Mrtav radnik 8.500 evra

Koliko je težak i rizičan život radnika u Srbiji pokazuje podatak da ih je prošle godine na poslu poginulo 53, dok je teške povrede zadobilo njih 779. Nesavesni poslodavci, pritom, nemaju razloga za brigu pošto je za nesreću u kojoj radnik pogine maksimalna kazna milion dinara (oko 8.500 evra).

Nadležni najavljuju izmenu zakona kojom će se pooštriti kazne i bolje zaštititi radnici. To je svakako zakasnelo, pošto je samo u proteklih 12 godina na radu poginulo 440 ljudi. Poslednji slučaj zabeležen je u Novom Sadu, a prošle godine smrtnih slučajeva bilo je na velikim gradilištima širom zemlje.

Simptomatičan je primer da je zbog smrti radnika na gradilištu u centralnoj beogradskoj Ulici Kneza Miloša inspekcija podnela pet krivičnih prijava, ali da u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu nadležnog ministarstva kažu da nisu dobili obaveštenja da je taj slučaj rešen.

Direktorka te uprave Marina Furtula objašnjava da u slučaju teške ili smrtne povrede na radu inspekcija izlazi na teren i nalaže mere za otklanjanje nedostataka, ili pokreće prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu. Ona ističe da se tu uloga Ministarstva rada i njene uprave završava.

Novi zakon tek u najavi

Prema rečima Marine Furtule dešava se i da se radnici razbeže sa gradilišta kada inspekcija dođe, jer rade na crno. Tako je bilo i nedavno kada je Hitna pomoć došla da zbrine teško povređenog radnika na beogradskom gradilištu.

Kazna poslodavcu za rad na crno je dva miliona dinara (oko17.000 evra), dok je za nesreću u kojoj radnik pogine maksimalna kazna milion dinara (oko 8.500 evra). Istovremeno, u Slovačkoj kazna za poslodavca iznosi oko 100.000 evra ukoliko radnik pogine.

Marina Furtula na to kaže da se radi na novom zakonu u kojem će posebna pažnja biti posvećena kaznenoj politici. Međutim, i to će potrajati, pošto javnu raspravu očekuje na proleće, a onda sledi ostala procedura do izglasavanja novog zakona.

Korupcija rak-rana

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata za „Vesti“ kaže da sindikati nisu dobili obaveštenje o tome da se spremaju zakon i javna rasprava.

– Nažalost, veliki broj radnika u Srbiji pogine na radnom mestu, a kazne su sramno male. Takođe, mnogo je povređenih i često ostaju trajni invalidi. Broj inspektora na terenu je nedopustivo mali, a ima i korupcije – tvrdi Ranka Savić.

Fabrike kao gubilišta

Prema navodima Ministarstva rada prošle godine od 53 smrtna slučaja 16 ih je bilo u prerađivačkoj industriji, a 15 u građevinarstvu. Takođe, veoma mnogo je teških povreda na radu u prerađivačkoj industriji.
Što se tiče nadoknade štete, povređeni radnici i porodice poginulih mogu da ostvare to pravo samo preko dugotrajnih sudskih postupaka, a novi zakon bi trebalo to da reši.

Rad na crno do smrti

Nebojša Turović (58), radnik koji je u septembru prošle godine tragično nastradao na gradilištu u beogradskoj Ulici kneza Miloša, devet godina je radio na crno.
Ovo je tada obelodanio ministar rada Zoran Đorđević i dodao da će sve firme koje zapošljavaju radnike na crno biti istaknute na sajtu Ministarstva za rad.
I u ovom segmentu Srbija zaostaje za uređenim državama. Tom Delu iz Belgijskog hrišćanskog sindikata građevinarstva nedavno je rekao da se rad na crno dešava i u njihovoj zemlji, ali da sindikati, poslodavci i vlada rade zajedno na suzbijanju te pojave. Za one koji krše pravila, kako kaže, propisane su oštre novčane kazne, ali i mogućnost gubitka licence i zabrane rada u građevinarstvu. Uprkos tome, u toj zemlji je na gradilištima u 2017. godini stradalo 10 radnika.

Krivi i zaposleni

Prema rečima Mire Furtule, uslovi za bezbednost na radu odnose se na sve poslodavce jednako, bilo da je reč o državnim, privatnim ili stranim firmama.
– Prvo je odgovornost na poslodavcu koji treba da primeni sve mere i zaštiti radnike. I radnici su odgovorni ukoliko se ne poštuju procedure, a Inspekcija za rad vrši nadzor nad primenom propisa – navodi Furtula.

Divlje firme i gradnja

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore, kaže da je problem stradanja građevinaca rezultat divlje gradnje u Srbiji. Slična situacija je i u drugim granama privrede: stradaju električari, radnici koji upravljaju mašinama u fabrikama, traktoristi.
– Džaba vam svi zakoni i kazne od milion, dva ili pet miliona dinara, kad su podizvođači na gradilištima firme koje se oforme da bi radile dva ili tri meseca, a onda nestanu. Ne postoje više firme kao u SFRJ koje su radnike prijavljivale, brinule ne samo da imaju šlem i rukavice, nego sve što je potrebno. Imamo divlju gradnju, ali i divlje radnike – kaže Rodić.
On veli da će problem biti sve veći, jer iole kvalifikovani tesari, keramičari, električari odlaze u pečalbu, pa se zapošljavaju nestručni ljudi i dolazi do nesreća na radu.