Skalpel kao čarobni štapić

U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu, hramu srpske medicine, nedavno je operisana devojčica od pet meseci koja je imala tumor jetre. On je uklonjen posebnom ALPPS tehnikom koja se izvodi u dva zahvata, a operisana beba je najmlađa u svetu kojoj je urađena ovakva intervencija.

Operaciju je izveo tim beogradskih lekara predvođen prof. dr Aleksandrom Sretenovićem i dr Srđanom Nikolićem iz Instituta za onkologiju. Naš sagovornik prof. dr Aleksandar Sretenović, medicinu je upisao iznenada i spontano, na radost roditelja. Postao je prvi doktor u užoj i široj porodici. Usavršavao se u renomiranim bolnicama u Bergmanu i Lionu.

Kaže da u hirurgiji morate stalno da učite:

– To učenje vam je kao veslanje uzvodno, čim prestanete, odmah krenete unazad.

Usavršavanje u inostranstvu

Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu, srednju školu i Medicinski fakultet.

– Vrlo brzo po završetku studija sam došao na Univerzitetsku dečju kliniku gde sam nakon jednogodišnjeg volontiranja primljen u stalni radni odnos. Tada se kod mene razvila velika ljubav prema pedijatrijskoj medicini, konkretno dečjoj hirurgiji, a ta ljubav je i danas snažna.

– Dečja hirurgija je jedinstvena i specifična grana medicine koja zahteva široko i veliko znanje s obzirom na to da se bavite lečenjem mališana od prvog dana života pa do 18. godine kada su to u svakom pogledu praktično odrasli ljudi. Svaki susret s bolesnim detetom neizostavno u vama budi emociju, nežnost zbog onoga što dete jeste, poštovanje zbog onoga što će možda postati i brigu da ste vi taj koji treba da ih izleči i omogući im da to i postanu jednog dana. Fascinantno je poverenje koje deca imaju u vas i vaš zadatak je da sve od sebe date da to poverenje opravdate.

Naš sagovornik se usavršavao u renomiranim bolnicama u inostranstvu, gde je sticao dragocena znanja.

– Nakon završene specijalizacije iz dečje hirurgije završio sam i subspecijalizaciju iz vaskularne hirurgije budući da je jedna od oblasti mog posebnog interesovanja od samog početka bila hirurgija jetre kod dece, portna hipertenzija i transplantacija jetre. Radi usavršavanja iz ove oblasti u više navrata sam boravio više meseci u inostranim centrima, najviše u bolnici „Papa Giovanni XXIII“ u Bergamu i „Edouard Herriot“ u Lionu.

Doktor nam priča o operaciji malignog tumora kod malene devojčice koja je nedavno uspešno okončana, a vest o tome preplavila je naslovne strane srpskih medija.

– Devojčica je imala izuzetno redak maligni tumor jetre tvz. rabdoidni tumor. Bebica stara svega dva meseca je primljena na Univerzitetsku dečju kliniku u Beogradu u prilično teškom stanju s ogromnom tumorskom masom u trbuhu koja je bila vidljiva golim okom. Patohistološka analiza uzetog uzorka pokazala je da je reč o pomenutoj vrsti tumora. Odmah je započeto lečenje bebice prema protokolu koji podrazumeva primenu šest ciklusa hemioterapije.

Razmena znanja

Neposredno pred operaciju ekipa lekara predvođena dr Sretenovićem donosi važnu i jedino moguću odluku.

– Shvatili smo da je u tom trenutku jedino izvodljiva ALLPS procedura. U suprotnom, beba ne bi preživela hiruršku intervenciju. Ova procedura je prvi put urađena na našoj klinici, prvi put u ovom delu Evrope, a naša mala pacijentkinja je najmlađi pacijent (nepunih šest meseci) na svetu kod koga je urađena ova vrsta operacije i takođe prvi pacijent sa ovom vrstom tumora.

Devojčica se uspešno oporavlja i prošle nedelje je otpuštena iz bolnice. U nastavku lečenja potrebno je da primi još tri ciklusa hemioterapije.

Osećaj nakon izvođenja ove operacije je jedinstven, kaže naš sagovornik.

– U početku je to zebnja da li će sve proći kako treba, a nakon toga veliko olakšanje i sreća jer je operacija uspela i bebica potpuno oporavljena otpuštena iz bolnice. Naravno, ali tek na kraju, prisutan je svakako osećaj zadovoljstva, neke lične satisfakcije zbog činjenice da je ova izuzetno složena hirurška procedura prvi put u svetu urađena u Srbiji i da se Univerzitetska dečja klinika svrstala u red svega nekoliko najvećih centara u svetu gde se izvode ovakve operacije.

Minimalno invazivna hirurgija je, ističe, sadašnjost i budućnost dečje hirurgije i svakog dana u svetu se broj i vrsta hirurških procedura koje se izvode minimalno invazivno (laparoskopski, torakoskopski) povećava.

– Trudimo se da pratimo ove savremene trendove i neprekidno povećavamo broj i složenost ovih operacija. Pre dve godine smo u saradnji s kolegama iz Trsta laparoskopski operisali devojčicu uzrasta dve godine kojoj se želudac umesto u stomaku nalazio u grudnom košu i u tom momentu je naša pacijentkinja takođe bila prvi pedijatrijski i jedan od najmlađih pacijenata u Evropi kod koga je urađena ta vrsta operacije.

Saradnja srpskih lekara sa kolegama iz celog sveta je dragocena.

– Jedino kontinuirana razmena mišljenja i znanja vodi napretku medicine. Moja želja je da u budućnosti uradimo i prvu minimalno invazivnu, laparoskosku resekciju jetre, kao i da u Srbiji zaživi program transplantacije jetre kod dece.

Lekar stalno uči

Naš sagovornik se seća da je prvu veliku operaciju uradio još za vreme specijalizacije.

– Prvu veću samostalnu operaciju sam uradio za vreme specijalizacije. To je bila resekcija creva kod deteta s urođenom anomalijom i nikada neću zaboraviti to uzbuđenje i taj osećaj ushićenja kada mi je jedan od mojih učitelja, prof dr Radoslav Lukač, rekao da pređem na stranu operatora i obavim zahvat. Pamtim insvoju prvu „veliku“ operaciju kao specijalista dečje hirurgije. Radilo se o operaciji novorođenčeta s urođenim nedostatkom jednjaka.

Aleksandar je zajedno s italijanskim kolegama za pet meseci uradio 22 transplantacije jetre, što je podvig vredan divljenja.

– Imao sam prilike da gostujem i operišem na drugim klinikama u zemlji i inostranstvu. Posebno mi je značajan boravak u bolnici „Papa Giovanni XXIII“ u Bergamu. Nemam poseban ritual pred operaciju. Volim uvek da tražim i da pročitam neki novi rad iz dečje hirurgije. Kao što u sportu da bi postigli dobre rezultate morate stalno vežbati, trenirati, postavljati pred sebe nove ciljeve i granice, tako i u hirurgiji čitavog života morate učiti, čitati, neprekidno pratiti savremene naučne, hirurške trendove da biste napredovali.

Spremnost i maksimalna koncentracija jeste ono što treba da krasi svakog hirurga.

– Svaka operacija je posebna i teška na svoj način. Važno je da hirurg za svaku operaciju bude maksimalno spreman, koncentrisan i fokusiran. Komplikacije se mogu javiti uvek, i to obično kad to najmanje očekujete. Operacije na jetri, posebno resekcione procedure, svakako spadaju među najteže u dečjoj hirurgiji i zahtevaju veliko iskustvo. Sve moje do sada najteže opeacije bile su uglavnom vezane za operacije na jetri i krvnim sudovima jetre. Klinika na kojoj radim je jedina u Srbiji i regionu na kojoj se izvode operacije kod dece s portnom hipertenzijom koje podrazumevaju složene vaskularne rekonstrukcije u cilju smanjenja povećanog pritiska u krvnim sudovima koji dovode krv u jetru, a u cilju prevencije i lečenja po život opasnih krvarenja. Za vreme pandemije je smanjen broj operacija, ali se to ograničenje ne odnosi na pacijente s malignim oboljenjima, one čije bi odlaganje operativnog lečenja moglo ugroziti hitne slučajeve.

Čitanje i skijanje

– Volim da čitam, ne samo medicinsku literaturu . Omiljene knjige su mi „Medikus“, „Lovac na zmajeve“, „Hiljadu čudesnih sunaca“, „Inferno“, „Da Vinčijev kod“. Volim da gledam filmove mada retko imam vremena da ih gledam onoliko koliko bih želeo. Period izolacije zbog koronavirusa i smanjenog obima posla sam iskoristio da to malo nadoknadim. Moja ćerka je instalirala Netflix, pa smo prethodnih meseci zajedno gledali mnogo filmova i serija. Volim da vozim bicikl sa porodicom, prijateljima, a volim i „hiking“, skijanje.

Fasciniran Japanom

– Da treba ponovo da biram posao, izabrao bih iskreno i bez razmišljanja ovaj kojim se bavim. Da nisam hirurg, voleo bih možda biti turistički vodič pošto mnogo volim da putujem i gledam putopisne emisije. Od svih zemalja u kojima sam boravio ubedljivo najjači utisak na mene je ostavio Japan u kome sam prošle godine boravio desetak dana i učestvovao u radu najvećeg svetskog kongresa za tumore kod dece u Kjotu, a nakon toga i na kongresu za tumore jetre kod dece u Hirošimi. Voleo bih ponovo da podsetim ovu zemlju, turistički, s porodicom.

Oprez čuva zdravlje

– Zdravstvena kultura podrazumeva prevenciju bolesti, što pojedinca vodi ka očuvanju zdravlja, a državu manjim izdvajanjima za zdravstvo. Promocija zdravlja i zdravstvene kulture je sistemska i složena aktivnost, dugoročna akcija čiji efekti mogu da se sagledaju tek za nekoliko godina. Moramo se svi zajedno mnogo potruditi da naši ljudi shvate da lekaru ne treba ići samo kad se razbolite jer doktori će da izleče bolest i spasu vam život ali vas ne mogu učiniti zdravijim. Naše zdravlje mnogo zavisi i od nas samih.

Podrška supruge i kćerke

Porodica mi je veliki oslonac i podrška. Iako nisu iz sveta medicine, i supruga i ćerka vole da slušaju moje bolničke priče i da ponekad zajedno sa mnom gledaju fotografije ili videozapise nekih operacija. Ćerka koja ima šesnaest godina odnedavno je počela da pominje da bi možda studirala medicinu. Možda prvi doktor u našoj porodici dobije i naslednika.