Da li Plenković ide u NATO

Odlazak predsednika hrvatske vlade Andreja Plenkovića svakodnevna je tema u javnosti nakon što su dva švedska lista nedavo objavila da je on među najužim kandidatima za novog generalnog sekretara NATO, dok analitičar Davor Đenero kaže da to nije realno.

– Meni se ta opcija ne čini preterano realnom. Ne čini mi se realnim da bi Andrej Plenković, pre parlamentarnih izbora, mogao ispustiti rukovođenje HDZ-a iz svojih ruku – kaže Đenero. On ističe da će se izbori za Evropski i nacionalni parlament održati otprilike u isto vreme naredne godine.

– Idući sastav evropskog vrha formiraće se tek u drugoj polovini iduće godine. U periodu od maja pa tokom leta odvijaće se intenzivni razgovori, pregovori, između tri ključna partnera do sada u Evropskom parlamentu, dakle Evropske narodne stranke, Reformista i liberalnih demokrata te socijalista i demokrata. Videćemo kakav će biti rezultat tih izbora – kaže Đenero. Pojašnjava da su tri ključne pozicije u ovom mandatu međusobno podelile te tri grupacije.

– Narodnjaci već sada dosta dugo, konstantno, reklo bi se, drže poziciju predsednika Evropske komisije, socijalisti, otkad je funkcija utemeljena, drže položaj Visokog komesara za spoljnu i bezbednosnu politiku, a u ovom mandatu, kad su bili jači nego ranije, a narodnjaci nešto slabiji, liberali su držali poziciju predsednika Evropskog saveta – podseća Đenero i dodaje da tek ostaje da se vidi koja će od ovih funkcija pripasti kojoj od grupacija.

Đenero smatra da najmanje šanse od svih, ima trka za predsednika Evropskog parlamenta.

– Meni se čini manje verovatnim da bi se premijer Plenković mogao umešati u tu trku jer bi to značilo da bi trebalo najpre da bude izabran u Evropski parlament – kaže Đenero uveren da Plenković neće izaći na izbore za Evropski parlament, već na nacionalne izbore.

U izjavi za zagrebačku N1 tv., Đenero nije isključio mogućnost da Plenković bude nosilac liste HDZ-a i na izborima za Evropski parlament, ali verovatno će, kaže, to da izbegne da posle ne bi morao da daje ostavku na mesto poslanika u EP-u. Spomenuo je još jedan razlog zbog kojeg bi, kako kaže, bilo kakvo Plenkovićevo imenovanje u Evropsku komisiju moglo biti nezgodno.

– Postavlja se pitanje ko će određivati hrvatske kandidate za članove Evropske komisije. Da li će to biti Plenković kao šef sadašnje vlade, odnosno da li će to biti on kao mandatar buduće vlade ili će to biti eventualno mandatar, odnosno predsednik neke tehničke vlade, koja bi se mogla forimirati nakon izbora za Hrvatski sabor – kaže Đenero.

Ističe da mu se ne čini realnom mogućnost da neko drugi, a ne Plenković, preuzme mandat za sastavljanje iduće vlade.

– Meni, jednostavno ne izgleda uverljivo da postoji procent verovatnosti da bi se Peđa Grbin, kao neformalni šef današnje opozicije, mogao kandidovati za premijersko mesto. Međutim, ako se formira neka tehnička vlada i ako bude formirana do vremena kad će se formirati Evropska komisija, onda to znači da bi predsednik Republike, Zoran Milanović, koji bi stajao iza takve vlade, imao ključni uticaj za selekciju kandidata za članstvo u Evropskoj komisiji. U tom slučaju bi cela situacija, uprkos Plenkovićevom evropskom rejtingu, mogla postati komplikovana – kaže Đenero.

Na komentar da je predsednik Zoran Milanović rekao da ne bi imao ništa protiv da vidi Plenkovića kao generalnog sekretara NATO, ako bi se spekulacije stranih medija pokazale tačnim, pogotovo jer bi to značilo da će Plenković napustiti nacionalnu politiku, Đenero kaže da to ima svoju logiku.

– Ali, nemojmo se previše obazirati na to što predsednik Republike govori. On nije akter koji deluje racionalno i nije akter koji zna da proceni nacionalne prioritete, a još manje svoje nacionalne probitke zato se i nalazi u ovakvoj poziciji političke izolacije u kakvoj je – zaključuje Đenero, prenosi Tanjug.