Radovana se plaše

Protojerej stavrofor Radmilo Stokić i dr Radovan Karadžić poznaju se 28 godina, a ovaj sveštenik jedini je sunarodnik s kim se prvi predsednik RS sreo u britanskom zatvoru na ostrvu Vajt odakle je maja prošle godine prebačen iz Haškog tribunala.

– Rekao sam mu: „Doktore, svako od nas ima dva krsta. Jedan je Hristov, koji je izneo na Golgotu i na njemu bio raspet, ali s njim i vaskrsao. A ovaj drugi krst je naš životni koji svako nosi. A to su svi naši životni problemi, nedaće i iskušenja. Vi nosite taj lični koji nije samo vaš, nego i krst naroda na čijem čelu ste bili. Zato ga nosite dostojanstveno i uspravno i Gospod će uvek pomoći“ – kazao je dr Karadžiću prota Radmilo Stokić prilikom te posete 20. decembra prošle godine.

Poseta prote Radmila odigrala se nekoliko meseci pre nego što su zatvorske vlasti uvele niz zabrana dr Karadžiću. Prota Radmilo kaže da mu je veliku pomoć pružio zatvorski kapelan, otac Gari, sveštenik Anglikanske crkve. I pored te preporuke procedura da uđe u zatvor Vajt trajala je dva i po meseca.

Pokloni za sužnja

– Ministarstvo pravde Velike Britanije moju molbu uslišilo je drugog dana Svetog Nikole i ispred zatvora me je sačekao otac Gari. Mada je bio dogovor da ispovedim i pričestim dr Karadžića, zatvorske vlasti su nekoliko sati ranije odlučile da to nije izvodljivo, pa čak ni da se sretnemo u zatvorskoj kapeli. Kapelan je bio radoznao zbog čega želim da posetim dr Karadžića jer su mediji u Britaniji surovi i za njih je on „balkanski kasapin“. Pitao me je: „Oče, je l’ vi poznajete ovog zatvorenika?“ A ja sam mu uzvratio: „Dr Karadžića poznajem od 1994. godine kada smo se sreli na Palama“ – priča prota Radmilo koji je prošao u zatvoru čak pet provera i pretresa.

Ipak, zbog zabrane Sveto pričešće prota Radmilo je morao da ostavi u svom autu. Uspeo je samo da unese poklone: knjigu Jovana Zametice o Prvom svetskom ratu na engleskom, krst iz Svete zemlje i ikonu Arhangela Mihajla, krsne slave dr Karadžića, kako bi se pred njima molio Bogu i sačuvao duhovni mir uprkos iskušenjima. Prota Radmilo pitao je kapelana da li se zatvorske vlasti plaše dr Karadžića zaključanog u ćeliji, ili njega u svešteničkoj mantiji. Kapelan je kratko odgovorio: „Obojice!“ Prota Radmilo pretpostavlja da nisu dozvolili pričest plašeći se da nije neki otrov ili nešto slično.

Uveden je u prostor za posete s nekoliko staklenih boksova koji su podsećali na telefonske govornice. Ušao je u pratnji jednog stražara, a tamo su ga dočekala još petorica.

Ispunjen zadatak

– Kada su uveli doktora mi smo se zagrlili i poljubili tri puta. Nisu nam to branili, ali mislim da su bili zbunjeni, jer nikada nisu videli ovakav običaj. Stražari su prema meni bili korektni i objasnili su mi da moraju da poštuju protokole, jer je dr Karadžić za njih „zatvorenik najvećeg nivoa rizika“. Slično sam ranije doživeo u Estoniji i to mi nije zasmetalo. Vodio me je jedini cilj da ispunim svoj zadatak i nađem se verniku u nevolji, jer vera je duhovna hrana svakog od nas – kaže prota Radmilo.

Zabranjena i lampa

Dr Karadžiću je već nekoliko meseci zabranjeno gotovo sve, uključujući komunikaciju s porodicom i posete sveštenika.

To je bio povod da se 120 srpskih intelektualaca, među kojima su više od polovine akademici, univerzitetski profesori i doktori nauka, obrate generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, ali i ambasadama vodećih zemalja sveta u Srbiji. Oni u svom Apelu navode da im je motiv da spreče tragičan ishod nehumanih uslova u kojima dr Karadžić nema u zatvorskoj ćeliji ni običnu lampu.

Duhovno jak i postojan

Prota Radmilo otkriva i da je dr Karadžić nosio nešto dužu, ali urednu bradu i da je bio mršaviji nego u Haškom tribunalu.

– Podsetio me je na nekog monaha, samo bez mantije. Tako je i tekao razgovor, u blagom, duhovnom tonu, a uglavnom na teme koje je on pokretao. Međutim, iz razgovora sam uvideo da je on fizički, ali posebno duhovno veoma jak i postojan. Takođe sam uvideo, a to mi je i sam potvrdio, da ne odustaje od pisanja revizije svog postupka. Ali za to ne samo što nema svoj kompjuter, već i većinu dokumenata koji su mu za preko potrebni.

Straža ispunila obećanje

Prota Radmilo je kod zatvorskog osoblja insistirao da pokloni koje je pripremio budu dostavljeni dr Karadžiću, ali mu je objašnjeno da prethodno moraju da prođu stroge kontrole.

– Rekao sam im da mogu da pogledaju svaku stranicu posebno, ali da mu na kraju knjigu, ali i ikonu i krst ipak dostave. Radovan me je posle tri dana pozvao i rekao da su ispunili obećanje. Pokušao sam da pre penzionisanja i povratka u Srbiju iz Velike Britanije još jednom posetim dr Karadžića, ali je to je bilo u junu, a on je od maja pod nekakvim sankcijama, tako da nisam uspeo. Tada smo se i poslednji put čuli telefonom. Verujem da će pravda pobediti i da će mu se omogućiti prava koja svako ljudsko biće treba da ima – kaže prota Radmilo.

Posvećeni svojoj veri

Prota Radmilo Stokić je od juna ove godine u penziji, a do tada je bio sveštenik Eparhije britansko-skandinavske i po blagoslovu vladike Dositeja imao je zaduženje da obilazi naše haške sužnje rasute po evropskim kazamatima. Uspeo je da ih vidi u Danskoj, Finskoj i Estoniji.

– Pre posete zatvoru Vajt, gde je dr Karadžić, bio sam uveren da su najgori uslovi za izdržavanje kazne u Tartuu, u Estoniji. Ipak, tamo sam uspeo da se vidim s Milanom Martićem, Milanom Lukićem i generalom Dragomirom Miloševićem. Zatvorske vlasti su nam dozvolile da u zatvorskoj kapeli održimo posebnu molitvu, moleban. Zaista je bilo radosno i dirljivo koliko su ti ljudi posvećeni svojoj veri. Potom sam u Finskoj posetio generala Nebojšu Pavkovića i Radivoja Miletića, a u Danskoj Ranka Ćešića. Svaki od tih susreta je bio veoma dirljiv i poseban, kako za mene kao sveštenika, tako i za te naše haške sužnje – kaže prota Radmilo.

Ublažili patnje naroda

Protojerej stavrofor Radmilo Stokić uveliko piše knjigu „Od Krajine do Kosova“, zato što je obišao sva područja zahvaćena bezumnim ratovima devedesetih godina prošlog veka, a boravio je u Srbiji i tokom NATO agresije.

U svojoj svešteničkoj karijeri služio je u parohijama u Americi, Danskoj i Engleskoj. Prvih 15 godina je proveo u tri parohije u SAD: Kanzas Sitiju, Kanzasu, Indijanopolisu, Indijani i Saratogi, Kaliforniji.

– Najduže sam, 11. godina proveo u Kaliforniji, i to vreme je bilo najuspešnije u mojoj svešteničkoj misiji dugoj 43 godine. To je upravo bilo ono ratno vreme devedesetih, kada smo pri našoj parohiji Sv. arhangela Mihaila u Saratogi osnovali Krajina fond i sedam godina smo organizovali mnogobrojne humanitarne aktivnosti, da bismo makar malo ublažili stradanje našeg srpskog naroda – priča protojerej stavrofor Radmilo Stokić.