Deca srcem slikala Srbiju

Pevati i crtati, gledati i uranjati, procenjivati i aplaudirati, biti odrastao ili mlađan, školovan ili samouk. Sve je to, i svako u svom danu, predstavljeno u Kulturnom centru Srbije u Parizu, u kojem start sezone 2021/22 čini spona matice i dijaspore, i priznatih i amatera. Ponuđena trpeza kulture bila je raznovrsna, kao i što je šarolik sastav izvođača, izlagača i gledalaca. Svako može da pronađe nešto za sebe, a sve je sastavni deo srpskog nasleđa ili trenutka sadašnjosti. Pošto su u tome učestvovala i nadarena deca, razuman je zaključak da je na vidiku vedra budućnost.

Odakle krenuti? Od na tri sprata rasplinutih slika srpskog umetnika Save Sekulića (1902-1989), pod naslovom „Moć vizije“. Originalno i za posmatrača izazovno maštovito. Izložbu dela čuvenog naivca koji je priznat i kao svetski klasik, koja je stigla iz Jagodine predstavila je Ivana Bašićević, v. d. direktora Muzeja naivne i marginalne umetnosti, a svečano otvorila Marija Nestorović, v. d. direktora KC Srbije.

Na slike iz prošlog vremena, na još jednom višem spratu, u tek otvorenoj Galeriji srpske dopunske škole nadovezala se izložba „Zavičajni pejzaž“, autora Uglješe Colića (32) doktora umetnosti.

– Galerija je u svoj život krenula uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, Ambasade Srbije u Parizu i Kulturnog centra i biće posvećena dečjim radovima. Svečanom činu otvaranja galerije u ime ambasade prisustovala je Marija Nestorović, svojim prisustvom uveličali su je beogradski operski pevači Nikola Jevtić i Svetlana Mitrović, a kao i uvek nezamislivo je bez đačkih roditelja – poletno zbog novog starta, izjavila je koordinatorka dopunske škole Blaženka Trivunčić.

Izloženi crteži i slike krajolika Srbije stvarani su na licu mesta, crkve su posebno upečatljive, a kako ih je umetnik i pedagog Colić radio sa obiljem emocijama, lako ih je preneo na male đake čiji je zadatak bio da viđeno preslikaju na svoj način.

Doneo umetnik papire, boje, olovke, razdelio deci i svakome dao zadatak: „Crtaj šta vidiš“.

Golem i sladak izazov, deca se oduševila, a tek kakvi su majstori budući slikari: Tea Nedeljkov, Mateo Ranković, Nina Kapele, Milica Pejčinović, Andrea i Tijana Stanojević, Elizabeta, Viktorija i Teodora Petrović, Eva Milašinović, Klara Toutai, Lazar Đurđević, Tristan Marian-Joris, Eva Mihajlović i Sofija Livernj.

Biće nešto od njih, komentarisali su očevici direktnog stvaranja umetnosti, dok se nastavnicama Slavici Milić, Katarini Strailović i Blaženki Trivunčić, kako se u narodu kaže, brk smešio.

– Deca su vredna, dopala im se radionica, znaju se likovno izražavati, za svaku su pohvalu – izvagao je čin kreiranja umetnik Uglješa Colić.

Blaženka je ovako je zaključila:

– Zahvaljujem svim prisutnim što smo još jednom iskazali punu podršku ostvarivanju svih vidova nastave na srpskom jeziku.

Kulturni centar Srbije je mesto našeg okupljanja gde zemlji prijema predstavljamo sve lepote matice. Posvedočeno je da imamo umetnike dostojne najviših ocena, zato se i svaki ovdašnji nastup i trud zemljaka oseti kao dah svežine uz nadu da ćemo u vremenu koji dolazi biti jači i priznatiji. Ono što posebno raduje, često su u tome udruženi naša ambasada i dijaspora koju predvode Dana Dodić i Petar Gojković.

Zvuci slobode

Šlag na tortu, dešavanja u Kultrurnom centru Srbije bio je projekat u režiji poetese Dane Dodić, publici je objasnila:

– Prvi deo nosi naslov „Zvuci slobode“, posvećen je kraju Prvog svetskog rata, dok drugi deo veliča postojanje žene, jer da nije žena – ne bi bilo ni ove planete. Kompozitori su Rasinski, Veber, Andrijić, Bajić, Joksimović, Baronijan, Binički i Grbić, a predstavljam vam mlade beogradske izvođače bas-baritona Nikolu Jevtića i mecosopran Svetlanu Mitrović.

Razumljivo je da se dlanovi gromko spoje kad akademski školovani operski pevači pevaju bez mikrofona i snagom glasa prete da sruše svodove sale, pa sve to pogura mladost i njihova radost, a ponajviše kad se u zvuke matice utka ritam srpskih kola. Bilo je „Igrale se delije“, „Marš na Drinu“, „Sitno kolo do kola/ čulo se do Stambola“, dok su vrelinu svog srca i širinu duše Nikola i Svetlana upleli u „Vostani Serbije“ i „Ovo je Srbija, govore grobovi ratnika iz slavnog vremena“.

Kako su se lepo izvijali moćni glasovi! Pevalo se „Srbijo, u ime tvoje/ truba naših čuje se zvuk“, „Sad znaj, majko moja/ da ti čuvam kućni prag“, Ljubi bližnjeg svoga/ kao samog sebe“, „Iz Srbije u Evropu…“ ili duetski „Poleti pesmo naša“.

Predstavila je Dana i konzulku Brankicu Bećanović, Mariju Nestorović kao v. d. direktora KC, slikara Uglješu Colića, ali i talentovanu devojčicu Anđelu Duval Lazić koju je u završnici večeri nagovorila da otpeva pesmu „Mi smo deca neba“.

„Tesla i Nijagara“

„Tesla i Nijagara“ je melodična pesma o večnoj svetlosti i turbinama koje je svetu ostavio srpski genije. Posebno iznenađenje za prisutne bilo je kad su izvođači sapoštili da je tekst za pesmu napisala „naša draga Danica Dodić“.

Ponosni na podmladak

– Uživala sam. Zahvaljujući Daninom trudu ovdašnja deca mogu da prate srpsku kulturu – reči su konzulke Bećanović.

Književni prevodilac Mirjana Uaknin je dodala:

– Divni mladi talenti koji obečavaju. Srećni smo što imamo ovakav podmladak.

Penzioner, glumac Slobodan Slavković rasvetljava:

– Velika je budućnost pred ovim duetom školovanih pevača. Oduševili su nas.

Zaljubljeni u muziku

– Postepeno je u nama rasla ljubav prema ozbiljnoj muzici, ali je i potrebno školovanje kroz Muzičku školu. Mnogo je tu učenja. Nas dvoje smo iz klase Tanje Andrijić. Tačno je da u Srbiji nema baš previše interesovanja za ovu vrstu muzike, nije im to blisko, ali kad nam stignu komentari – uvek su pozitivni. Želja nam je da imamo svoju publiku i da smo prihvaćeni na pozorišnoj sceni na kojoj su satkane sve vrste umetnosti – objašnjavaju Nikola Jevtić i Svetlana Mitrović.

Nikola je jednom bio u Parizu (takođe nastup u KCS), ovo je Svetlani bio debi.

– Fotografisao sam onda, a i sada. Čarobni Pariz! – prijavljuje Nikola.

– Sve sam to videla na filmu, sada uživo, iznenađujuće je živo – utisak je Svetlanin.