Manipulacija je, u novom milenijumu, zašla u sve pore života, emotivne, porodične, u prijateljske veze i odnose, ima je u školi, na poslu, u državnim i drugim institucijama, medijima, a preplavila je i društvene mreže, kaže za „Vesti“ Bojan Mihajlović, autor knjige „Manipulacija“ i „Marketing LIKE“ i korporativni marketing direktor Compas holding-a, najveće srpske firme u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ova njegova knjiga se u Srbiji razgrabi za svega nekoliko dana. Do sada je zabeležila 45.000 čitalaca, a iz štampe izlazi već osmo izdanje. U SAD prvo izdanje, nazvano „What if your whole life was based on manipulation“ („Možda je ceo vaš život baziran na manipulaciji“), nešto drugačije od srpskog, prilagođeno je tamošnjim dešavanjima i sferama života koje različito funkcionišu.
Milenijumci znaju šta žele
Fenomenološku priču o manipulaciji Mihajlović je proširio na vrlo popularne socijalne mreže koje su izrodile novu vrstu manipulatora, influensere, u virtuelnom svetu poznate kao osobe s velikim brojem pratilaca, pa samim tim i jakim uticajem na ljude, prvenstveno mladu populaciju. Oni, kako kaže, najčešće putem interneta promovišu proizvode i donose profit kompanijama i sebi. Ukoliko postanu kredibilni u većoj populaciji pratilaca, vrlo brzo postaju svesni ličnog brenda i svoje usluge onda nude nekome ko se bavi biznisom, sa obrazloženjem da će mu pomoći da svoj brend podigne na viši nivo.
– U današnje vreme jedan pažljivo odabran post, šer ili video može imati jači efekat nego reklama na TV ekranu, ili bilbord na najboljoj lokaciji u gradu. Sve može da se razvije viralno i da vaši prijatelji i prijatelji vaših prijatelja umreženo rašire vest ili informaciju. Zamislite kolika je onda jačina jednog influensera koji ima svoj tim obožavalaca.
Influenseri mogu, prema Mihajlovićevim rečima, da propagiraju i ličnosti i ideje i, u zavisnosti od broja pratilaca, da manipulišu manjim ili većim grupama. Trenutno na svetskom, pa i srpskom tržištu, imaju veoma veliki uticaj upravo na omladinu koja ne gleda televiziju.
– Ta nova generacija, nazvana milenijumci, tačno zna šta hoće da gleda. Mladi inače potpuno drugačije rezonuju stvari i na njih mogu da utiču samo ti njihovi idoli, odnosno influenseri koji se pojavljuju sa malim kratkim video sadržajima na Jutjubu i diktirano tačno znaju šta rade.
Popularna je njihova promocija putem „sajlent marketinga“ kojim ostvaruju sopstveni interes, odnosno korist.’
Naš sagovornik kao primer tog novog termina navodi najpoznatije svetske tenisere.
– Oni nose opremu određene poznate marke i onda fanovi širom sveta hoće baš te trenerke, patike i drugu odeću. To je ta neverbalna komunikacija, jer na primer, samim tim što Novak Đoković nosi Lakost (Lacoste) majicu, on praktično bez ijedne reči, poručuje pratiocima da treba i oni da je kupe.
Nema reklama
Ova vrsta nemog marketinga, objašnjava Mihajlović, može da se sprovodi na više načina.
– Danas u Americi, ako kažeš nekom „kupi ovo“ ili u Srbiji „izvolite, šta želite“, odraz je stare škole od koje ljudi beže i niko na taj način neće da kupuje. Ali, ako neku planetarno popularnu zvezdu, paparaci usnime sa devojkom dok daje izjavu novinarima i fanovi vide garderobu, sat ili cipele koje nosi, mnogo je bolji način da neko kupi taj proizvod. Sada mnogo ljudi ide na internet, tamo prate svoje idole, rade isto što i oni, pa je zato poruku poslatu putem sajlent marketinga je dovoljno da vide i ne mora ništa da im se kaže.
Biznis model saradnje, ovaj stručnjak dokumentuje na primeru fudbalskog maga Kristijana Ronalda koji na Instagramu ima 154 miliona pratilaca.
– Svoj profil na toj mreži Ronaldo koristi za reklamiranje sopstvenih proizvoda, automobila, garderobe… Oko njega su se okupili brendovi kao što su Najk (Nike), Bugati (Bugatti), Herbalajf (Herbalife), Tag Heuer…
Nisu, ukazuje Mihajlović, svi poput najpopularnijih tenisera i najpoznatijeg Portugalca „ambasadori brenda“.
– Mnogi misle da sve znaju oko uticaja marketinga i da svoj posao rade kako treba. Međutim, pokazuje se da svega dva odsto njih zaista umeju da vode Fejsbuk ili Instagram profil i da ih prati ogroman broj ljudi.
Tako je, prema rečima našeg sagovornika, stvoren kod internet korisnika još jedan novi termin „sinovan“, a znači da neko okači na mreže poruku i drugi je vide, ali ne pročitaju. Kao reakcija onog ko je postavio tu poruku javljaju se osećaji nelagodnosti, depresije, agonije…
– Influensere veoma često angažuju političari i druge javne i ličnosti, najčešće iz sveta šou biznisa. Na primer, jednu influenserku prati 300.000 ljudi i pošto ima tako jaku grupu, bila je zanimljiva pop pevačici koja je angažovala. Onda ta devojka preporuči svojim pratiocima, da na Ju tjubu pogledaju najnoviji snimak numere pevačice i na taj način joj poveća joj broj pregleda na nekoj od društvenih mreža. Zvezde se, inače, grabe za ovaj vid promocije na mrežama, jer mogu da objave CD, ali ako nemaju veliki broj pregleda, ne vredi im pesma.
Basnoslovne provizije
Koliko su od pomoći nekome ko želi da bude lansiran u orbitu javnosti, naš sagovornik, dokumentuje na primeru Garija Vajnerčuka, pionira digitalnog marketinga, koji ima jaku grupu influensera.
– Gari pošalje poruku grupi influensera na vajberu da je neki pevač dobar i, u momentu za tog pevača može da sazna cela Amerika. Može da napadne predsednika SAD Donalda Trampa i da ga sačuva. Ovo je novi način lobiranja. To je moguće zahvaljujući činjenici da su ovi influenseri jaki i moćni u komunikaciji na društvenim mrežama. U Srbiji Cecina ćerka Anastasija Ražnatović ima 800.000 pratilaca i kad reklamira recimo neku parfimeriju, neverovatno je koliko poraste promet. Kad takve internet zvezde odu negde i njihovim rečnikom kazano „taguju“ to mesto, neverovatno utiču na ljude i tamo bukvalno nastaje gužva. Sve je namenski napravljeno, režirano – priča Bojan.
Ovo je, kaže, novi model influens marketinga i ta reč se krije iza pregovaračkih i prodajnih tehnika.
– Faktički gledano, predstavljaš nešto da bi neko kupio i u stvari hoćeš da izmanipulišeš tu osobu da bi se stvorio efekat prodaje – pojašnjava Mihajlović.
Influenseri, tvrdi ovaj stručnjak, edukuju današnju decu. Oni snimaju vlogove, odnosno video blogove i u njima daju objašnjenje kako nešto raditi. Na primer, pratiocima pokazuju kako se koristi šminka, naravno obavezno pomenu marku proizvoda koju koriste, i na taj način u stvari promovišu određenu kozmetičku kompaniju.
Influenseri su zaslužni i za ogroman uspeh vlasnika Amazona, Džefa Bezosa čije je bogatstvo sredinom 2018. dostiglo 155 milijardi dolara i oborilo nove rekorde, prema Blumbergovoj listi milijardera. On je uspeo da ostavi daleko iza sebe osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa i njegovih 95 milijardi dolara i u januaru ove godine Amazon.com je postala najvrednija kompanija na Vol stritu.
– Džef Bezos je rekao influenserima: „Reklamirajte moje proizvode po društvenim mrežama“. Oni su delovali i ljudi su masovno počeli da kupuju. Zavisno od uticaja dobijali su provizije od 5.000 do pola miliona dolara, a njemu pošlo da sa 75 milijardi skoči na 155 milijardi dolara i gotovo udvostruči svoje bogatstvo za svega tri meseca.
Umeće odbrane
Mediji, podseća ovaj stručnjak, raznim objavama i spinovima utiču na ljude, što je inače poznato. Mihajlović, međutim, ukazuje da i pisana i elektronska sredstva informisanja ulaze u manipulativan odnos i sa oglašivačima.
– Mediji danas imaju novi, sve češći način da privole jake kompanije da se reklamiraju kod njih. Na primer, Koka-kola ili Lakost neće da plate reklamu nekom mediju i taj medij onda krene u sedmodnevnu kampanju negativne objave o njima. Ako ima uticaja na javnost, praktično će prinuditi i poznatog proizvođača da plati reklamu, kako bi eliminisao negativan medijski uticaj na kupce.
Manipulacija govori sve jezike, a naš sagovornik je taj sastavno deo svakodnevice, za sada, razotkrio na dva – srpskom i engleskom. Posle velikog uspeha u Srbiji, poželeo je da ispiše delo i za SAD koje broji 30.000 primeraka. Recenzent mu je Brajan Trejsi, sa 70 napisanih knjiga najprodavaniji autor na svetu.
– Ovo je jedna od najpraktičnijih i najubedljivijih ikad napisanih knjiga. Napisana je da vam pokaže kako da spoznate i razumete ljude koje srećete u svakom dobu vašeg života. Ona vam daje neverovatnu prednost u svim vašim odnosima – obrazložio je Trejsi američko izdanje.
Mihajlović je uveren je da će knjiga za englesko govorno područje, zbog rasprostranjenosti ovog jezika u svetu stići i u ostale krajeve planete.
– Moj cilj je bio da ukažem na sve vidove manipulacije i da ljudima pomognem da je prepoznaju. Njih moja knjiga privlači, jer znaju da u njoj mogu da pronađu kako da se odbrane od manipulacije, ali i kako da napadnu. Trećeg nema – poručuje Mihajlović.
[su_note note_color=“#042444″ text_color=“#ffffff“ radius=“1″]Primamljiva zarada Zarade influensera koji su izgradili kredibilitet i ličnu onlajn reputaciju: Srbija – 35.000-50.000 pratilaca = 20-50 evra po postu, – 50.000-100.000 pratilaca = 50-100 eura po postu, – 100.000 i više pratilaca = više od 250 evra po postu, USA & EU – 35.000-50.000 pratilaca = 200-300 evra po postu, – 50.000-100.000 pratilaca = 300-500 evra po postu, – 100.000 i više pratilaca = više od 500 evra po postu[/su_note]
Lična korist na prvom mestu
Postoji, kaže naš sagovornik, još jedan novomilenijumski fenomen lajf kouč, tzv. životni treneri koji su danas vrlo popularnih u svetu.
– Za razliku od psihologa školovanih za pomoć ljudima, oni prođu neki kurs i rade isti posao. Razgovaraju s ljudima o njihovim problemima, navodno pomažući im savetima i, na taj način razvijaju manipulativan odnos, radi sticanja lične koristi. Jasno je da treba imati ozbiljno iskustvo da bi nekome dali dobar savet, a oni daju ništa, jer su obični šarlatani.
Karijera ovenčana priznanjima
Bojan Mihajlović je master inženjer menadžmenta. Školovao se u Srbiji, SAD i Nemačkoj gde je sticao i radno iskustvo u velikim poslovnim sistemima. Trener je poslovnih veština, a održao je više od 150 treninga iz oblasti pregovaranja, neverbalne komunikacije, prodaje, marketinga i liderstva. Njegova predavanja slušalo je više od 5.000 ljudi iz velikog broja kompanija u regionu. Potvrda njegovog uspeha su priznanja menadžer godine u Crnoj Gori 2011. i direktor godine u javnom sektoru, 2013. u Srbiji.
Napisao je više od 100 stručnih članaka iz oblasti poslovnog menadžmenta, ljudskih veština, popularne psihologije, prodaje, marketinga, hotelijerstva i njeb razvoja koji su publikovani na poznatim portalima, blogovima ili magazinima u Srbiji. Trenutno živi u Čikagu, oženjen je rediteljkom Kristl Endžels Mihajlović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
