Slovenija između Brisela i Budimpešte

U Sloveniji je 2022. godina proglašena za „super izbornu godinu“, u kojoj će se održati parlamentarni, lokalni i predsednički izbori.

Deveti parlamentarni izbori od proglašenja nezavisnosti Republike Slovenije održaće se 24. aprila 2022. Odvijaće se po proporcionalnom izbornom sistemu u osam izbornih jedinica, sastavljenih iz 11 izbornih okruga. Ukupan broj birača je 1.699.433.

Janša kao satelit Orbana

Posle parlamentarnih izbora 2018. godine bila je formirana vlada manjih stranaka, koju je vodio Marjan Šarec (LMŠ). Šarec je napravio stratešku grešku, kada je 27. januara 2020. podneo ostavku kao predsednik vlade. Računao je da će tako iznuditi prevremene parlamentarne izbore, posle kojih bi ponovo zaseo na mesto predsednika vlade.

Takav nepromišljen potez omogućio je Janezu Janši (SDS) da dođe na vlast, formirajući vladu desnog centra, zajedno sa Strankom modernog centra (sada Konkretno), Novom Slovenijom (NSi) i strankom penzionera DeSUS, navodi u svojoj analizi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Iako se obećavalo, da će vlast ujediniti građane, a posebno se najavljivalo da će koalicione stranke biti korektiv vladavini Janše i njegovoj Slovenskoj demokratskoj stranci (SDS), u praksi je bilo potpuno drugačije. Janša se smatra saveznikom i satelitom mađarskog premijera Viktora Orbana (Fides), a Orban je Putinov ključni satelit u EU i NATO.

Ova povezanost ubrzo se pokazala na slovenačkoj političkoj sceni, posebno kroz poteze Janšine vlade i stvaranje atmosfere u društvu, koja je i ranije bila karakteristična za Janšinu vladavinu. Prema mišljenju analitičara, ovo treba shvatiti u kontekstu činjenice da je Budimpešta postala centar internacionale kriminala, a glavni akteri ovih finansijskih (ruskih) transakcija su označeni kao „Putinovci“.

Janša je u Sloveniji zapravo uveo autokratski „kancelarski“ sistem vlasti, u kojem odlučuje samo jedna osoba – Janez Janša. Evidentna je zloupotreba policijskog represivnog aparata i bezbednosno-obaveštajnih službi koje prate opozicione političare, novinare i civilno društvo.

Slovenija između Brisela i Budimpešte

Ne iznenađuje bliska povezanost sadašnje vlade Janeza Janše sa Višegradskom grupom država (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka), posebno Mađarskom i njenim premijerom Orbanom. Zasluge za ovu vezu pripadaju bivšem makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom (VMRO-DPMNE), kome Orban već nekoliko godina nudi utočište u Mađarskoj, uprkos međunarodnoj poternici.

Za Višegradsku grupu je karakteristično da su neto primaoci evropskih sredstava i da se u pravilu protive zvaničnom Briselu kada su u pitanju važna pitanja gde je potrebno pokazati jedinstvo unutar EU i doniti odluke o budućnosti Unije. U tome se ističu Orban i njegov Fides, koji su već napustili najveću političku grupaciju u Evropskom parlamentu, Evropsku narodnu stranku (EPP).

Zbog takve politike Slovenija je izgubila poziciju na Zapadnom Balkanu, a zbog privrženosti Orbanu kao Putinovom satelitu na nju se u međunarodnim krugovima gleda s velikom rezervom i krajnjim oprezom.

Analitičari smatraju da građani Slovenije na predstojećim parlamentarnim izborima odlučuju o budućnosti svoje zemlje, koja će biti usmerena ka tvrdom jezgru EU i saradnju unutar institucija EU ili u smeru Budimpešte i Viktora Orbana.

Promena mentalnog sklopa Slovenaca

Revizija slovenačke istorije od strane sadašnje slovenačke vlade ima za cilj da poražene snage iz Drugog svetskog rata na slovenačkoj zemlji prikaže kao pobednike. To predstavlja izopačen čin. Buđenje poraženih fašističkih ideologija postala je konstanta aktuelne vlasti, izazivajući oštre reakcije društva i politike. Slovenci su kao nacija izraziti antifašisti i osetljivi su na falsifikovanje historije.

Analitičari smatraju da je sadašnjem slovenačkom premijeru Janezu Janši, kako je i sam najavio, potrebno pet godina za eksperiment „oslobađanja“ Slovenije. U tom kontekstu, razume se da planira promenu mentalnog sklopa Slovenaca kao izrazito antifašističke nacije u nešto suprotno.

Slovenija pred političkim promenama

Analitičari navode da se Slovenija suočava sa ozbiljnom krizom političkih elita, koja je započela odlaskom sa političke scene dugogodišnjeg premijera i predsednika Janeza Drnovšeka. Kao rezultat toga, birači u svakom izbornom ciklusu traže nove pojedince koji uživaju njihovo poverenje.

Na aktuelnim izborima u toj ulozi vide Roberta Goloba i njegov nedavno osnovani Pokret Sloboda, koji je prema istraživanjima javnog mnjenja favorit na parlamentarnim izborima, a za njim zaostaje Janšin SDS.

Analitičari smatraju da su Sloveniji potrebni kompetentni političari sa demokratskim kapacitetom da ostvare preko potrebni društveni konsenzus za budućnost. Najavljene političke promene u Sloveniji otvaraju i mogućnost ponavljanja „Trampovog sindroma“ u prenosu vlasti.

Moguće je da aktuelna vlast ne prizna rezultate izbora, odnosno dovede u pitanje legalnost i legitimitet izbornog procesa i tako pokuša da opravda eventualni izborni poraz kod svojih birača, zaključuje IFIMES u svojoj analizi.