Građevinac gaji voće

Goran Tomić, koji u Francuskoj živi i radi već 35 leta, pre nekoliko godina počeo je da kupuje zemlju u selu Jovac kod Ćuprije, u nameri da se bavi isključivo organskom proizvodnjom, pre svega voća. Uvezao je svu potrebnu poljoprivrednu mehanizaciju, a pre tri godine u Jovcu je kupio i kuću s okućnicom.

Sada ima 30 hektara, pa je po veličini imanja najbogatiji u selu, a seća se, kaže, perioda kada je živeo u kućici u Jagodini i imao „dve saksije zemlje“.

– U Srbiji sam radio u putnoj sekciji kao elektrovarilac. Da nisam otišao u Pariz, ništa ne bih imao. U prestonici Francuske sam dve decenije imao svoju firmu za izvođenje unutrašnjih radova, a onda sam je prodao i preselio se u Nicu. Među prvima sam počeo da se bavim gradnjom ključ u ruke, jer takav način rada nije bio izražen u to vreme – kaže Tomić.

Sada u Jovcu planira da na 15 hektara uzgaja kruške sorti viljamovka, karmen i boskova bočica. Na ostaloj zemlji zasadiće drugo voće ili žitarice.

– Prve kruške zasadio sam pre četiri godine, a onda sam svake godine povećavao površinu. Voćke sporo napreduju, ali to je i očekivano za organsku proizvodnju. Ali, prodaću sav rod, jer na Zapadu više niko neće da jede voće prskano hemikalijama. U početku bih kruške izvozio, a kasnije, kada voćnjaci budu u punom rodu, planiram da se bavim preradom. Na 15 hektara dobiću više od 200 tona krušaka, što će već biti ozbiljna količina – kaže Tomić.

Ovaj vredan domaćin očekuje da naredne godine dobije sertifikat za organsku proizvodnju, a njegovo gazdinstvo već su obišli predstavnici Ekocera iz Francuske.

On dodaje da mu najveći problem predstavlja radna snaga, što nije ni pomišljao kada je počeo, jer zna da u Srbiji nema posla. Srećan je što bar ima dva ozbiljna i odgovorna radnika, Nebojšu Lazića iz Jagodine i Stefana Miletića iz Jovca, koji na njegovom imanju rade od prvog dana.

– Stvarno mi je nepojmljivo da je toliko nezaposlenih, a da neće da rade. Tražio sam traktoristu i javio se jedan Jovčanin. Posle nekoliko dana došao je da mi kaže da ipak neće da radi, jer je čuo neke priče o meni. Jednom sam predložio da čuva ovce, jer planiram da napravim farmu. Nije prihvatio posao, jer bi mu se, kako mi je rekao, smejali svi u selu. A plata bi mu bila više od 330 evra, što nemaju ni zaposleni u mnogim firmama – čudi se Tomić.

Nebojša Lazić, upravnik imanja, ocenjuje da je njegov poslodavac rešio da rizikuje s organskom proizvodnjom, ali da je ona isplativija i ulaže se duplo manje rada nego u klasičnoj proizvodnji. Organske kruške u Srbiji se prodaju po ceni od 5,5 evra, a u Francuskoj su četiri evra po kilogramu.

– Kupili smo i kazan na Poljoprivrednom sajmu, pa ćemo najpre da pečemo rakiju, a kasnije da se bavimo preradom voća u sokove ili kašice. Planiramo da napravimo i hladnjaču. Već smo počeli adaptaciju stare kuće u kojoj će ona da bude na više nivoa – veli Lazić.

Prskanje samo koprivom

Pošto je prošle godine kruške zasadio na 10 hektara u brdu, na prilično nepristupačnom terenu, koji je odličan za organsku proizvodnju, jer u okolini nema njiva, Goran je kupio nov traktor Džon Dir s četiri pogona. Takav traktor nema niko u okolini, a on ga je uzeo zahvaljujući kreditu Kredi agrikol banke iz Ćuprije, čiji su predstavnici obišli njegovo gazdinstvo. Na parceli na brdu Tomić je pronašao vodu i napraviće bazen za njeno sakupljanje i zalivanje krušaka.

– Da bih imao organsku proizvodnju, koristio sam organsko đubrivo i koprivu za prskanje na jednoj drugoj parceli. Međutim, pošto se na okolnim njivama koriste herbicidi, moj plan je pao u vodu. Zato sam kupio zemlju na brdu. Međutim, tek tada sam naišao na problem. Da bih oformio 10 hektara, kupovao sam njivice. Neki iz inata nisu hteli da mi prodaju posede, a za druge se podaci u katastru i na terenu uopšte nisu slagali. Onda sam morao da plaćam prenamenu. Tako su, na primer, troškovi i to bez poreza za njivu koju sam platio 100 evra, bili 140 evra – ogorčen je Tomić.

Iz Nice u Jovac

Tomić od pre pet godina živi u Nici sa suprugom Marijan i ćerkom Milom. Njegova ćerka Aleksandra iz prvog braka je modni kreator i radi u firmi Hermes, a ćerka Vanesa je diplomirani scenarista, ali uvek nije pronašla posao, jer je Srbima teže da se zaposle u filmskoj industriji.

Goarn na imanje dolazi samo preko leta, a u ostalom delu godine o svemu brine upravnik imanja Nebojša.

Ćerka Vanesa mnogo voli da dođe u Srbiju tako je i ovih dana na tatinom imanju. Svakog leta dolazi i Goranova supruga, Francuskinja Marijan, ona se manje zadržava na imanju, a više vremena provede obilazeći kulturne i istorijske znamenitosti širom Srbije.