Srpski park iz doba Jure

Posetioci mogu da se upoznaju sa blagom flore i faune Srbije, kao i da vide replike dinosaurusa i drugih izumrlih životinja

Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu postaje svetla tačka na turističkoj mapi Srbije. Putujući u prošlost, kroz prikaze geološke istorije Zemlje od Velikog praska do pojave savremenog čoveka, posetioci ovog zdanja mogu da se „upoznaju“ sa bogatstvom flore i faune Srbije, krupnim sisarima iz Ledenog doba, kao i da vide replike dinosaurusa, model vulkana, kao i zaštićene vrste životinja koje bukvalno oživljavaju pred njima.

Osim toga, ova ustanova, koja u ovom delu Evrope predstavlja jedinstven spoj nauke, obrazovanja, kulture i turizma na vrlo specifičan način, postaje i važan segment obrazovnog sistema Srbije, ali i nastavna baza u kojoj đaci, studenti, ali i zaljubljenici u životinje, geologiju, istoriju i druge nauke mogu da dopunjuju svoje znanje.

– Imamo deset impozantnih stalnih postavki, osam u unutrašnjem delu Centra, dok su u Dino parku maketa vulkana, u kojoj se, takođe, nalazi izložbena postavka, i više od 30 replika dinosaurusa u prirodnoj veličini. Celodnevni sadržaji, radionice i igraonice za decu omogućuju nam da promovišemo nauku, kulturu i obrazovanje na zabavan i interesantan način, po čemu smo jedinstveni na Balkanu – kaže Danijela Čuknić, v. d. direktora Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajncu.

Svedoci ledenog doba

Originalni fosilni ostaci džinovskog jelena, runastog nosoroga, stepskog bizona, pećinskog medveda, runastog mamuta, deo su izložbe „Svedoci ledenog doba“. Svakako je najatraktivnija replika mamuta „Kike“ u prirodnoj veličini, koja je otkrivena 1996. godine u glinokopu fabrike „Toza Marković“ u Kikindi. Ona je predstavljena u autentičnom položaju u kojem je i pronađena na dubini od 21 metar. Postavku Biodiverzitet Srbije predstavlja bogatstvo flore i faune naše zemlje, a sve vrste su originalne i napravljene specijalnim preparatorskim metodama. Četrdeset raznih životinja prikazano je kroz sva četiri godišnja doba i različite delove dana.

Izložbu „Životinje Afrike“ čini dvadesetak životinja sa „vrelog kontinenta“, među kojima su antilope, goveda, krupni kopitari, slon težak pet tona, žirafa visoka pet metara… Sve replike, prikazane u pozama u kojima se najčešće viđaju u prirodi i preparirane su. Jedino su slon i nilski krokodil od poliestera, jer pripadaju zaštićenim vrstama. Ova izložba odnedavno je bogatija i za devet virtuelnih eksponata, koji su nesumnjivo otvorili novu eru muzejskih postavki za 21 vek.

Kroz projekat „Virtuelna Afrika“ Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, nastavio je proces digitalizacije. Prikazani su eksponati zaštićenih vrsta, koje posetioci, preko specijalne aplikacije koju instaliraju na svojim mobilnim telefonima, mogu da vide u 3D formatu. Prirodnjački centar je na ovim prostorima pionir u „virtuelnom izlaganju“.

Od lemura do geparda

Pored eksponata, ljubitelji životinja na ovaj način mogu da vide šimpanzu, gorilu, lemura, geparda, leoparda i belog nosoroga.

– Kroz ovaj inovativni sistem, putem holograma, zaštićene životinjske vrste bukvalno oživljavaju pred posetiocima, koji mogu da vide kako se one kreću, u kom okruženju žive… Na taj način posetioce uvodimo u digitalno-naučni svet – pojašnjava Danijela Čuknić.

Ova ustanova, prema rečima kustosa Prirodnjačkog centra Stefana Radovića, naročito je ponosna na virtuelnu prezentaciju severnog belog nosoroga, koji je nedavno izumro i ne postoji više na našoj planeti.

– To je i svojevrsna opomena da treba da čuvamo životnu sredinu – smatra Radević i dodaje da pored 3D prikaza, posetioci mogu i da se fotografišu sa virtuelnim životinjama.

Zbog svega navedenog, Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu, koji je otvoren 2015. godine, ne samo da sve više privlači pažnju posetilaca iz celog sveta, đačkih ekskurzija, zemljaka koji odmor provode u zavičaju, već i sve veći broj naučnika i stručnjaka raznih stranih institucija učestvuje u brojnim sadržajima koje organizuje ova ustanova.

Tako je prilikom nedavne izložbe „U kamenu svetlosti trag“, organizovane povodom 150 godina saradnje Austrije i Srbije u oblasti geoloških istraživanja, predstavnik Austrijskog kulturnog foruma dr Adrijan Fajks, ocenio da je postavka „divan projekat koji spaja nauku, istoriju i umetnost i daje uvid u austrijsko-srpsko prijateljstvo na polju geologije“.

Otkriće Alpa i Dinarida

Izložba „U kamenu svetlosti trag“, koja je plod saradnje Prirodnjačkog centra u Svilajncu, Austrijskog kulturnog foruma i Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, provela je posetioce kroz dva putovanja.

– Prvo je kroz 150 godina srpsko-austrijskog istraživanja, koje je rezultiralo značajnom geološkom mapom Srbije i otkrićem Alpa i Dinarida. Drugo je naučno-umetničko putovanje, povezano sa polarizacionim mikroskopom, koji je Austrija 2002. godine poklonila Rudarsko geološkom fakultetu. Profesorka Šarić predstavila je eksponate sa fakulteta, ali i divne, geološki vredne slike, koje su prava umetnička dela. U njima se vreme iskristalizovalo, zahvaljujući čemu se na jedinstven način može stupiti u dijalog sa temeljenim pitanjima čovečanstva – rekao je Fajks.

Deca oduševljena

Pored đačkih ekskurzija, sve je više porodičnih poseta.

– Prevashodno smo došli zbog deteta, ali ono što smo videli, premašilo je sva naša očekivanja. Iznenađena sam da je sve tako lepo uređeno, a posebno je dobro što svaku postavku prate podaci. Putovali smo mnogo, videli smo dosta stvari, ali ovo je „hajlajt“ – rekla je za „Vesti“ Ana Todorović, rodom iz Ćuprije, koja sa suprugom Milošem i dvogodišnjim sinom Aleksejem Ilićem, već pet godina živi u gradiću na severu Nemačke. Ana je nastavnica muzičkog, a suprug je lekar.

I Elena Dragosavljević iz Pančeva, koju smo sa suprugom Markom, petogodišnjim sinom Filipom i petomesečnom ćerkom Verom zatekli u Dino parku, kaže da su došli zbog Filipa, jer je oduševljen dinosaurusima, ali da su i oni prijatno iznenađeni postavkama koje zavređuju pažnju.