte bilo moguće, vernik upravo danas svakome može da javi imejlom: „Ja sam s tobom, molim za tebe; budi hrabar, govori istinu, progoni tamu laži i korupcije, zauzimaj se za siromašne i one koji imaju potreba!“. Drugo. A gde je danas dijaspora? Zar nije Tvorac isti svakom čoveku? Dovikni, dakle, svima: „Svuda vidim prisutnost Novorođenog!“

Koliko je za Vas bilo iznenađenje to što je Evropska unija htela da „ukine Božić“? Papa Franja je takav potez uporedio s nacizmom…?

– Za mene je to tako mizerna stvar da plačem nad činjenicom što su Evropljani u stanju da se toliko ponize… Ali ako neko hoće da bude u blatu, neka bude. Međutim, papa je rekao da je negiranje Božića anahronizam. To znači da takvi ljudi nisu svesni gde i u kojem vremenu žive. Nisu „problem“ takvi pojedinci, uvek ih je bilo i biće ih, ali jao nama hrišćanima i medijima što dozvoljavamo da se trujemo tako ekstremnim nihilizmom.

Evropska komesarka za jednakost Helena Dali ipak je, posle protesta Vatikana, povukla taj dokument, ali nije odustala od same ideje objasnivši da „treba još da se radi na smernicama“?

– Molim Vas, nemojte me više mučiti takvim pitanjima! Ko nema pametnijeg posla neka se bavi time. Što duže se bude bavio, dublje će padati.

Nosite Nebo u sebi!

Možete li da opišete neke lepe, a možda i neuobičajene običaje proslavljanja Božića u svetu?

– Ja živim pun sreće sa svojim Bogom u srcu. To mi je dovoljno. Što ne znači nekakav individualizam, nego punoću jedinstva? Stoga mi nije potrebno da negde po čitavom svetu tražim način srećnog življenja. Naučio sam najvažniju lekciju: ako sam živim intenzivne odnose s Bogom i braćom i sestrama, onda nigde na svetu ne može da bude ničeg lepšeg, ničeg većeg od tog mog iskustva. Ako nosim Nebo u sebi, ne treba da ga tražim drugde!

Poruka pravoslavnim vernicima

Koja je Vaša poruka pravoslavnim vernicima koji će 7. januara proslaviti Božić po julijanskom kalendaru?

– Svi pravoslavni vernici kod nas znaju, barem sam u to ubeđen, šta mislim, šta želim i za šta živim. Svi znamo da je Bog tako zavoleo svet da nam je poslao svog Sina: Jedinog i jedinstvenog. Tu činjenicu na sto načina možemo da slavimo, obeležavamo, doživljavamo i svim svojim bićem izričemo. Sva ta različitost kalendara, misli, načina slavljenja i proslavljanja samo govore koliko je On velik – i prevelik za naše ograničene ljudske sposobnosti. Zato kroz čitavu istoriju možemo među sobom da se takmičimo u tome ko je bolji i vredniji. I svima u toj zemaljskoj borbi želim Božji mir i blagoslov!