Zbog carina SAD prihodi Crne Gore mogu pasti za oko 60 miliona evra.
Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija (MF), rast ekonomije Crne Gore, u slučaju najavljenih carinskih mera Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i eskalacije trgovinskog rata, bio bi niži za pola procentnog poena, dok bi naplaćeni prihodi budžeta kumulativno bili niži za oko 60 miliona evra ili 0,6 odsto u srednjem roku. To je navedeno u dokumentu Smernice markoekonomske i fiskalne politike 2025-2028. godine, gde se analizira potencijalni uticaj tarifa SAD.
U dokumentu koji je usvojila Vlada, a pripremilo Ministarstvo finansija, koje vodi Novica Vuković, navedeno je da bi najavljene carinske mere SAD, uz već nepovoljne globalne ekonomske izglede, mogle uticati na globalni i evropski privredni ciklus, piše Dan.
„Usled neizvesnosti u kretanjima globalnih ekonomskih trendova, ovakav scenario je samo delimično razmatran i inkorporiran u makroekonomske i fiskalne prognoze za Crnu Goru, pa se stoga može očekivati povoljniji ishod u boljem pozicioniranju turističke destinacije shodno novonastalim geopolitičkim okolnostima, bržem sprovođenju reformi u kontekstu EU integracija i shodno implementaciji započetih i planiranih infrastrukturnih projekata. Takođe, poslednje najave o poboljšanju trgovinskih odnosa SAD i Kine, kao i SAD i EU, idu u pravcu stabilizovanja međunarodnih trgovinskih, finansijskih i tokova kapitala, što će se pozitivno odraziti na globalnu i crnogorsku privredu“, navodi se u dokumentu.
Prema poslednjem, aprilskom izveštaju MMF-a, globalni rast će, pod uticajem eskalacije trgovinskih tenzija i geopolitičkih neizvesnosti, iznositi 2,8 odsto u 2025. i tri odsto u 2026. godini, što je pad u odnosu na 3,3 odsto, koliko je za obe godine projektovano u januarskom izveštaju. MMF očekuje da će rast u razvijenim ekonomijama iznositi 1,4 odsto u 2025. godini, dok će rast u evrozoni usporiti na 0,8 odsto, što je smanjenje od 0,2 procentna poena. Ekonomija Nemačke će, prema najnovijoj prognozi MMF-a, stagnirati u 2025. godini (nula odsto), prenosi eKapija.me.
„Dodatni rizici po evropsku ekonomiju jesu i eskalacija trgovinskog rata i veće barijere u spoljnoj trgovini. Uvećani carinski nameti ugrozili bi izvozni sektor, pri čemu bi usled niske trgovinske razmene sa SAD, direktni uticaj po Crnu Goru bio ograničen i nizak, a takođe i zato što bi prema prvobitnim najavama, stopa carina na uvoz proizvoda iz Crne Gore u SAD bila podložna minimalnoj tarifi od 10 odsto“, piše u dokumentu.
Sa druge strane, eventualni nivo carina koje bi SAD nametnule ključnim trgovinskim partnerima Crne Gore, prema najavama, bile bi znatno više i usporile bi ekonomski rast ovih država.
„U tom scenariju, uticaj tarifa bio bi indirektan po Crnu Goru, ali znatno snažniji, jer bi bile pogođene države regiona, poput Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i EU, koje su ključna izvorna tržišta u turizmu u Crnoj Gori i generator velike vrednosti investicija, spoljne trgovine i posledično jake potrošnje“, naveli su iz Ministarstva finansija.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je početkom aprila recipročne carine protiv više od 180 zemalja, zajedno sa osnovnim carinama protiv drugih država. U odnosu na april, bilo je primera da su smanjene carine. Poslednji primer za to su Filipini, kojima je sa 20 smanjio carine na 19 odsto.
Carine za Crnu Goru nisu menjane, ali je od tada bilo dosta pregovora između EU i SAD u vezi sa carinama. Do dogovora nije došlo. Tramp, prema pisanjima medija, uglavnom podrazumeva da carine SAD iz aprila ostaju, što otežava postizanje dogovora, prenosi Dan.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
