Mafija zarađuje na milosrđu

Ispružena ruka prosjaka na ulicama Beograda i ostalih većih gradova Srbije odavno su svakodnevni prizor na koji užurbani prolaznici gotovo i ne obraćaju pažnju.

Prema procenama stručnjaka, u srpskoj prestonici se više od 1.200 ljudi bavi prosjačenjem. To je preraslo okvire pojedinačnih slučajeva i preraslo u pravu industriju, u kojoj se godišnje samo u glavnom gradu Srbije zaradi desetak miliona evra.

Samohrane majke s decom, invalidi, hendikepirane osobe, svi oni nalaze način da se prošnjom prehrane i prežive. Državne službe koje se bave ovim problemom smatraju da su oko 90 procenata prosjaka profesionalci, dok se ostatak time bavi iz preke nužde. Turiste koji posećuju Beograd ne iznenađuju toliko slike uplakanih, prljavih ljudi obučenih u dronje, koliko svi mogući razlozi da im se udeli milostinja.

Falsfikovani papiri

„Dabogda te zdravlje služilo, deca ti porasla, daj neki dinar da prehranim ovu moju nejač… Pomozi kume, bolesna mi je sestra, trebaju mi pare za operaciju, evo papiri, evo doktorov pečat, aj daj nešto da mi budeš lep ceo život“, često se čuje po glavnim ulicama srpskih gradova.

Mnogi od njih već godinama svakodnevno sakupljaju novac za „operaciju“ brata, sestre ili roditelja.

U razgovoru s pripadnicima policije i nevladinih organizacija, koji se bave ovim problemom, saznajemo da mnogi prosjaci koriste lažne papire kako bi izazvali sažaljenje kod prolaznika.

– Falsifikuju pečate, papire, pretvaraju se da su bolesni, ratni invalidi, sve moguće načine koriste da bi izazvali tugu kod prolaznika. Naravno, ima onih koji su stvarno bolesni, hendikepirani, na koje se stvarno treba sažaliti. Inače, mnogi prosjačenje koriste za bogaćenje, rade to iako nisu ugroženi, već isključivo od toga žive – saznajemo u policiji.

Naime, prema policijskim podacima, mali je broj osoba koji se prosjačenjem bave iz socijalne potrebe, a najmanje je onih koji se nalaze u hitnoj potrebi za novcem. Većina to radi da bi na lak način zaradili pare. U letnjem periodu u Beogradu se broj prosjaka drastično povećava, a najčešće iz haustora u Knez Mihailovoj ulici, na Zelenom vencu, autobuskoj i železničkoj stanici izviruju musava deca i starci koji traže milostinju. Prema procenama stručnjaka svaki od njih dnevno zaradi od 2.000 (17 evra) do 8.000 dinara (68 evra). Najveći broj je iz unutrašnjosti, a prosjačke porodice su najčešće Romi koji dolaze iz Kragujevca, Vranja ili Leskovca. Borave u ruiniranim kućama po periferiji, u takozvanim divljim naseljima.

Najstariji član porodice prikuplja novac na kraju dana i raspoređuje ga ostalima. Deca umeju da deo para zadrže za sebe, kako bi kupili sladoled ili slatkiše. Ona se obično sama na ulici snalaze tokom dana za hranu i piće. Međutim, prinuđeni su da dnevno isprose određenu svotu novca.

Izrabljuju i invalide

– Danas nije ista situacija kao tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada su se prošnjom bavili iz nužde, a već krajem 80-ih time su polako počeli da se bave profesionalno, a već od prošle decenije to su pravi profesionalci. U pitanju su organizovane grupe iza kojih stoji šef koji je u pozadini. Ne znam da li policija zna ko su organizatori, jer mi ne možemo to da istražujemo. Trenutno je povećan broj alkoholičara koji se time bave, kao i napuštenih osoba. Ova kriza poslednjih godina dovela je do otuđenosti porodice, pa kad nam dovedu nekog s ulice i stupimo u kontakt s njegovom decom, oni nam spuste slušalicu, a ranije su i komšije, ako treba, dolazile po takve osobe – kažu u Centru za prihvat beskućnika.

– Jedan od načina organizovanog prošenja su i vršnjačke komune, najčešće maloletnika, čiji su članovi obično bivši i sadašnji štićenici domova za decu bez roditeljskog staranja, a često i deca pobegla od kuće. Grupe imaju po 20-30 članova, a u Beogradu ih je trenutno pet-šest. Vođa je obično najstariji maloletnik ili najjači od njih. Oni se međusobno dobro poznaju, a različitih su uzrasta. Žive po napuštenim kućama i zgradama van urbanog dela grada ili zapuštenim železničkim depoima, vagonima, pa čak i u šahtovima. Prose po raskrsnicama, splavovima, kafićima, a vođa grupe uzima novac i raspoređuje ga članovima. Suprotstavljaju se onima koji zađu na njihovu teritoriju. Devojčice članovi grupe se uz prosjačenje neretko bave i prostitucijom, što je poseban problem – saznajemo u razgovoru sa stručnjacima za ovu tematiku.

Kako dodaju, često se dešava da organizatori grupe dovedu prosjaka u centar za prihvat, gde otkriju kako ima lažnu protezu.

– Imali smo slučaj žene koju je dovela policija i skinula joj protezu ispod koje je bila sasvim zdrava noga, ali specijalno napravljena da izgleda kao da je invalid. Prave invalide gazde zloupotrebljavaju, jer ih stave na određeno mesto po ceo dan, pa normalno da kad ljudi vide nekoga osakaćenog, bez ruku ili nogu, daju milostinju. Gazde dolaze tokom dana, uzimaju novac koji su sakupili, a uveče ih odvode, da bi sutradan počeli ispočetka – navode iz socijalnih službi koje se bave ovom problematikom.

Zloupotreba crkvi

Velike probleme prosjaci koji se time bave profesionalno prave ispred crkava. Ometaju službu, uzimaju novac s ikona, a neretko i uznemiravaju vernike. Najčešća mesta okupljanja su beogradska Saborna crkva, crkve Svete Petke i Svetog Marka, kao i okolina Hrama Svetog Save. Dešavalo se da su u nekim verskim objektima pokradeni i crkveni inventari.

Šifre za opasnost

Svet prosjačenja je vrlo specifičan i zatvoren, što se vidi po osobenom žargonu koji koriste i slengu za različite vrste prošenja. Kad policija krene u akciju hapšenja, dovoljno je da neko poviče „poplava“, da se svi razbeže, a što je inače šifra za nailazak opasnosti. Zatim razlikuje se prošenje „na pardon“, što je situacija kada idu od jedne do druge osobe i izvinjavajući se traže novac za nešto konkretno kao što su autobuske karte, jer su navodno upravo ostali bez poslednjeg novca, a hitno moraju da se vrate kući.