Jedinstvo uz tumanske čudotvorce

Vernici u pariskom regionu već nekoliko dana imaju priliku da se poklone i celivaju mošti Svetih Zosima i Jakova, čudotvoraca tumanskih. Tim povodom služena je liturgija u Sabornoj crkvi Svetog Save u Parizu gde su mošti bile izložene do 9. marta, a potom su odnete u Crkvu Svete Petke u Bondiju gde će biti do 12. marta.

„Raduj se, prepodobni oče Jakove“, deo je molitve koju su u hramu Sv. Save u Parizu, u više navrata, uzastopno ponavljali sveštenici, a kao znak dobrodošlice moštima Svetih Zosima i Jakova. Veliki je to događaj za pravoslavce nastanjene u pariskom regionu zbog čega su crkve i sva bogosluženja danima ispunjene kao za vreme najvećih verskih praznika. Molitve upućene čudotvorcima izgovarali su vikarni episkop toplički Petar i domaćin, episkop zapadnoevropski Justin, uz sasluženje prota Nikole, Slaviše, Željka i Slavka, igumana tumanskog Dimitrija, đakona Nikole. Uz njih su bili pojci i dečica iz SKD Izvor, a tokom akatista (pohvalna pesma) i ponavljanja „refrena“, u impresivni doživljaj horski su se uključili okupljeni vernici.

Na okupu su sve generacije

„Raduj se, prepodobni oče Jakove Tumanske obitelji“ bilo je priznanje svecima što su svojim životom na zemlji posvedočili Hrista, izabrali carstvo Božje, učili vernike kako da se pravilno ispovedaju slaveći istinitog Boga i kako da ga slave u trojstvu Oca i Sina i Svetoga duha, sada i uvek i vekove vekova. Zaista, dan za pamćenje, pogotovo što je dolazak moštiju iz manastira Tumani povezan s unutrašnjom potrebom i željom svakog čoveka za lično zdravlje i zdravlje najbližih i najmilijih. A predanja ne lažu, prenošena su s kolena na koleno i s pozitivnošću nose poruke i pouke o ponašanju. Zato je to „Raduje, prepodobni oče Jakove“ u mislima svakog prisutnog pretočeno u zdravlje, ono što nam je najpotrebnije i najvrednije za miran život.

Dolazak mošti je najavljen, hram je ispunjen, u nošnje odeveni pred ulazom relikvije dočekuju najmlađi članovi SKD Izvor, oglašavaju se crkvena zvona, uzbuđenje rasplamsava duhovnost, upečatljivo moćna slika spoja Svevišnjeg i svetaca na nebu sa življem na tlu zemaljskom.

Dugo će se pamtiti prvo dolaženje moštiju tumanskih čudotvoraca među zemljake u rasejanju, među one koji maticu neguju u srcu. Prisluživane su sveće, a u završnici u korpicu ubacivan prilog za nastavak ulepšavanja hrama. Svuda se isticalo jedinstvo okupljenih. Na okupu su sve generacije, potvrda da je vera genetski utkana u Srbina pravoslavca.

U ovom nesvakidašnjem molitvenom događaju sveštenstvo je pristupilo i besedama. Obraćanje vladike Justina časnim ocima i deci Božjoj teklo je kroz podsećanje na slavu tumanskih svetaca poznatih širom sveta:

Ponovo među svojima

– Mošti su donesene u Pariz da nas objedine u bratskoj ljubavi, da umire naše savesti, da obele naše ukaljane obraze, da ostanemo na putu Svetog Save. Čudotvorac Jakov nas hrani verom i ljubavlju kako bismo ostali ljudi što je danas ugrožena kategorija. Sledite put Duha Svetoga. I vladika Petar je govorio o Svetom Jakovu koji je rođen kao Radoje Arsović i svojevremeno, pre nego što se zamonašio, u Parizu studirao, stekao dva doktorata i radio kao službenik u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.

– Sv. Jakov je došao u obitelj Tumansku, gde se podučavao ljubavi i jedinstvu, stekao saznanje da je istina – put i život Jakov je sada u Parizu svoj među svojima, vrata i srce eparhije širom su mu otvorena.

Arhimandrit Dimitrije, iguman manastira Tumane, takođe je govorio o Svetomakovu.

– Evo, vratio se u ovaj veličanstveni grad, u ovo sabranje u ljubavi, na mesto radosti. Ovde ste istinski svedoci našeg postojanja. Bog će svima pomoći. Hvala svima i da ste zdravi! Celivajte mošti, ali nemojte sve da očekujete, mnogošta zavisi i od nas samih -uput je igumana Dimitrija.

Da se sinovi požene

Ana Krajnović, Milena Radonić i Radmila Stanković su celivale mošti, a potom izjavile:

– Verujemo u pomoć. Zdravlje, samo zdravlje, ništa više. A i familija da se poveća, da nam se sinovi požene.

Treba da verujemo

Ćuprija je rodno mesto Nenada Lačeša.

– Morao sam da dočekam dolazak mošti, a molim se za zdravlje svih nas. Čovek treba da veruje u Boga, poklonio nam je duh – saopštava Nenad, član Moto-udruženja „Knez Lazar“, sa sedištem u Parizu

Zdravlje da poželimo

Zdravlje, zdravlje, zdravlje. S tim mislima i željama, eventualno i za izbavljenje iz bolesti i od nevolja, kao svi ostali u crkvu je došao i deda Branko Radešić uz zeta Sinišu Jovića i unuka Kristijana (3).

– Radim mnogo, bogosluženjima prisustvujem koliko stignem. Sad smo ovde, zdravlje da poželimo – sažeto informiše Siniša poreklom iz Teslića kod Banjaluke.

Blažen osećaj

Malecka Ana Kešeljević je sva u okicama. Ne pomera se, ni ne trepće dok mama Silvia ovako govori:

– Mi smo iz Petrovca na Mlavi, blizu nam je manastir Tumaneu kome sam bila mnogo puta. Tamo se osećam opušteno, blaženo. Ne poznajem nikoga kome su čudotvorci tako vidljivo pomogli, a mislim da čovek najviše sam sebi pomogne verujući svetiteljima

Folklor i veronauka

U narodnu nošnju odenuli su se članovi SKD Izvor.

– Ovo uzbuđenje je zbog dolaska mošti. I mi želimo zdravlje za nas, za familiju, može se poželeti i ljubav, posao, lepa budućnost – govori mlađarija.

Na njih motri Dubravka Stijović, predsednica Izvora.

– Čast je dočekati mošti i uveličati događaj. Naše udruženje deluje u sklopu crkve i parohije Sveti Sava, pred svaki program decu obrazujemo da znaju svrhu i motiv, a oni koji su više zainteresovani mogu da pohađaju časove veronauke.