Na venčanje u staklenoj kočiji

Lični predmeti jedne od najpoštovanijih kraljica Srbije Marije Karađorđević, supruge kralja Aleksandra, izloženi su u Kući kralja Petra I na Oplencu. Izložba je otvorena povodom šezdesetogodišnjice njene smrti, a posetioci, pored brojnih ličnih predmeta, mogu videti i repliku venčanice kraljice Marije sa venčanja koje je obavljeno 8. juna 1922. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Iako je brak između kralja Aleksandra i rumunske princeze bio ugovoren u cilju jačanja pozicija Kraljevine Jugoslavije u međunarodnim odnosima, prema objašnjenju Aleksandra Petarića, autora izložbe i jednog od najboljih poznavalaca života kraljice Marije, ostao je podatak da je prelepa, veoma obrazovana Marija prihvatila ponudu sa jugoslovenskog dvora da se uda onog trenutka kad joj je pokazana fotografija tada tridesetsedmogodišnjeg kralja Aleksandra. Takođe, ističe Petarić, dogovoreni brak između jugoslovenskog kralja i rumunske princeze ubrzo je prerastao u obostranu ljubav, a Marija je zbog svoje smernosti, odanosti porodici i otmenosti osvojila srca naroda i zapamćena je kao jedna od najpoštovanijih i najvoljenijih kraljica.

Dolazak buduće kraljice Kraljevine Jugoslavije u Beograd, kao i venčanje, bio je pravi spektakl, do tada neviđen i u mnogo većim i bogatijim zemljama Evrope.

Buduću kraljicu Kraljevine Jugoslavije je na beogradskom pristaništu, prema brojnim novinskim izveštajima iz tog vremena, dočekao kralj Aleksandar i ogroman broj građana, a njen dolazak je pozdravljen i sa 101 topovskim plotunom. Kralja Aleksandra i princezu Mariju je 8. juna 1922. u Sabornoj crkvi venčao je srpski patrijarh Dimitrije, a organizacija svadbenog ceromonijala i svečanog ručka bila je poverena komediografu Branislavu Nušiću. Venčani kum bio je budući kralj Engleske princ Albert, a venčanju su prisustvovali predstavnici kraljvskih i carskih kuća iz celog sveta, pa i iz Japana. Buduća kraljica je do crkve došla u staklenoj kočiji iz koje je, prema srpskom običaju, bacila i sito. Jedino nije bilo dozvoljeno da venčanju prisustvuju predstavnici Bugarske, jer su rane iz Prvog svetskog rata bile još sveže. Posle venčanja, kraljica Marija je izašla na balkon i zahvalila se na srdačnoj dobrodošlici na srpskom „Ja vam od srca blagodarim“, čime je u potpunosti pridobila poštovanje i naklonost naroda Jugoslavije. Venčanje kralja Aleksandra i kraljice Marije bilo je za to vreme spektakularno, ali, po rečima Aleksandra Petarića, najzapaženiji detalj bila je kraljičina venčanica.

– Najkarakterističniji deo je šlep na kojem su izvezeni grbovi Rumunije i Srbije čime je simbolizovano prijateljstvo dve države. Venčanica je izrađena u Rumuniji, a zlatne trake na njoj, prema rumunskom običaju, simbolizuju zrake sunca, odnosno želju da kraljica ima lepe trenutke u životu. Od nakita kraljica Marija je imala smaragdnu ogrlicu i zlatnu dijademu, što joj je bio verenički poklon kralja Aleksandra – objašnjava za „Vesti“ Petarić.

Izložba, na kojoj je izložena replika venčanice kraljice Marije, prema rečima Dragana Reljića, upravnika Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića za posetioce će biti otvorena do 12. jula.

Atentat okončao bajku

Život mlade, obrazovane i jedne od najlepših žena Evrope posle venčanja bio je baš kao iz bajke. Rodila je tri sina – Petra, Tomislava i Andreja i živela je povučeno uživajući u porodičnoj sreći i baveći se humanitarnim radom. Tako je bilo do ubistva kralja Aleksandra 1934. od kada život kraljice Marije dobija sasvim drugi tok. Posle sloma Kraljevine Jugoslavije sa decom je otputovala u London, gde je skromno živela do 22. juna 1961. godine kada je preminula.

Kako je bila u krvnoj vezi sa engleskom kraljevskom kućom sahranjena je na Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru, a njeni posmrtni ostaci su ekshumirani i preneti u Srbiju, gde je na Oplencu sahranjena 26. maja 2013. godine pored tela kralja Aleksandra.

Gering pokrao blago

Sahrani kralja Aleksandra na Oplencu prisustvovao je i Herman Gering, jedan od najvećih ratnih zločinaca Drugog svetskog rata, „drugi čovek“ Trećeg rajha, ali ne da bi, kako se kasnije ispostavilo, iskreno odao poštu ubijenom jugoslovenskom kralju. On je tada shvatio kolike se vrednosti čuvaju na Oplencu pa je, posle okupacije Jugoslavije, izdao nalog Francu Nojhauzenu da pokrade najvrednije predmete, što je ovaj, i učinio. Nojahuzen je Geringu poslao čuvenu oplenačku ikonu „Tajna večera“ u sedefu, sablju dimiskiju optočenu draguljima kralja Aleksandra i dijademu kraljice Marije koju je nosila na venčanju. Ovi, ali i mnogi drugi predmeti neprocenjive vrednosti su, angažovanjem jugoslovenskih tajnih službi, posle rata vraćene u Jugoslaviju i na Oplenac gde se i danas nalaze.