Odavno se pročulo da se Srbi sa juga Francuske ne odriču negovanja rodoljublja, tradiciju prihvataju kao aktuelnost, pretke ne zaboravljaju i koliko god da su daleko od matice ili Ambasade Srbije u Parizu, samoincijativno obeležavaju značajne jubileje.
Tako je na groblju u gradiću Sen Mandrie sir Mer i ove godine Dan primirja obeležen sećanjem na završetak Prvog svetskog rata, kada su dogovor i potpisi saveznika obavljeni u vagonu u gradiću Kompjenj, na sat vožnje od Pariza. Od tada, gde se god održavaju memorijalne ceremonije – tu su više ili manje brojni Srbi, ali uvek dostojanstveni i sa primentim ponosom na svoju pripadnost.
Na groblju, pred spomenike solunskih boraca stali su predsednik Opštine Žil Vense i predstavnici Grčke, Rusija, Italije i Srbije. Srbe su predstavljali članovi Udruženja Mir na čelu sa Velimirom Ostojom, predsednikom i nenadmašnim humanitarcem, potom Udruženja Srbi iz Nice predvođeni predsednikom Vladanom Radovanovićem, Udruženja Aurora sa predsednicom, Zoricom Erić, koja je ovaj put bila i zastavničar i Udruženja „Kralj Petar Prvi“ iz Marselja sa čelnicom Milicom Milutinović.
– Imali smo čast da prisustvuju i Filip Manžar, počasni konzul Srbije iz Nice, ali i naš sveštenik otac Igor Vujisić – navodi Milica Milutinović.
Kao i svake godine, predstavnici Srba odali su počast našim soluncima i njihovoj hrabrosti.
– Njihova veličina je neizmeriva. Kraljevina Srbija je bila saveznica Velike Britanije, Francuske i Rusije, zemalja pobednika u Velikom ratu i na nama je da to prenosimo sa kolena na koleno. Naši preci bili su na strani naprednog sveta, na tom putu podneli su ogromne žrtve kako bi današnje generacije živele u slobodi i miru. Stoga je i naša obaveza, a i naše nasleđe, da se duboko naklonimo pred tadašnjom malom Srbijom, ali u odnosu na broj stanovnika – najvećom, jer je dala najviše žrtava – govori Milica Milutinović, predsednica marseljskog Udruženja „Kralj Petar Prvi“.
Ceremonija koja se na Dan primirja decenijama održava u Sen Mandrieu sir Mer, gradiću sa 6. 000 stanovnika, ima posebnu simboliku zbog raznovrsnosti nacionalnosti vojnika koji su na mesnom groblju u večnom počivalištu.
– U pojedinačne grobove položena su tela 1.024 francuska vojnika, 16 ruskih, 18 grčkih i 22 srpska, a u zajedničkoj grobnici je 900 italijanskih i 2.300 francuskih vojnika i mornara. Na to mesto se uvek dolazi sa velikim pijetetom i u tišini koja svakog prisutnog prenese u tu slavnu junačku epopeju – opisuje Milica.
Molitva uz trube
Posle bogosluženja u mesnoj crkvi, po tradiciji, svi okupljeni su prošetali do obale Sredozemlja gde su u more bacili venac, a školarci po cvet, potom se autobusima išlo do vojnog groblja, na ceremoniju koju je svojim povečerjem uveličala truba, a uz molitve je usledilo osveštavanje grobova, te položeni venci i cveće.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
