Osmeh iz praistorije

Brzinom koju je malo ko očekivao, Paviljon Srbije na Svetskoj izložbi EXPO bliži se trenutku kada će primiti već pola miliona posetilaca, biznismena, naučnika, umetnika, radoznalaca i mladih, obrazovanih ljudi koji će u digitalnoj epohi pred nama dobro zapamtiti tehnološke i privredne mogućnosti naše zemlje kada zauzmu položaj na društvenoj i profesionalnoj lestvici. Svako od njih, setiće se da je Srbija prva na svetu rekonstruisala lik čoveka iz Lepenskog Vira od pre deset milenijuma i omogućila im interaktivnu komunikaciju s njim.

Svi gledaoci naučnih TV kanala već su videli kako antropolozi na osnovu lobanje rekonstruišu lica ljudi iz istorije. Ali, prvi put je u srpskom paviljonu u Dubaiju drevni čovek dobio svoju biokinetičku verziju koja može da oponaša mimiku posetioca ispred ekrana i da uzvrati osmeh, da se dosađuje, naljuti ili namigne.

Lutanje Đerdapom

Tim srpskih naučnika i predstavnika industrije video-igara sada je u potpunosti ostvario zadatak da oživi drevnog čoveka uz pomoć vrhunske metahjuman (metačovek) tehnologije razvijene u našoj zemlji. Iako je svetska verzija dugo najavljivana, projekat je izveden u tajnosti. Za izradu metahjumana timu je obezbeđena čitava hala nekadašnjeg beogradskog brodogradilišta, a šta se tamo zaista dešavalo poslovna je i tehnološka tajna.

Skelet davnog stanovnika naše zemlje, koji je u Dubaiju izronio iz maglina prošlosti, u oblasti Đerdapa sedamdesetih godina prošlog veka pronašao je svetski čuveni arheolog, antropolog i akademik prof. Dragoslav Srejović (1931-1996.) Izvesno je da je ovaj čovek kulture Lepenskog Vira lutao Đerdapom, lovio, prikupljao plodove i ribario. Utvrđeno je da se hranio i morskom ribom, odnosno morunom koja je stizala u naše krajeve sve do izgradnje HE Đerdap. Drevni čovek umro je sa oko 55 godina, bio je visok 178 centimetara, težak oko 70 kilograma i takav je predstavljen savremenom svetu.

Vrač plemena

Vođa ovog projekta je dr Sofija Stefanović, istaknuti arheolog i fizički antropolog, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od osnivača Laboratorije za bioarheologiju. Ona objašnjava da nije slučajno baš ova drevna ličnost izabrana za „oživljavanje“. Naime, junak ove naučne priče sahranjen je u sedećem položaju, jer je imao značajnu ulogu u zajednici. Često se ovakve sahrane vezuju za vračeve, analize su pokazale da nije obavljao izuzetno teške fizičke aktivnosti, što je neuobičajeno za taj period.

– Mislim da će ovo što smo uradili biti značajno za čitavo čovečanstvo i u tom smislu, i za predstavljanje Srbije u svetu – kaže dr Sofija Stefanović i dodaje da pažnja sveta neće biti kratkog daha.

Biće mnogo ljubomornih

Savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije i turizam Ana Ilić kaže da je ideja projekta bila da se na jednom mestu okupe naučnici i inovatori.

– Ovo je zaista jedinstven projekat koji je izazvao veliko interesovanje medija u ovom regionu, a bogami i u svetu. Verujem da će se prava pompa tek stvoriti. Biće ljubomore, ali šta da se radi, u istoriji će ostati zapisano da su drevnog čoveka prvi su oživeli naučnici iz Srbije – kaže Ana Ilić.

Susret tri kralja

Projekat oživljavanja drevnog čoveka okupio je arheologe, antropologe, bioarheologe, informatičare i tvorce video-igara. Jugoslav Pendić sa Instituta BioSens
u Novom Sadu lobanju je skenirao, pa je zatim napravljen 3D model koji je odštampan. Na tom modelu lobanje švedski specijalista Oskar Nilson radio je rekonstrukciju mekog tkiva mišić po mišić. Metahjuman tehnologiju razvila je kompanija Epic Games koja se bavi ljudskim licima u virtuelnoj stvarnosti.

– U našem timu za pokretanje lica bila je zadužena Milica Tomić iz Beograda, a za dentalne analize i rekonstrukciju nedostajućih zuba prof. dr Bojan Petrović s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu – kaže dr Sofija Stefanović.

Rekonstrukcija lica je tek prvi korak i ideja je da se u budućnosti uradi celo telo sa sposobnošću kretanja. Pošto postoje dokazi da su skeleti nekih drevnih ljudi bili u krvnom srodstvu, možda i da se rekonstruiše cela porodica.

– Time ćemo doći do nivoa gde ćemo moći da napravimo, na primer, susret tri srednjovekovna kralja u virtuelnom svetu. To zahteva veliki tim i sredstva, tako da moramo da nađemo investitore. U ovom prvom i najznačajnijem koraku podržala nas je nacionalna platforma Srbija stvara, kojoj sam beskrajno zahvalna – kaže dr Stefanović.

Drugačiji pogled u prošlost

Posetioci u Dubaiju prilaze telefonu sa aplikacijom, odnosno softverom za praćenje mimike, koji je sastavni deo postavke. U tom trenutku, oni su u dodiru sa biokinetičkom verzijom čoveka iz Lepenskog Vira. A uskoro će biti poznato i kada će i gde drevni čovek da se nasmeši i ljudima u Srbiji.

Dr Stefanović ističe da nije reč o samo još jednoj muzejskoj postavci, već o promeni načina predstavljanja, ali i doživljaja kod savremenih ljudi o kulturama u prošlosti.

– Jedan od najvećih problema ljudskog društva je što se prošlost posmatra kao skup mrtvih predmeta, iako su je zapravo činili živi ljudi. Međutim, čovek iz Lepenskog Vira pomoći će nam da svoje pretke po prvi put upoznamo kao žive individue koji su imali raznovrsne živote i sudbine, bas kao i naši savremenici. Mi sada na ovaj način počinjemo da upoznajemo pretke ljudskog roda, da ih osetimo kao stvarne i da im budemo zahvalni za sve ono što su nam ostavili – kaže dr Sofija Stefanović.

Posetioci srpskog paviljona već su osetili da su u novoj epohi. Gošća iz Kolumbije kaže da je naš paviljon spektakularan u pogledu kreacija i inovacija. Biznismen iz Nemačke ističe da se zabavio, ali i da sada sasvim drugim očima gleda na Srbiju. Mladi Arapi oduševljeni su, a njihov konzervativni vršnjak iz Irana prvo se zahvalio na toploj dobrodošlici, a onda su mu se oči zacaklile i požurio je da se sretne s drevnim čovekom iz Lepenskog Vira.

– Pozivam sve Slovence ovde da dođu u srpski paviljon. Iako se dobro poznajemo, bićete veoma iznenađeni – rekla je mlada devojka iz Ljubljane.