Vlada Crne Gore zasuta je zahtevima za povećanjem plata u javnom sektoru. U budžetu za narednu godinu predvidela je 67 miliona evra za to, ali zaposleni i sindikati traže više.
Crnogorska Vlada predstavila je prošle nedelje predlog budžeta za narednu godinu težak 2,85 milijardi evra. To je najveći budžet do sada.
Premijer Dritan Abazović i ministar finansija Aleksandar Damjanović najavili su, između ostalog, da će ukupna socijalna davanja biti uvećana za 45 miliona evra, 35 miliona je namenjeno za povećanje penzija, a 67 miliona za povećanje plata u javnom sektoru.
– Vlada je predvidela rast zarada u javnom sektoru koji će pratiti stopu inflacije – poručio je Damjanović. Godišnja inflacija u Crnoj Gori, po poslednjim podacima, iznosi skoro 17 odsto.
Prosvetari ne isključuju ni štrajk
Sindikati u javnom sektoru traže povećanja i do 45 odsto. Najveći od njih, Sindikat prosvete i Sindikat uprave i pravosuđa, spremni su da se to sprovede u etapama, u naredne dve godine, ali očekuju da prvo povećanje plata od Nove godine bude značajno.
Iz uprave i pravosuđa poručuju da to mora biti minimum 25 odsto dok je ministar finansija prosvetarima ponudio 20 odsto od 1. januara, ali nije precizirao dalje povišice tokom 2024. i 2025. godine. Sindikat prosvete čeka konačan paket pa će onda odlučiti šta će raditi.
– Vlada je predložila da se to uvećanje izvrši iz dva ili tri puta u naredne dve godine i u Sindikatu smatramo da to nije ponuda koju bi trebalo na prvu loptu odbiti. Kad dobijemo konkretnu ponudu, mi ćemo se izjasniti – kaže predsednik tog sindikata Radomir Božović za DW.
Damjanović je najavio da će se rezultati pregovora znati ove sedmice. Ako ne budu zadovoljni, Božović najavljuje rezervni plan.
– U slučaju da procenimo da ponuda nije dobra, idemo na druge oblike sindikalnog delovanja. Da li će to biti protesti, štrajk ili totalna obustava nastave, odlučiće Glavni odbor sindikata – rekao je Božović.
Osim prosvetara, javne uprave i pravosuđa, veće plate traže i policajci, vatrogasci, zaposleni u socijalnim ustanovama kao i neakademsko osoblje državnog Univerziteta. I o tim procentima se pregovara.
Nastavlja se zaduživanje države
Da bi se ispunio ambiciozni budžet i našle pare za sva ova povećanja, Vlada će morati znatno da se zaduži. Kažu da će budžetu faliti preko 700 miliona evra, a prema njihovim projekcijama, Crna Gora će do 2025. godine pozajmiti čak 2,5 milijardi evra jer će u tom periodu imati 1,2 milijarde deficita odnosno budžetske rupe koju treba popuniti.
Ekonomski analitičar Zarija Pejović za DW kaže da će, ako se usvoji ovakav budžet, više od pola BDP-a Crne Gore ići na javnu potrošnju. „Doći će do značajnog rasta javne potrošnje i postavlja se pitanje održivosti tog budžeta i da li je to u redu“, navodi Pejović.
– Kad jednom povećate plate, teško da ih kasnije možete smanjiti, jer će to naići na žestok otpor. Zbog toga imam zebnju oko ovog predloga – podvlači Pejović.
Crna Gora se primiče „grčkom scenariju duga“
Pejovića brine najavljeno veliko zaduživanje, a podseća da se javni dug Crne Gore od nezavisnosti povećao šest puta.
– Smatram da nije korektno uvećavati javni dug povećavanjem izdvajanja za plate i penzije. U redu je jedino ako se zadužujete za kapitalne ili infrastrukturne projekte koji treba da donesu novu vrednost – ističe on.
Ministar Damjanović nije isključio ni mogući aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), u slučaju teških poremećaja naredne godine. Tvrdi i da uslovi MMF nisu više restriktivni kao nekada. Pejović, pak, smatra da se Crna Gora već 15 godina primiče „grčkom scenariju duga“ jer stalno ima budžetski deficit.
– To donosi rizik aranžmana sa MMF, koji može doneti oštre rezove. U zemljama u kojima se to desilo, poput Grčke, to je bilo traumatično iskustvo – zaključuje Pejović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
