Šmit naišao na (ne)očekivane protivnike

Najava visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita će od 1. avgusta nametnuti mere koje bi trebalo da obezbede nesmetano funkcionisanje Federacije BiH, što podrazumeva izmenu Izbornog zakona i federalnog Ustavu, na čemu su insistirali Hrvati u tom entitetu, naišla je na oštro protivljenje bošnjačkih i probosanskih stranaka u BiH i Federaciji.

Predsedavajući Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda Šefik Džaferović najavu Šmita smatra nedopustivom jer, kako kaže, uvodi dodatnu diskriminaciju i blokade kroz izmene Izbornog zakona.

Džaferović kaže da neki od objavljenih predloga predstavljaju napad na prava građana zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Njemu je neprihvatljiv i predlog o povećanju broja delegata u svakom klubu potrebnih za izbor predsednika Federacije sa šest na osam, jer se, kaže, time “umesto uklanjanja postojećih uvode nove mogućnosti za blokadu”.

Predsednik najuticajnije bošnjačke Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović kaže da Šmit ima dva cilja: Prvi je da pomogne transparentnost procesa, integritet izbornog procesa i to je dobrodošlo i ima podršku SDA da to uradi.

– Drugi je da usvoji takozvane mehanizme deblokade FBiH koji su kreirani u Neumu i koje smo mi svi prihvatili, uključujući i gospodina (Dragana) Čovića. I to može da uradi, a preko toga mislim da Šmit neće ići niti bi trebao da dira Ustav FBiH…. – kaže Izetbegović.

Demokratska fronta člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, koji je na prošlim izborima izabran glasovima Bošnjaka, Željko Komšić, Šmitovu najavu smatra potpuno neprihvatljivim modelom izmena izbornog zakona.

„Šmit nastoji da ojača diskriminaciju prema pripadnicima konstitutivnih naroda pri izboru delegata u Dom naroda Parlamenta FBiH“, saopšteno je iz Komšićevog DF-a.

Prema DF-u, odredba da je za izbor predsednika i potpredsednika FBiH više nije potrebno šest nego osam delegata u svakom klubu u kombinaciji sa izbornim pragom od tri posto znači da će predsednik FBiH uvek biti iz HDZ-a, a potpredsednik iz SNSD, te da će te dve stranke obavezno biti u svakom sazivu Vlade FBiH“, ocenili su u DF-u.

Dodali su da to praktično znači da će Šmit ovim predlogom Vladu FBiH, kako kažu, isporučiti „onima koji su u svakom međunarodnom izveštaju označeni kao glavni kočničari svakog napretka BiH“.

„To takođe znači da Šmit, pored toga što je već Dejtonskim sporazumom državni nivo vlasti isporučen HDZ-u i SNSD-u, sada izbornim inženjeringom isporučuje i Federaciju istim strankama i politikama i daje im apsolutnu vlast i u FBiH”, saopšteno je iz DF-a.

Poručili su i da, ako je plan Šmita tačan, suprotstaviće mu se i pozvati građane da im se u tome pridruže.

SDP-ovac Zlatko Lagumdžija i nekadašnji šef diplomatije BiH smatra da se ni po koju cenu ne sme dozvoliti da OHR nametne ovako, kako kaže, „nesagledivu odluku koja može narušiti same temelje Mirovnog sporazuma bez da se pre toga odgovori na nekoliko osnovnih pitanja i preciziraju kapitalni mehanizmi neophodni za funkcionisanje demokratske države i društva zajedničkih vrednosti“.

Lagumdžija dodaje da ako je Šmit hteo da promenama Izbornog zakona i Ustava Federacije, korištenjem svojih ovlašćenja i, kako kaže, „mesarske satare“, udari poslednji ekser u podelu države na tri „nacionalne livade“, onda je na dobrom putu da to učini ukoliko ga dobri ljudi ove zemlje zajedno ne zaustave.

Konstatuje i da umesto da Dodik, Čović, Izetbegović i Komšić na predstojećim izborima, kako kaže, budu počišćeni, Šmitovom najavom dobili su „najbolji poklon za njihovu koordiniranu predizbornu kampanju“. „Ukoliko bi takva besramna odluka bila donesena ona bi bila uvod u podelu zemlje na tri nacionalne livade sa tri plemenske vođe i jednu predsedničku kancelariju za četvrte, četiri godine bez rada i odgovornosti uz ničim zaslužene privilegije”, naveo je, između ostalog, Lagumdžija.