Francusko-srpski odnosi datiraju još iz Srednjeg veka, a najznačajniji događaj u tadašnjim odnosima bila je ženidba kralja Uroša princezom Jelenom Anžujskom. U modernim vremenima zvanično uspostavljanje francusko-srpskih diplomatskih odnosa datira od 1839. godine, kada je Fransoa Diklo postao šef francuske konzularne agencije u Srbiji. Neposredno posle Berlinskog kongresa, 1. januara 1879. Francuska ima ambasadu u Beogradu, a Srbija ambasadu u Parizu i konzulat u Strazburu.
Pre tri godine u obe zemlje nizom manifestacija obeleženo je 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Tim povodom napravljena je i monografija koja je ovih dana predstavljena u rezidenciji ambasadorke Srbije u Parizu.
Nataša Marić, ambasadorka Srbije u Francuskoj i profesor Žan-Pol Bled priredili su svečani koktel povodom štampanja monografije „180 godina diplomatskih odnosa između Francuske i Srbije“. Reč je o delu u čijem su radu uz ambasadorku Marić i profesora Bleda, učestvovali profesor Kristijan Franšet Esperi, Frederikl Moali i Žan-Kristof Buison, zamenik urednika magazina „Figaro“.
Na promociji su govorili ambasadorka Marić, profesor Bled i Žan-Pjer Ševenman, bivši francuski ministar, senator i poslanik. Oni su ukazali na značaj revitalizacije srpsko-francuskih odnosa koji imaju dugu istoriju.
Ambasadorka Marić je pozdravljajući goste naglasila važnost prijateljstva Srbije i Francuske. Iako je i sama delom autor, ona je navela presudnu ulogu profesora Bleda u nastajanju monogorafije.
– Od početka svog mandata, pored aktivnosti na unapređenju političkih i ekonomskih odnosa između Francuske i Srbije, bila sam odlučna, da svoju misiju posvetim promociji srpske kulture i istaknem sve potencijale koje Srbija poseduje – istakla je ambasadorka Marić.
– Srbija je morala malo pomalo da se afirmiše, dobijajući međunarodni status u 19. veku, da bi u tom veku njen odnos sa Francuskom uzleteo – naveo je Žan-Pol Bled.
U monografiji je Žan-Pjer Ševenman istakao da je deo generacije koja pamti herojstvo srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i veoma važnu ulogu koju je imala Srbija.
„Međutim, tražili ste od mene da govorim o nečem drugom, osim o ovom starom geopolitičkom kontekstu, ali bez toga ne možemo da razumemo šta se dešavalo u Jugoslaviji. Sa svoje strane žalio sam zbog kraja Jugoslavije“ zapisao je Ševenman.
Među zvanicama su bili srpski prijatelji, nobelovac Peter Handke, Hala Abu-Hasira, ambasadorka Palestine, Mišel Peiron, poslanica, Mikael Verite upravnik u pariskoj opštini, poslanica srpskog Liliana Tangui. Prisutna je bila i Živka Park, bivša poslanica i predsednik grupe francusko-srpskog prijateljstva koja je pre tri godine organizovala koktel u francuskoj skupštini.
– Francuska diplomatija pridaje poseban značaj dijalogu. Upravo je u tom duhu predsednik Republike Emanuel Makron želeo da donese novi dah odnosu sa Srbijom, odnos okrenut prema budućnosti. Imala sam priliku da ga pratim tokom njegove zvanične posete – istakla je Parkova, koja je takođe srpskog porekla.
Tročasovnoj promociji koja je protekla u prijateljskoj atmosferi prisustvovali su i Branislava Bečanović, konzulka u Ambasadi Srbije u Parizu, Blaženka Trivnučić, koordinatorka dopunske nastave na srpskom u Francuskoj, Italiji, Sloveniji i na Malti, poznati dijasporski aktivisti Mića Aleksić, Petar Gojković, Romeo Milošević i Siniša Blagojević i Goran Radovanović, predsednik udruženja Šumadija iz Sansa.
Brojna poglavlja
U monografiji koja na francuskom jeziku svedoči o bogatoj i raznovrsnoj istoriji odnosa dve zemlje nalaze se i posebna poglavlja „Francuska i Srbija od 1839 do 1918“ , pa „Kraj Prvog svetskog rata: bitka za Makedoniju“, potom „Francuska i Jugoslavija: mitovi i stvarnost saveza 1919- 1941“, „1940-2000: između napetosti i opuštanja, svedočanstva Žan-Pjer Ševenmana….
Doček u Kragujevcu
Dalekog 20. marta 1839. godine francuski konzul Andre Diklo je došao u prvu zvaničnu posetu Srbiji i ondašnjoj prestonici Kragujevcu. U istorijskim dokumentima je navedeno da ga je knez Miloš Obrenović primio sa „mnogobrojnom svitom“.
Knez Miloš je, ostalo je zabeleženo, „izjavio zadovoljstvo što je Francuska najzad pomislila na Srbiju i poslala joj jednog konzula“. Prema pravilima tadašnjeg diplomatskog protokola, Miloš je sledećeg dana uzvratio posetu konzulu Diklou koji je, prema kneževom naređenju, bio smešten u kneževoj kući, poznatoj kao Gospodarski konak.
Prethodno su počeci francusko-srpskih odnosa takođe vezani za Kragujevac (prestonicu Srbije od 1818. do 1841. godine), u koji je francuski diplomata Adolfo od Koromana doputovao 1829. da bi ispitao stanje u Srbiji zarad uspostavljanja diplomatskih veza Francuske i Srbije. U Kragujevac su potom 1934. doputovali pesnik Lamartin i diplomata Boal la Kont, koji su, kako navode istoričari, „uvideli značaj prve srpske prestonice“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
