DW: Ultimatum opozicije – mač sa dve oštrice

Opozicioni Savez za Srbiju postavio je ultimatum vlastima: odlazak režima i slobodni izbori na svim nivoima. DW analizira: da li je taj riskantan potez opozicije znak njihove snage ili nemoći?

Opozicioni Savez za Srbiju (SZS) saopštava da je izneo politički ultimatum režimu Aleksandra Vučića, i da je postavio rok od 30 dana za odlazak sadašnjeg režima i slobodne izbore na svim nivoima.

„Zahtevamo momentalne ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Ane Brnabić i predsednice Narodne skupštine Maje Gojković. Tražimo izbore na svim nivoima koji će se održati nakon šest do devet meseci u kojima bi mediji bili slobodni i ispunjeni ostali zajednički zahtevi opozicije za fer i poštene izbore“, stoji između ostalog u tom proglasu.

Ukoliko se ti zahtevi ne ispune, SZS najavljuje veliki narodni protest u Beogradu 13. aprila, na koji će biti pozvani građani iz cele Srbije.

Odmeriti očekivanja

Iako je u prvom trenutku delovalo da je vest prepisana sa nekog od satiričnih portala, u SZS zaista misle ozbiljno. Nakon višemesečnih protesta u oko 90 srpskih gradova, čelnici SZS očito su se našli na prekretnici i sada najverovatnije pokušavaju da izvrše neku vrstu novog pritiska na vlast.

A koliko su se vlasti uznemirile zbog tog ultimatuma svedoči i praktično odsustvo reakcija iz vladajuće koalicije? To, naravno, može da znači i određeni strah od daljih poteza opozicije, ali, bar kako trenutno stvari stoje, atmosfera u društvu nije toliko kritična po srpske vlasti.

U opozicionim krugovima postoje dežurni optimisti koji već vide kraj ovog režima, ali, kako za DW kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, u ovom trenutku potrebno je imati realna očekivanja.

– Vidim ovo kao jedan iznuđeni potez nakon serije građanskih protesta. Prosto su na neki način morali da radikalizuju svoje zahteve nakon višemesečnih protesta-  ističe Popović i dodaje:

– S druge strane je delimično i rizičan potez, jer postavlja dosta visoke zahteve i podiže očekivanja. Mislim da niko ne očekuje da je realno da čelnici režima podnesu ostavke za mesec dana – ocenjuje Popović.

Vlast je spokojna?

Reakcija vlasti je bar za sada uzdržana i čini se da je njihova taktika da se čitav taj proglas i zahtevi opozicije što duže medijski i politički ignorišu. Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da vlast svakako nema nameru da ispuni opozicione zahteve i da vrh vlasti podnese ostavke.

– Na taj način bi sebi pucali u oba kolena i ušli hendikepirani u izbornu trku kao neko ko je priznao da nešto nije u redu. S druge strane, priznali bi da dosadašnji izbori nisu bili regularni ako bi prihvatili takav zahtev da se sada održe demokratski i pošteni izbori – napominje Anđelković za DW.

Reakcija vlasti će, kao i do sada, biti radvnodušno ignorisanje tih zahteva, a ako taj pritisak postane u nekom trenutku veliki, probaće da to razvodne nekim drugim temama, primećuje Dragan Popović. „Probaće najpre to da ignorišu, a ako to ne bude moglo, pokušaće na druge načine da te zahteve učine ili nevidljivim ili nerelevantnim“.

Nejaki za visoke zahteve

Tek će se verovatno videti šta su bili pravi motivi te opozicione grupacije da istakne pomenute zahteve, ali u svakom slučaju legitimno je razmatrati ima li SZS dovoljno političke snage i podrške u narodu da ispostavlja ovakve ultimatume?

Reč je, naime, o samo jednoj opozicionoj grupaciji, koja višemesečene proteste protiv vlasti nije uspela da kapitalizuje kroz poboljšanje svog rejtinga. Stoga i Dragomir Anđelković kaže „kako oni nemaju tu snagu, ali da su toga i sami svesni. Nije im, dakle, cilj ultimatum kao takav već da se nametnu kao najsnažniji opozicioni element i istisnu neke druge opozicione igrače. Tako bi se za neku narednu borbu sa vlastima pozicionirali kao jedina opoziciona snaga koja može da ispuni zahteve jedno dela opozicionog biračkog tela“.

Nema nikakve sumnje da oni nemaju tu snagu, nastavlja Dragan Popović, jer govorimo o podršci između 10 i 15 posto u biračkom telu.

– Daleko su oni od toga da mogu iza sebe da stave svu energiju građanskih protesta, i da izvrše toliki pritisak i ugroze vlast Aleksandra Vučića – procenjuje direktor Centra za praktičnu politiku.

Protest, šetnja, razilaženje – šta dalje?

Pretnja velikim protestom u Beogradu 13. aprila ukoliko se ne ispune zahtevi SZS takođe predstavlja mač sa dve oštrice. Nezadovoljstvo građana jeste veliko, ali ono se i dalje na neki način odvija izvan stroge mobilizacije iza političkih partija. Zato Dragomir Anđelković podseća na neke primere velikih opozicionih protesta pre 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke na vlast, koji su okupili veliki broj ljudi, ali nisu uzdrmali tadašnje vlasti.

Dragan Popović primećuje da domet tog protesta zavisi pre svega od toga šta oni koji će doći na taj protest od njega očekuju.

– Ako građani očekuju previše, bojim se da će biti razočarani i da može doći do nekog gubitka energije. Ali, ako se postave realna očekivanja da je ovo samo jedan korak ka rušenju režima, onda to može imati solidan efekat – navodi Popović.

Opozicija je najavom tog protesta na sebe preuzela još jedan rizik, a to je neizvesnost oko daljih koraka ukoliko se tog dana skupi određeni broj ljudi, prošetaju Beogradom kao i na dosadašnjim protestima, i nakon toga raziđu.

– Imali smo, kao što rekoh, takve slučajeve i jednostavno će se nakon toga promovisati neka druga priča, i nastavi se neka vrsta nove igre. U politici je to tako, ukoliko se to okupljanje završi na taj način, verovatno će se naći neki novi trenutak i ponovo pozvati na okupljanje građana – smatra Anđelković.

Na to pitanje u srpskoj politici ne bi mogli da odgovore ni najbolji stratezi, ističe Dragan Popović, i zato „mislim da se taj protest ne sme najavljivati kao neki Dan D, ili novi 5. oktobar. To bi trebalo da bude jedna jasna poruka vlastima, ali bez nerealnih očekivanja“, skreće pažnju Popović.

Uvek spremni tabloidi

Narednih mesec dana svakako bi trebalo očekivati žestoku reakciju medija bliskih vlastima. Čelnici SZS su već proglašeni državnim neprijateljima i najava velikog protesta samo će podstaći tabloidne teorije da je reč o radikalizaciji opozicionog otpora za koji je zeleno svetlo dao Zapad. Taj narativ da Zapad preko haosa na ulicama želi da sruši Vučića prisutan je od samog početka građanskih protesta, a sada će biti samo dodatno pojačan.

– Mnogo više će sve zavisti od poteza vlasti, koliko god to paradoksalno zvučalo, ali mislim da se ljudi kako god bilo neće tako lako skloniti sa ulica – ocenjuje Dragan Popović.

Opozicija će verovatno uraditi sve što može kako bi taj skup bio što ozbiljniji, dodaje Dragomir Anđelković.

– Vlast će s druge strane pojačati svoju kampanju širom Srbije. Imaćemo, dakle, tu političku borbu na dva koloseka i nadam se da to neće izazvati neke veće tenzije u društvu osim nekih pojačanih verbalnih sukoba – očekuje Anđelković.