Već zbog poskupljenja energenata i hrane standard Hrvata bi se mogao doslovce – prepoloviti. A onda dolazi i poskupljenje nakon uvođenja evra, a već sad je blokirano 240.000 računa građana, piše Dojče vele.
– Standard stanovništva će padati sledećih nekoliko godina pod uticajem rasta cena energenata, šokova u lancima snabdevanja, kao i povećanja privatnog zaduživanja, kreditiranja i nekontrolisanog štampanja novca – procenjuje dr. sc. Marinko Škare, rektor i profesor na pulskom Univerzitetu Jurja Dobrile.
Hrvatsko stanovništvo je pogodio rast cena gasa, goriva i električne energije i pre izbijanja rata u Ukrajini i ekonomskih posledica koje tek slede, a zbog nestašica na svetskom tržištu još prošle godine je počelo značajno poskupljenje hrane.
Vlada je taj udar cena ublažila paketom mera u sklopu kojih je snizila PDV na energente i određene namirnice. Škare smatra da će efekti tih mera biti zanemarivi:
– To su kao popusti od 50 posto na tršćanskom Ponte Rosu u prošlom veku. Uključuju dve majice, a sve ostalo je po normalnoj ceni. Ista situacija je i s PDV-om: pašće cene ubrusa i salveta, a rašće cene svih nužnih dobara široke potrošnje koja građani kupuju. Cene hrane i energenata će rasti bez obzira na vladin paket i to povećanje cena već je ukalkulisano u inflaciju i cene. Svi znamo da će hrana i energija još poskupeti, u optimističnom scenariju od 10 do 15 posto – kaže Škare.
Brod tone, a uvodi se evro
Žalosti činjenica, dodaje, što Hrvatska gotovo u potpunosti zavisi od turističke sezone i ni od čega drugog:
– Nekad respektabilna privreda zasnovana na industriji pretvorila se u Dominkansku Republiku ili Maldive. Mere moraju da idu prema energetskoj samoodrživosti (LNG, solari), uz prolongiranje uvođenja evra – smatra pulski ekonomista. Naime, prema njegovim rečima, uvođenje evropske valute od početka 2023. godine doneće Hrvatskoj dalji talas inflacije.
– Iskustva ostalih zemalja pokazala su da je rast cena na godišnjem nivou posle uvođenja evra bio u proseku 2 do 2,5 posto. Naravno da nije pravi tajming za uvođenje evropske valute jer jedini instrument koji imate u borbi protiv inflacije jeste monetarna politika. Čak i kad bi evro bio više od praktično tek obračunske jedinice, nema te zemlje u kojoj cene nisu eksplodirale kad se uveo – objašnjava Škare.
Sve ukazuje na duboku krizu
– Svet nije nikad bliži bio novoj velikoj depresiji, moguće većoj od one iz 1929. godine. Nažalost, svi uzroci krize iz 1929. su pred nama: mogući kolaps berzi (nekontrolisano štampanje novca) i svetske trgovine (pandemija i rat u Ukrajini), neprilagođene politike vlada širom sveta i potencijalni pad međunarodnog kreditiranja i zaduživanja, buduća monetarna kontrakcija, panika banaka i bankroti – upozorava ekonomista.
Smatra da bi realan standard hrvatskih građana mogao da padne i do 30 posto, a ukoliko ukrajinski rat potraje i ne dođe do promene politike ECB, smatra da je moguć pad i do 50 posto. S druge strane, kaže da nema prostora za rast plata i penzija u meri u kojoj bi to ublažilo pad realnog standarda zbog rasta cena jer bi to dovelo do hiperinflacije i stagflacije u dosad neviđenim razmerama.
Paralelno s inflacijom, raste i broj građana koji žive na ivici siromaštva, ali i onih koji su zbog dugova dospeli u blokadu: prema poslednjim podacima Finansijske agencije, više od 240.000 građana blokirano je zbog dospelog duga od čak 24,8 milijardi kuna s kamatama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
