Duša naroda nalazi se u jeziku, govorio je slavni nemački književnik Gete, a upravo je francuski humanitarac Arno Gujon zbog toga počeo da uči srpski. Da bi potpuno spoznao suštinu naroda koji je osetio kao svoj rođeni.
Nakon deset godina srpski govori podjednako dobro kao i svoj maternji. Prepoznavši koliko je očuvanje jezika sudbinski važno za negovanje identiteta, odlučio je da postane deo Karavana kulture govora, nedavno održanog u Biblioteci grada Beograda. Reč je o projektu Negujmo srpski jezik.
Jerotić kao uzor
U krcatoj sali odeljenja umetnosti prisutnima su se, pored Gujona, obratili i Slobodan Roksandić, komunikolog, kao i profesor dikcije na Fakultetu dramskih umetnosti dr Radovan Knežević.
Slobodan Roksandić istakao je da kroz negovanje kulture govora čuvamo naš jezik.
– Podizanje svesti o ovoj temi jednako je važno kao i rad na govoru svakog pojedinca, bez obzira na to da li se bavi javnim govorom. Profesor Vladeta Jerotić jedan je od uzora za besprekorne javne govore. Takvi besednici treba da budu uzor mladima – istakao je Roksandić.
Osim što građane Srbije zadivljuje neumornim zalaganjem da pomogne nevoljnike u kosmetskim enklavama, Arno Gujon jednostavno začudi sagovornika kada bez akcenta i greške u padežima izgovori komplikovanu rečenicu.
Na početku je, priznaje, bio samouk. Ambiciozno je počeo sam da uči lekcije iz knjige „Srpski bez muke“. Shvatio je da je sebi postavio veoma težak zadatak. Iako veruje da bi svoju organizaciju Solidarnost za Kosovo mogao da vodi i uz pomoć prevodioca, smatra da u tom slučaju ne bi u potpunosti razumeo sve probleme našeg naroda.
– Prilikom jedne posete srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, baka kojoj je ukradena sva živina iz dvorišta, taj događaj je opisala samo jednom rečju: „Tuga, tuga“. Da je prevodilac bio sa mnom i preveo ove reči, ne bih razumeo njen bol. Sa mladima sam mogao da komuniciram na engleskom ili francuskom, ali nikada ne bih znao kako je starim ljudima u Srbiji – seća se Gujon.
Vežbe i čitanje
Najteže mu je, kako kaže, išlo učenje padeža i reči, dok je ćirilicu odmah savladao.
– Bilo je veoma naporno, ali nisam klonuo duhom. Svakog dana sam učio pola sata, i posle nekoliko nedelja sam bio srećan jer sam mislio da sam naučio jedninu i množinu. Međutim, shvatio sam da u stvari nisam ništa naučio, jer sam znao da naručim jednu kafu i dve kafe, ali problem je nastao kada je trebalo da naručim kafu za petoro – iskreno govori Arno o svojim mukama.
Profesor Knežević, koji je radio sa velikim imenima našeg glumišta, naglašava da je neophodno stalno vežbati i usavršavati govor.
– Vežbom se pre svega moramo osloboditi treme, što nam omogućava da bez straha izađemo na scenu. Ma koliko bilo neprijatno na početku, vremenom se svi nedostaci mogu ispraviti – uverava ovaj stručnjak.
Podseća da se dobar pesnik rađa, a sjajan govornik – postaje.
– Čitanje je uslov za lepo izražavanje i obogaćivanje rečnika svakog pojedinca – veli prof. dr Knežević.
Mateja Jovanović, pobednik takmičenja u besedništvu „Ljubica Koprivica“ na kraju tribine svojom besedom proveo je prisutne kroz sve dijalekte srpskog jezika na jedan zanimljiv način.
Udruženje za unapređenje i razvoj kulture javnog govora Izražajnost uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizovaće besplatne radionice i tribine širom Srbije. U februaru su planirane tribine u Novom Sadu i Kragujevcu.
Od „Mede“ do Andrića
– Prva knjiga koju sam pročitao na srpskom jeziku bila je „Meda peva bluz“ Dušana Kovačevića. To je dečja knjiga, ali sam neizmerno uživao u njoj. Kasnije sam čitao Mešu Selimovića i Ivu Andrića. Andrić je moj omiljeni pisac. Volim način na koji opisuje karaktere ljudi, međuljudske odnose u narodu i porodici. On je svevremenski pisac, obrađuje univerzalne teme aktuelne u 21. veku. Moram priznati da sam čitajući obogatio svoj rečnik. To je prava književnost – govori Gujon za „Vesti“.
Čast i obaveza
– Očuvanje maternjeg jezika je važno u svakoj kulturi, pogotovo danas kada je javni govor na niskom nivou, a jezik podložan stalnim promenama. Dobro je što je u Srbiji organizovana akcija Negujmo srpski jezik, koja traje već četiri godine. Meni je, kao Francuzu koji pre deset godina nije znao ni reč srpskog jezika, velika čast da sam deo ovog projekta – kaže za „Vesti“ Gujon.
Njegova supruga je Srpkinja rođena u Francuskoj. Imaju dve kćerke, koje uče srpski u vrtiću, a francuski kod kuće.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
