Kako deca kažu u goste im je došao „čika vladika u crnoj haljini, sa crnim šeširom, ima i bradu“. Primili ga mališani kao odraslog drugara, milovao ih po kosi, poljubio, delio lepe duhovne knjižice, ukratko, dobro došao. Onda su mu mališani recitovali, svirali i horski pevali, baš se potrudili, a uvaženom gostu sve se dopalo.
Dešavalo se to u Miluzu, prilikom proslave 30-godišnjice postojanja i krsne slave parohije Sv. arhangela Mihaila kojom danas upravlja otac Maksim Ilić. Naravno da je doček episkopa zapadnoevropskog Justina bio svečarski, na ulazu ga sačekala dečica u nošnjama, uz so i pogaču, potom je bilo još mnogo čega. Dva bogosluženja, dve dečje priredbe, podela zahvalnica i zajednička trpeza.
Vladika Justin služio je u dva termina, večernje i liturgiju. Pored Srba iz Belfora, Miluza i Monbelijara, došli su i pravoslavci iz Dižona, Strazbura i Ciriha. Molitveno vreme teklo je u tišini, uz sveće i miris tamjana, što je pojačavalo osećaj duhovnosti. Tome je doprinelo i prisustvo sveštenika Ruske pravoslavne crkve iz Miluza.
Potom je Crkveni odbor sa parohijanima i donatorima priredio zajedničku trpezu. A, torta? Takva nikad viđena, u obliku otvorene knjige, na čijim je belim listovima zlatom optočena čestitka. Sve je to majstorskim umećem kreirala porodica Perić.
Svečanosti u Miluzu prisustvovala je Anđelka Šimšić, konzulka Srbije u Strazburu, koja je istakla zadovoljstvo napretkom celokupne srpske zajednice, čemu zajedničkim radom doprinose crkva i škola. Lepo je bilo čuti takve pohvale.
Molitva jeste molitva, ugodna je svakome, ali, iskreno, kad se oglase dečica sve se potisne u drugi plan. Htela su deca da obraduju „čika vladiku“ i osvetle mu svoju nadarenost i pripadnost srpstvu kojem se uče odmalena, u čemu im tokom dopunske nastave pomaže učiteljica Marija Praizović, kao i Blaženka Trivunčić, koordinatorka obrazovno-vaspitnog rada u Francuskoj, Italiji, Sloveniji i na Malti, koja je za ovu priliku stigla iz Pariza.
U dvodnevnom poetsko-muzičkom programu recitovali su Miodrag Bratuljević, Simona, Leonardo, Anastasija i Đulija Ljuboja, Marko i Ana Perić, Sofija Krndija, Viktorija Ilić, Nikolina Gajić i Aleksandar Janković. A tek koliko se uživalo kada se zaorio učenički hor. Mnogo se pljeskalo. I neka je, zaslužili su đaci, „čika vladiki“ i domaćinu proti Maksimu se brk osmehivao dok su, sa puno emocija, za slatkorečive pohvale bili zaduženi zemljaci pristigli iz više gradova. Roditelji učenika su takođe obavezni segment Dopunske nastave na srpskom jeziku.
„Gradimo nove puteve, stvarajmo složne odnose“, bio je i moto ovog jubileja, sve u cilju očuvanja i negovanja srpskog jezika, duhovnosti i kulture. A za kraj ove proslave, Marija Praizović i Blaženka Trivunčić su izabrale i svim prisutnim posvetile stihove Milana Rakića iz pesme „Nasleđe“: „Ja osećam, ipak, ispod svežih grana / I kalema novih da, ko nekad jaka / U korenu starom struji snažna hrana / Neiscrpna krepkost starinskih junaka.“
Gramate i orden Markovićima
U ovom velikom danu za srpsku zajednicu u istočnoj Francuskoj i u radosti sretanja vladika Justin je uručio Gramate porodici Marka Markovića, utemeljivača parohije, a posthumno Vidovdansko odličje i orden primio je sin Aleksandar. Veliku ulogu u životu parohije tokom prethodnih decenija imala je i Radmila Marković, Markova supruga, majka Aleksandrova i baka Miodraga Bratuljevića, dečaka koji se istakao recitovanjem pesme „Nasleđe“. Radmila je odlučno saopštila da će nastaviti delatnost na negovanju i očuvanju srpske crkve, stvarajući ikone i aktivno učestvujući na okupljanju Srba na ovim prostorima.
Gradnja crkve
Blagosiljajući ideju o izgradnji prve srpske pravoslavne crkve u Miluzu, vladika je u svojoj besedi govorio i o varljivosti materijalnog naspram lepote darivanja, ljubavi i praštanja, što je vrlo poučno i savetodavno delovalo na svakog prisutnog vernika.
Posle priređenog programa, na povratku u Pariz, vladika Justin je jasno i glasno zahvalio svima u Miluzu na priređenom dočeku.
Svi Srbi zajedno
Tokom sređivanja uspomena na ovaj izuzetni dan, Blaženka Trivunčić je elektronskim putem uputila zahvalnicu Radmili Marković:
„Čestitam još jednom na izuzetnom priznanju za rad, dela i plemeniti doprinos tvoje porodice i svih Srba sa tih prostora na očuvanju i negovanju srpskog jezika i tradicije.“
Usledio je Radmilin odgovor:
„Draga Blaženka, ispunila sam višedecenijsku želju: sve srpske institucije na jednom mestu. Danas sam zahvalna Bogu i Sv. arhangelu Mihailu.“
Miluz je grad na tromeđi Francuske, Nemačke i Švajcarske. Na ovom prostoru žive brojni srpski naseljenici koji mahom rade u tekstilnoj, hemijskoj i mašinskoj industriji.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
