Okupljanjem evropskih i lidera regiona večeras u Atini, na neformalnoj večeri koju organizuje grčki premijer Kirijakos Micotakis, a na koju dolaze i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, Grčka želi da se pozicionira kao jedan od važnih faktora kada je reč o prilikama Zapadnog Balkana, posebno u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, piše Kosovo onlajn.
Upućeni u ovu temu ukazuju da ovakve ambicije zvanične Atine dolaze i kao odgovor na jačanje uticaja Turske u regionu, ali i pretnje projektom „velike Albanije“, koji je posebno oživljen tokom nedavne Kurtijeve posete Tetovu i Skoplju.
Iako skup u Atini za povod ima dve decenije od Solunskog samita na kojem je promovisana evropska budućnost Balkana, zbog čega u glavni grad Grčke dolaze i visoki predstavnici Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, gotovo je izvesno da će se „na meniju“ večere u Vili „Maksimos“, pored evropskih integracija, naći i druga „vruća“ pitanja u regionu, pre svih kosovsko.
Da li je Grčka „najslabija karika“ u vezi sa priznanjem Kosova?
Odnose Atine i Prištine poslednjih meseci obeležili su učestali susreti grčkih i kosovskih zvaničnika i uzdržanost Grčke prilikom glasanja u Savetu Evrope o zahtevu Kosova za pokretanje procesa za članstvo u toj organizaciji, što je ponovo aktuelizovalo pitanje da li će zvanična Atina promeniti stav i priznati Kosovo.
Poruke premijera Micotakisa i nove grčke vlade bile su jasne – da se ta pozicija neće menjati.
Diplomata Zoran Milivojević mišljenja je da, iako se Grčka smatra „najslabijom karikom“ među pet država EU koje ne priznaju Kosovo, ona taj stav neće menjati. Milivojević za Kosovo onlajn kaže da je nova Micotakisova vlada bila jasna da tu neće biti zaokreta grčke politike.
– Grčka, pre svega zbog Kipra, ima sve argumente da se u zaštiti svojih nacionalnih interesa drži međunarodnih principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ono što se dešavalo u Severnoj Makedoniji prilikom Kurtijeve posete, promocija „velike Albanije“ je samo plus u prilog ovakve politike Atine. Zbog kretanja na ovim prostorima i nekih nacionalizama važno je držati se principa. Za Grčku su prioritet Kiparsko pitanje i odnosi sa Turskom – kaže Milivojević
To što će na skupu u Atini biti Kurti, ističe, ukazuje na to da će se pokušati da se još jednom podvuče interes EU za deeskalaciju i vraćanje dijaloga na osnovama Ohridskog sporazuma.
– Grčki interes je da afirmiše svoju poziciju, ona je ključna zemlja na jugu Evrope kao članica EU i ovo je pokušaj Atine da povrati uticaj koji je imala u vreme Solunskog samita. U međuvremenu je Grčka ušla u probleme, sad je najzaduženija članica EU i ovo je pokušaj afirmacije Grčke kao članice Unije i kao države koja ovde ima posebnu ulogu. To je, posle izbora, Micotakisova nova politika, da se Grčka vrati na nivo uticajnog faktora. Grčka je domaćin večerašnjeg skupa na osnovu usaglašenog evropskog pristupa Zapadnom Balkanu, uključujući i Ohridski sporazum, koji je podržalo i prihvatilo svih 27 država EU. Znači, nije tema priznanje Kosova, već evropski plan koji podržava i Grčka – navodi on.
Tema i sankcije Rusiji?
Kada je reč o dešavanjima na Kosovu, Milivojević očekuje na skupu u Atini afirmaciju svih onih stavova EU u vezi sa deeskalacijom krize na severu, uz jasnu poruku da se rešavanje pitanja KiM, na platformi Brisela, posmatra kao uslov za napredak u evropskim integracijama.
Tu je novi pritisak na Srbiju, po jednoj liniji što će nas izjednačavati sa Kosovom, time što će pozivati da dve strane učine ono što se od njih traži. Od srpske strane će tražiti, smatra Milivojević, da Srbi bezuslovno učestvuju na novim izborima. Videćemo da li će pominjati Zajednicu srpskih opština.
Milivojević smatra da Srbi neće upasti u zamku da uđu u proces koji nameće Priština, da izađu na izbore i time daju legitimitet i legalitet nasilnom ponašanju prištinskih vlasti.
Ukazuje na još jednu dimenziju skupa u Atini, ukoliko, kako je najavljeno, dođe i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
– To bi bila potvrda u ovom trenutku najvažnijeg kriterijuma za evropske integracije, a to je odnos prema Rusiji i Ukrajini i sankcije Rusiji. I u tom smislu treba očekivati pritiske na Beograd. Druga dimenzija, ako dođe Zelenski, jeste pokušaj Vašingtona i Zapada, imajući u vidu ulogu SAD u Grčkoj, da se preko tih regionalnih skupova dalje afirmiše ukrajinska tema i da se vrši pritisak i na ovaj region da se definitivno zaokruži priča oko odnosa prema Rusiji, imajući u vidu da Srbija i BiH nisu uvele sankcije Moskvi – zaključuje Milivojević.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
