Naučnici su otkrili da je DNK ljudi kao zasebne vrste samo sedam odsto jedinstven, što je neočekivano niska cifra koja ukazuje na to da imamo više zajedničkog sa našim praistorijskim precima nego što se ranije mislilo.
Najznačajnije genetske promene dogodile su se na ljudima pre podele između kromanjonaca i neandertalaca, pre nekih 520.000 do 630.000 godina. Pre desetak godina paleontologija je otkrila da savremeni ljudi dele merljivu količinu genetskog materijala sa neandertalcima.
„To je prilično mali procenat“, rekao je za AP Nejtan Šafer, računarski biolog sa Univerziteta u Kaliforniji.
„Ovakvo otkriće je razlog zašto se naučnici napuštaju stav da se mi ljudi značajno razlikujemo od neandertalaca“.
Svrha studije, objavljene u časopisu „Sajens advensis“, bila je da utvrdi koji su delovi ljudske DNK specifični za savremene ljude. Istraživači su ispitali 279 uzoraka DNK moderne osobe, zajedno sa DNK ostacima neandertalaca i denisovanaca, datiranih od pre 40.000 do 50.000 godina.
„Možemo reći da su te regije genoma visoko obogaćene genima koji imaju veze sa neuralnim razvojem i funkcijom mozga“, rekao je AP za Univerzitet u Kaliforniji u Santa Kruzu, računski biolog Ričard Grin, koautor ovog rada.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
