Sajber pucanj u dušu

Svako vreme nosi neko breme, a ovo novomilenijumsko uvelo je među mlade generacije i digitalni oblik nasilništva koje je, kažu stručnjaci, ozbiljan problem, jer predstavlja atak na psihu srednjoškolaca. Polazeći od toga da su, osim roditelja, nastavnici važna karika u životu tinejdžera, Autonomni ženski centar (AŽC) je istraživao koliko prosvetni radnici znaju o tome.

– Najčešći oblik nasilja u partnerskim vezama srednjoškolaca, prema saznanjima njihovih nastavnika, jeste psihičko nasilje, pa fizičko, a najređe seksualno. Mnogo je češće nad devojkama i one ga neretko dožive u virtuelnom svetu – objašnjavaju u AŽC, uz napomenu da nastavnici imaju saznanje da su tinejdžerke doživele širenje glasina o njima putem mobilnog telefona, imejlova i društvenih mreža.

Stid i krivica

Psihološkinja AŽC Tanja Ignjatović ukazuje da se od nastavnika čuje kako su devojke, nesrazmerno više od mladića, izložene težim oblicima digitalnog nasilja, poput toga da je partner zastrašuje kada, na primer, ne odgovori na njegov poziv ili poruku.

– Devojkama se pet puta češće preti da će na internetu biti fotografije zbog kojih se osećaju neprijatno ili će biti deljene sa drugima – kaže ona.

Objašnjava da anketa AŽC govori kako je čak dve trećine devojaka ta iskustva doživelo kao ozbiljno, uznemirujuće i ugrožavajuće.

– Za njih to nije šala i nije smešno, što je čest izgovor onih koji zloupotrebljavaju poruke ili fotografije, kao i drugih koji ih šire kroz mreže i dodaju svoje, takođe, povređujuće komentare. Pošto je reč o bliskom, emotivnom partnerskom odnosu, te radnje podrivaju osnovno poverenje u ljude, umanjuju kod devojke osećaj kontrole nad sopstvenom životom, a to vodi ka bespomoćnosti. Takvo ponašanje narušava privatnost i lične granice i, otežava mogućnost da se iskažu i zastupaju sopstvene potrebe i osećanja. Stvara se osećaj stida i krivice koji može da vodi prekidu socijalnih odnosa, samoizolaciji. Sve zajedno urušava samopouzdanje i samopoštovanje u osetljivom periodu života – kaže ona.

Pokazalo se da tek svaki deseti nastavnik zna za dva oblika zlostavljanja nad mladićima kojima je partnerka pisala ružne komentare na njihovom profilu, širila glasine mobilnim, imejlom i društvenim mrežama. Ipak, polovina njih veruje da su devojke u istoj meri nasilne kao i mladići, iako istraživanja govore da su daleko češće žrtve a da, ukoliko su mladići žrtve nasilja, učinioci su uglavnom, takođe, muškarci.

Nastavnici na potezu

Više od polovine, 54 odsto nastavničkog osoblja, ocenjuje svoje znanje o digitalnom seksualnom i rodno zasnovanom nasilju tokom zabavljanja mladih kao prosečno, a 17 odsto kao slabo.

– Nastavnici, kao i škola, veoma su važni u razvoju mladih. Treba da stvore bezbedno okruženje, da budu uzor i osobe u koje mladi imaju poverenje da zatraže pomoć kada im je potrebna. Trećina nastavnika iz škola u kojima je sprovedena anketa smatra da učenici imaju dovoljno poverenje u njih, ali polovina nije sigurna u to. Realnost je drugačija. Kad mlade pitamo kome bi se poverili i zatražili pomoć, škola je na poslednjem mestu, jer svega četiri odsto devojaka i šest odsto momaka kaže da bi to bili njihovi nastavnici – otkriva Tanja Ignjatović i sa stručnog stanovišta ukazuje da to treba sistematski i sistemski menjati.

Navedeni podaci, kaže, potvrđuju da je škola važno mesto za razgovor o emotivnim vezama mladih i prevenciji rodno zasnovanog nasilja.

– Treba raditi na unapređenju znanja profesionalaca o karakteristikama ovog nasilja i podstaći poverenje učenica i učenika da im se obrate i potraže pomoć u slučaju potrebe – iznosi ona zaključak istraživanja sprovedenog u devet škola u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Paraćinu i Prijepolju, a u okviru projekta koji se realizuje iz podršku Vlade Švajcarske i Programa EU.

Suicidne ideje

– Nije retko da mladi, posebno devojke sa nasilnim iskustvima, ne dobiju pomoć vršnjaka, da moraju da promene školu ili sredinu, a neke imaju suicidne ideje. Posledice mogu biti ozbiljne, iako neće sve devojke reagovati na isti način. Zato je prevencija, kao i efikasno zaustavljanje digitalnog rodnog nasilja, vrlo važna – kaže Tanja Ignjatović.

Tastatura kao oružje

– Tehnologija je koristan alat za učenje i rad, ali u pogrešnim rukama može postati oštar predmet za povredu osobe u psihološkom, fizičkom, seskualnom i ekonomskom smislu. Udarci tastaturom deo su mračne svakodnevice interneta, a mogu boleti više nego da su učinjeni rukom, baš kao što ružna reč često boli više od šamara – navedeno je na sajtu mogudanecu.rs (portal za mlade u okviru AŽC).