U Zokija brkovi 1,3 metra

Brkajlije nisu imale šanse ni na ovogodišnjem, 51. saboru narodnog stvaralaštva Prođoh Levač, prođoh Šumadiju u Kaleničkom Prnjavoru, pored Zorana Lazarevića (72), rodom iz Niša, koji živi u Beču i u Srbiju je došao samo zbog ove manifestacije. Možda su mu zbog toga na megdan izašle samo dve starine, ali su njihovi brkovi bili gotovo tri puta kraći od Zoranovih za koje je utvrđeno da su dugi 131 santimetar!

Za najlepšu devojku Sabora proglašena je Nevena Vasiljević (17) iz Velike Lomnice kod Kruševca. Najdužu pletenicu od 150 santimetara, imala je Milena Lukić iz Jagodine, u kategoriji do 15 godina, pobedile su Aleksandra Ilić i Anđela Nikolić sa kikama od po 107 santimetara. Među najmlađima prvo mesto podelile su dve imenjakinje Nikolija Jovanović i Nikolija Pavlović sa pletenicama od po 73 santimetra. Najlepšu mušku narodnu nošnju nosio je Milan Jovanović iz Lovaca kod Jagodine, a žensku Nera Kovačević iz Kikinde.

Kosa do peta

– Uopšte nije lako održavati ovako duge brkove. Moram da ih perem, češljam i nanosim gel da bih mogao da ih uvijem oko ušiju. Pre nego što ih zadenem za uši, moram da očešljam kosu, tako da se i ne vide od nje. Ljudi se iznenade kada ih pustim. Brkovi su muški ponos, a i strankinje ih vole, naročito one starije. Nedavno sam šetao Bečom sa suprugom Svetlanom i jedna gospođa mi je prišla i pitala da li može da me poljubi. Njen pokojni suprug, rekla mi, imao je brkove, pa zato mnogo voli muškarce sa brkovima – iskren je Lazarević.

On dodaje da je celog života imao brkove, da ih je obrijao samo jednom u životu, a da ih deset godina nije ni skraćivao. Počeo je da ih pušta 2011. godine, kada je otišao u penziju i za tri godine su narasli na 120 santimetara. Od tada ih samo neguje, ali ne skraćuje.

Mileni Lukić, koja ima najdužu pletenicu, teško je da toliku održava kosu, ali je veoma ponosna na nju i nije je šišala već deset godina, samo je skraćivala krajeve da joj ne bi procvetali.

– Očekivala sam jaču konkurenciju, ali nas je, nažalost, bilo samo troje. Pobedila sam po sedmi put i veoma sam srećna. Moja kosa je veoma talasasta, pa možda ne deluje da je tako duga, ali kada je operem i kada se ispravi, dodiruje mi pete. Da bih je oprala, raščešljala i osušila, potrebno mi je najmanje tri sata – rekla je Milena Lukić.

Samo tri santimetra kraću pletenicu imao je Saša Nikolić iz Markovca, što je bio presedan na Saboru, jer se u ovoj kategoriji prvi put takmičio muškarac. Treća je bila njegova devojka Jovana Aleksić iz Vladičinog Hana.

– Uvek sam imao kratku kosu i dosadila mi je. Slučajno sam pustio da mi poraste i onda sam prestao da se šišam. Nisam je skraćivao 11 godina. Radim na tehničkom pregledu i, bar za sada, nemam problema zbog kose. Navikao sam se i da puno vremena provodim dok je perem, isključivo prirodnim šamponima – kaže Saša Nikolić.

Njegova devojka Jovana Aleksić, ugostiteljka iz Vladičinog Hana, nije ljubomorna što joj je kika kraća za pedesetak santimetara od njegove. Kaže da ih je kosa i spojila, jer oboje imaju sličan tip, specifične zlatne boje, da se trude da budu zajedno kad god mogu i da se nada da će, ukoliko budu rešili da žive zajedno, jedno drugom moći da održavaju kosu.

Najlepša devojka Sabora

Najlepša, Nevena Vasiljević, presrećna je što je ove godine ponela tu prestižnu titulu, jer je to pokušavala već nekoliko puta, ali joj nije polazilo za rukom. To joj posebno imponuje, jer je konkurencija bila prilično jaka.

Anđelka Atanasković, ministarka privrede u Vladi Srbije, koja je Sabor proglasila otvorenim, rekla je da je značaj ove kulturno-turističke manifestacije, etnografskog sadržaja, pre svega, zbog očuvanja autentičnosti običaja, kulturnog nasleđa, tradicije i istorije, jer se na na taj način čuva sećanje na pretke.

– Pošto sam iz ovih krajeva, imala sam priliku da pratim razvoj Sabora. Izuzetno je pohvalno što vidim da iz godine u godinu nastupa sve veći broj kulturno-umetničkih društava i izvornih folklornih grupa i ansambala iz cele Srbije. Moramo da čuvamo ono što nam je ostavljeno u nasleđe, a to je naš narod i našu državu – rekla je ministarka Atanasković.

Da sačuvamo običaje

Aleksandar Đorđević, predsednik opštine Rekovac, bio je ponosan što se ova tradicionalna manifestacija održava već 51 godinu, jer to, ocenjuje, znači da vredi.

– Trudimo se da od zaborava otrgnemo naše običaje, kulturu i i sve što je srpsko. Pred nama je veliki zadatak – da očuvamo ono što su preci gradili, kako bi naši potomci proslavljali 100 i 150 godina Sabora – poručio je predsednik Đorđević.

Ambasador u gostima

Otvaranju Sabora u porti manastira Kalenić, koji datira iz 15 veka, prisustvovali su ambasador Palestine u Beogradu Muhamed Nabhan, konzul palestinske ambasade u Beogradu Talal Elzik, vladika Šumadijski Jovan, predstavnici opština iz Srbije, odbornici i članovi Opštinskog veća iz Rekovca i druge eminentne zvanice.

Ostao u Austriji zbog naslednika

Naš zemljak sa najdužim brcima Zoran Lazarević, bio je građevinac, a njegova supruga Svetlana radila je u bolnici. Oboje su u penziji, ali su ostali u Beču zbog sina Ive i ćerke Dragane. Od sina su dobili unuke Marka i Darka, a od Dragane – Maksima.

– Moj unuk Maksim igra fudbal, jer je od mene nasledio ljubav prema ovom sportu. Ja sam bio fudbaler od 1974. do 1993. godine – kaže Lazarević.

Zlatni glas Srbije

U okviru 51. Sabora Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, po 11 put održano je i takmičenje pevača amatera Zlatni glas Srbije. Prvo mesto, po oceni žirija, pripalo je Veljku Đekiću iz Kragujevca, drugo Emiliji Živković iz Leskovca, a treće Aleksandru Jankoviću iz Kragujevca. Prva nagrada, pak, po oceni publike, pripala je Neveni Pavlović iz Subnice nadomak Rekovca.

Od bobovih pihtija do salčića

Svi posetioci Sabora mogli su da degustiraju stara jela koja su pripremile članice četiri udruženja žena iz rekovačke opštine. Portom se širio primamljiv miris slanih i slatkih pita, bobovih pihtija, pasulja prebranca, sarmica, pogača, sireva, kajmaka, voćnih kolača, granslica, salčića, oblandi…

Levčanke su se potrudile i da svoje štandove lepo dekorišu, kako bi i na taj način privukle posetioce.