Vrhovni sud u Zagrebu, nakon 14 godina sudskog procesa, početkom ove nedelje pravosnažno je oslobodio Juru Šimića, ratnog predsednika Kriznog štaba Bjelovara. On je bio optužen da je naredio hladnokrvno ubistvo trojice oficira JNA odmah pošto su, sa još 60 oficira i 150 vojnika, 29. septembra 1991. godine, hrvatskim snagama predali kasarnu u Bjelovaru.
Gospodar života i smrti
Savo Štrbac, predsednik DIC Veritas kaže da je Vrhovni sud Hrvatske samo potvrdio oslobađajuću presudu.
Županijskog suda u Rijeci iz 2019.
– Šimić je u to vreme bio gospodar života i smrti u Bjelovaru, ali tom presudom je utvrđeno ne samo da nije bio odgovoran, već i da oficire niko nije streljao, pošto su tri veštaka utvrdila da su sva trojica stradala od bombe ili granate tokom borbi za kasarnu. I ta farsa je prošla na sudu, mada postoje živi svedoci koji su bili tamo, ali i snimak „oslobađanja“ kasarne gde se vide tela ove trojice oficira po kojima su dan kasnije stanovnici Bjelovara morali da mokre – ogorčeno priča Štrbac.
Prema njegovim rečima i ova presuda pokazuje kako Hrvatska suštinski nema želje da se suoči sa prošlošću, a još manje da procesuira odgovorne za ratne zločine.
Odugovlačenje procesa
– Najveći broj Hrvata je optužen u periodu kada je Hrvatska aplicirala da uđe u EU i čim je ušla i ti procesi su počeli da se odugovlače. Od oko 120 Hrvata koji su optuženi za najteža krivična dela počinjena tokom poslednjeg rata, najveći deo je već na slobodi, i to za većinu ključnih procesa, od Medačkog džepa, Marin sela, Pakračke poljane… Oni koji su pod pritiskom međunarodne zajednice osuđeni, kazne su izdržavali po banjama, u zatvorima gde su se ženili, završavali fakultete… Za pokolj u selu Grubor kod Knina sudija je naveo u presudi da je to zločin koji baca senku na akciju „Oluja“. Ipak je oslobodio osumnjičene jer nije našao dovoljno dokaza da su oni ubili starce, mada je jedan od njih to priznao. Istovremeno, sudska praksa za dela ratnog zločina dijametralno je drugačija za Srbe kojima presuđuju i ukoliko udare šamar zarobljeniku, a osuđivali su ih čak i za ubistvo konja i svinja… – ističe Štrbac.
Ženevska konvencija
Savo Štrbac je naveo da se posle višednevnih borbi kasarna u Bjelovaru predala u skladu sa odredbama Ženevske konvencije.
– Svi su stali u stroj, a komandat je predao raport. Zarobljeni su prošli pravu torturu po zatvorima i na kraju su razmenjeni. Najgore je prošlo šest Srba koji su u kasarni radili kao civili. Preuzela ih je policija, noć kasnije su ubijeni. Ni za taj zločin niko nikad nije odgovarao – kaže on.
Poslednji Narodni heroj
Ove godine se navršava 32. godine kako je major tadašnje JNA, Milan Tepić, na dan kada su Hrvati preuzeli kasarnu u Bjelovaru odlučio da žrtvuje život i ne preda skladište oružja koje je bilo u drugom delu grada.
– Jednom ljudi daju reč, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao reč da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško – napisao je u poslednjem pismu major Tepić, koji je pre nego što će sebe i skladište dići u vazduh naredio svim vojnicima da napuste objekat.
Uz njega je ostao samo vojnik Stojadin Mirković (19) koji nije želeo da se preda. Za ovaj herojski čin major Tepić je odlukom tadašnjeg Predsedništva posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja. Bio je poslednji narodni heroj SFRJ. U njegovu čast Republika Srpska ustanovila je Orden za posebne zasluge u ratu, a u Srbiji i RS više desetina ulica i kasarni nosi njegovo ime.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
