Da se svi ujedinimo

Sudeći prema ishodu sastanka održanog u svečanoj sali sabornog hrama Sv. Save u ulici Simplon, a na incijativu zapadnoevropskog episkopa Justina, pred srpskom dijasporom u Parizu su vedriji dani, i to na osnovu razuma koji će dovesti do sporazuma. Taj razum i sporazum su decenijama putokazi na našem pariskom tlu, ali ne bismo mi bili Srbi da pokatkad „ptica pticu ne jede“, pa se i „jato“ rasprši. Kako je sve to, kao arhimandrit, godinama pratio nedavno postavljeni zapadnoevropski episkop Justin, na red je i došla njegova odluka da na otvoreni iskreni razgovor pozove ovdašnji rod svoj i – uspelo je!

Vladika Justin, uz Đuru Ćetkovića, čelnika Saveza Srba Francuske, i Nikole, studenta Bogoslovije, sedeli su naspram predstavnika aktivista koji su odmah po dolasku uvideli da su dobrodošli, kao i da će biti usmereni prema slozi i zajedništvu.

Tema skupa odnosila se na spontani duhovni razgovor kroz upoznavanje sa episkopom Justinom ili: „Reći ću vam i recite mi“, potom“I list papira je lakši ako ga dvojica podižu“. Dakle, samo je trebalo dirnuti u moto „što hoćemo to i možemo“, da bi usledilo: „Pamtimo ko smo, odakle smo, svoje negujmo i ostanimo vezani uz saznanje da se domovina do smrti ne zaboravlja.“

Nasleđe i jezik

Dobro je sve te lepe poruke uvezati u istoriju, nasleđe, jezik, tradiciju, kulturu, sport, jer su i nasleđa koja nosimo u sebi i od nacionalnog su značaja, pa je svoje obraćanje prisutnim vladika počeo ovako:

– Moja zvezda vodilja, i želja, je da se svi ujedinimo. Tačno je da nas Crkva sabira, ali i da ne ukida različitosti. Različite smo starosne dobi, potičemo iz različitih krajeva, različito nam je obrazovanje, imovinsko stanje, Crkva je tu da sve naše različitosti ujedini.

Potom vladika objašnjava:

– Mi kao srpska zajednica možemo da pružimo mnogo više nego što smo do sada pružali, mnogo bolje da se afirmišemo i mnogo šire pokažemo francuskom društvu. Često smo zbog nesloge potiskivali sve naše raznovrsnosti, umeća, lepote i sklad, svako bi hteo da je samo on u pravu i da se samo on pita, zato ne uspevamo da se predstavimo na pravi način.

Govorio je vladika, lako, tečno, slušali su ga, razumeli da puteva nikad ne manjka, samo treba hteti.

– Jednostavno je, stavimo „opšte dobro“ ispred naših ličnih interesa i sujete i dobićemo rezultate, to se u svim iskušenjima vekovima čuvalo u Crkvi, to je model i motor na koje svako od nas može da se prikači, to egzistira i – daje plodove. Jeste, jednostavno je, samo treba biti dobar da bi drugi postali bolji – kazivao je vladika.

Zajedničko delovanje

– Mi, kao zajednica, treba da budemo ponosni jedni na druge što smo korisni članovi društva u kojem živimo i koje nas je prihvatilo, dužni smo da ih poštujemo i poštujemo njihove zakone i sve što traže od nas, istovremeno noseći u sebi nasleđenu duhovnost, istoriju, poreklo, jezik, ono što nas kao narod izdvaja i krasi – nabrajao je vladika.

Lako je prihvatiti reči dobrote, ali je prema istorijskom nauku malo teže gledati u smeru „samo sloga Srbina spasava“, mada, već kad se pod lupu stavljaju „oni drugi“, bilo bi dobro u ogledalu pogledati i samog sebe. U nastavku ovog skupa, uz takve smernice odvijala se bratska diskusija, predstavljeni su protekli rad i učinci Udruženja, pažljivo su slušana izlaganja o budućim zadacima, izazovima, planovima, ni problemi nisu preskočeni, koje je, ipak, korisnije savladavati nego „pod tepih gurati“.

– Razumeli smo, a i znamo, da su pred nama perspektive i mogućnosti budućeg zajedničkog delovanja i organizovanja svih činilaca dijaspore, to i jeste najbolji način predstavljanja srpske zajednice u Francuskoj i bilo gde u svetu. Za pohvalu su srpska duhovnost, istorija, kultura, sve te tekovine koje nas oblikuju – komentar je Đure Ćetkovića, jednog od čelnika nas u rasejanju.

Na kraju je bilo vremena da se po starom dobrom srpskom običaju nešto i prezalogaji i čašicom nazdravi.

Brojni učesnici

Dugačka je lista učesnika ovog skupa, predstavnici su došli iz: KUD-ovi Biseri, Izvor, Mladost i Oro, Savez Srba Francuske, FK Srbija, Sverpska zajednica Francuske, Udruženja „Kralj Lazar“ (bajkeri), „Kraljevina Srbija“, „Kralj Petar Prvi“, Kraguji, „Jelena Anžujska“, ‘Srbija -Šumadija Sans“, Krug srpskih pesnika, Dobre vile, Studenti OSSI, Starih boraca 1912-1918, Francusko-srpsko prijateljstvo, potom Dopunske srpske škole u Francuskoj pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Srbije i parohije Sv. Sava, Kolektiv France-Serbie i Mondo Kult.

Ljubav prema matici

– Vladika želi da nas sve udruži. Rekao je da ne treba da budemo isti, ali moramo da budemo istomišljenici u odnosu na našu maticu, ne smemo da se odričemo zemlje porekla i obaveza je da vodimo računa kako se predstavljamo u zemlji prijema, jer mi i jesmo slika naše matice. Evo, mi od pre nekoliko godina imamo, takoreći, dve struje u Svesrpskoj zajednici Francuske. Nije to dobro, gubimo snagu, moraćemo da ispravimo – iskrena je i brižna Stana Bilbija, bivša dugogodišnja, a i počasna predsednica SZF.

Bez podela

Iz 130 km udaljenog Sansa stigla je četvoročlana ekipa Vesna i Ruža Savović, Olivera Nikolić i predsednik Udruženja Šumadije Goran Radovanović.

– Došli smo bez predrasuda, bez deljenja, vaganja i osećala se pozitivnost. Video sam nova lica, upoznao bajkere. Vladika je lepo najavio svoj stav, nije on tu da bira, niti da sudi, „svi ste odrasli“, rekao je i ukoliko imamo nesporazuma među nama – rešavajmo ih sami. Kroz otvoreni razgovor neki su hteli da isteruju pravdu, na šta je vladika, onima koji su zaslužili, indirektno, na veoma lep način, „podelio šamare“. Bravo za ovaj skup! – komentariše Goran koji je vladiki doneo poklon od Pol Antoan Dekarvila, gradonačelnika Sansa, a vladika se zahvalio šaljući mu poklon ikonu.

Da se postavi bista

Vlada Stefanović, predsednik Udruženja „Kralj Petar Prvi“, inače, jedan od najagilnijih organizatora naših jubilarnih memorijalnih okupljanja, zamolio je da se izvidi mogućnost sređivanja večnog počivališta srpskih solunaca na groblju Tije i, konačno, postavi bista koja čeka svoje mesto od kraja tridesetih godina prošlog veka.