U jednom od najtežih zločina nad Srbima u okolini Siska, na tlu današnje sisačko-moslovačke županije, za manje od 24 sata, 22. avgusta 1991. kompletno je ispražnjeno desetak srpskih sela, a u krvavom piru hrvatskih policajaca i paravojne jedinice Zengi ubijeno je 15 civila i više desetina ranjeno.
Direktor DIC Veritas Savo Štrbac kaže da su hrvatske snage u transporterima sa oznakama JNA „protutnjale“ kroz srpska sela: Blinjski Kut, Kinjačka, Brđane, Čakale, Blinjska Greda, Bestrma i Trnjani, nasumice pucajući na lokalno stanovništvo.
– Iza pobijenih je ostalo 32 dece, 18 sinova i 14 kćerki. Do sada niko nije krivično odgovarao za zločin u capraškim selima. Krivičnu prijavu koju su podnele porodice ubijenih protiv četvorice „zengovaca“ zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, odbacilo je u septembru 2006. Županijsko državno tužilaštvo u Sisku. Obrazloženje je bilo da su njihovi rođaci ubijeni u oružanom sukobu između paravojnih grupa tzv. SAO Krajine i Hrvatske vojske ili su kolateralna šteta tog oružanog sukoba.
Hrvatski sudovi su odbili i tužbe za naknadu štete porodice ubijenih, zbog zastarelosti i nedostatka dokaza. Neki od tih postupaka dospeli su i pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, ali ih je sud odbacio zato što su zastareli – ističe Štrbac.
Prema podacima Veritasa, u Sisku i okolini u leto i jesen 1991. je likvidirano najmanje 119 Srba od čega 97 civila, a među njima 11 žena.
– Od ubijenih, sahranjeno je samo 40 Srba, dok se za posmrtnim ostacima ostalih, i posle 32. godine, još traga – ironično zaključuje Štrbac.
Povodom stravičnog zločina nad capraškim Srbima, više izbegličkih udruženja u Srbiji organizovalo je u hramu Svetih pravednika Joakima i Ane u Kaluđerici parastos i polaganje venaca u obližnjem parku gde je spomen-ploča sa imenima stradalih.
Predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić kaže da narod koji nema sećanja na svoje žrtve sam sebe dovodi u situaciju da ponovo u budućnosti bude žrtva, jer nije ništa naučio iz svoje tragične prošlosti.
– Ako mi ne pričamo i ne sećamo se svih tih naših muka, pa ko će ih se sećati? Cilj ovih naših sećanja nije nikakva mržnja prema bilo kome već da se ova i ovakve tragedije ne dogode više nikada i nikome – kaže Žunić.
Pucanj kroz prozor
Predsednik Udruženja Zavičaj Nenad Abramović ističe da je u pokolju nad Srbima iz okoline Siska najmlađa ubijena osoba bila Željka Boinović koja je imala 23 godine i po zanimanju bila tekstilna radnica.
– Upucana je kroz prozor u sobi u Tmjanima u kući njenog dede Miloša Vraneševića. Posle ovog događaja, Srbi iz capraških srpskih sela više nisu odlazili na posao u Sisak, već su organizovali odbranu svojih sela i kuća. Uskoro su formirali i opštinu koju su nazvali Caprag, po području na kojem su pomenuta sela, a sa sedištem u Gradusi, koja je bila u sastavu RSK – objašnjava Abramović.
Deklaracija o genocidu
Milan Žunić ističe da je potrebno da Krajišnici što pre napišu i predaju Skupštini Srbije Deklaraciju o hrvatskom genocidu i etnocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima.
– U toj deklaraciji treba da se nađu događaji iz perioda NDH, ali i akcije iz 90-ih: Otkos, „Bljesak“, „Oluja“ i mnoge druge koje su za posledicu imale crne marame i etnički uništenje Srba. Uveren sam da više nećemo da ćutimo i da Srbija više nikada neće ostaviti na cedilu svoju braću. Tako sada nećemo niti smemo ostaviti na cedilu ni Srbe na KiM, ni Srbe u Republici Srpskoj, kao i u Crnoj Gori. Mislim da smo naučili školu i skupo je platili sa Srbima iz Hrvatske – naglašava Žunić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
