Novi udar na Srpsku: Šta je u stvari pravi cilj pojačanje Eufora?

Priče o raspoređivanju dodatnih snaga Eufora su samo pokušaj da se Republika Srpska prepadne i odustane od toga da vrati ono što joj pripada po Dejtonu i Ustavu BiH. Neće doći do eskalacije a Srpska svakako neće povući nijedan potez koji bi vodio tome, poručuje Radovan Kovačević, savetnik srpskog člana Predsedništva BiH.

– Na sastanku s britanskim izaslanikom ser Stjuartom Pičom bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović ga je pozvao a da pod hitno pozovu vojnu formaciju u BiH. Milorad Dodik je rekao da mogu da pošalju i 100.000 vojnika, međutim to neće rešiti probleme – ti problemi su politički – kaže on.

Komentarišući mere koje se najavljuju protiv rukovodstva Srpske zbog sednice Narodne skupštine Srpske na kojoj je doneta Deklaracija o ustavnim principima, Kovačević s primećuje da ne zna nijednu zemlju u civilizovanom svetu da se demokratski izabranom predstavniku preti sankcijama zbog toga što se zalaže za poštovanje Ustava svoje zemlje.
On podseća i na opasnu poruku kandidata za novog američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila da Dejton nikad nije zamišljen kao trajno rešenje za BiH.

– Poslednjih 26 godina neko je bez ikakvog prava bezočnim nasiljem menjao ustavnu strukturu BiH a međunarodne okolnosti su bile takve da Srpska nije imala način da se tome suprotstavi. Visoki predstavnici su doneli 140 zakona protivnih Ustavu BiH i isključivo u interesu jednog naroda u BiH a uvek u suprotnosti i protiv volje srpskog pa i hrvatskog naroda. To je put u jednom pravcu, u pravcu nestanka RS, a mi nismo spremni na to i odlučni smo da vratimo sve što Srpskoj po Dejtonu i Ustavu pripada – navodi Kovačević.

Kuvanje žabe

Ako sa Zapada izlaze s tezom da Dejton nije trajno rešenje, kaže profesor Kecmanović, treba ih pitati kako su to rešenje zamislili.

– Ispada da je Dejton bio kukavičje jaje. I ako pogledate šta su radili tokom čitavog perioda onda možda i jeste tako jer su se u kontinuitetu bavili razvlašćivanjem Srpske. A šta je rezultat toga što bi trebalo tobož da dovede do integracije i funkcionalnosti BiH? Pa oni sami neprestano tvrde kako su frustrirani neuspehom u BiH i da treba nešto da urade. U stvari su uradili, isprovocirali su ovu odluku RS nametanjem Šmita za viskog predstavnika i Inckovim zakonom. Nova ofanziva Zapada je na neki način dobro došla jer kako je išlo, mic po mic, mogao je da se desi fenomen kuvanja žabe. Na ovaj način prelili su čašu – konstatuje Kecmanović.

– Srpska se 26 godina krčka na laganoj vatri a ovo je trenutak u kom još možemo da iskočimo iz lonca i iskačemo želeći da se potpuno rehabilitujemo. Dijalog unutrašnjih faktora u BiH je jedini način da se nađe rešenje. Naša platforma je Dejtonska BiH, jedina na koju su svi pristali i oko koje je postignut konsenzus i balans – objašnjava Kovačević, napominjući da se za BiH pita Savet bezbednosti UN, gde takođe ne postoji konsenzus jer Rusija i Kina nisu prihvatile Kristijana Šmita za visokog predstavnika, kog ne priznaje ni Banjaluka.

Na pitanje može li se Šmit ipak usuditi da posegne za Bonskim ovlašćenjima, poništi odluke parlamenta Srpske i smeni Dodika, politički analitičar Aleksandar Pavić kaže da tzv. visoki predstavnik već otvoreno preti time u čemu ima podršku NATO pakta.

– Zapad tako inače nastupa. Dolazi jedan po jedan izaslanik i svi imaju iste poruke. Tu postoji homogenizacija. Oni pokušavaju da se ponašaju kao 90ih godina ali svet više nije jednopolaran – navodi Pavić.

Hiperaktivnost Zapada znak slabosti

Profesor Kecmanović ima nešto drugačije tumačenje najezde zapadnih izaslanika na Balkan. Kako ističe, u neka ranija vremena nije bilo potrebno da se toliko trude i znalo se da kad iz Vašingtona nešto kažu to je „kao Božja presuda“.

– Situacija se promenila i njihov hiperaktvizam vidim kao pokušaj da se u Banjaluci nešto promeni a da se oni uključe u neku vrstu domaćeg dijaloga. Kad slušamo da je Šmit rekao ovo ili ono, što se tiče RS on je bivši nemački ministar, turista, građanin Nemačke, ali bitno je da njegove odluke i pretnje nisu relevantne za Srpsku – ističe profesor.

Najviše što očekuje, kako kaže, jesu eventualno neke sankcije.

Problem za njih je, objašnjava, što se one mogu nametati državama ili pojedincima, a Srpska nije država a ako bi izdvojili sankcije samo za nju indirektno bi priznali da je država.

– Što se tiče pojedinačnih sankcija, Dodik je meta ali on je već dobio sankcije u SAD i nikom ništa, američki zvaničnici stoje u redu da razgovaraju s njim. EU pak sankcije teško može uvesti jer je bar jedna zemlja – Mađarska protiv a bilo bi ih još. Ostaje kao mogućnost ekonomske sankcije, međutim, to će značiti da će umesto zapadnih doći neki drugi investitori – objašnjava on.

Aleksandar Pavić upozorava da Zapad neće odustati lako od planova koje ima u BiH, te da se ni Sarajevo neće pomiriti sa vraćanjem ijedne ingerencije Srpskoj. Kako kaže, očekuje dalja zaoštravanja i zbog celokupne globalne situacije i ponašanja Zapada u uopšte i prema Rusiji i prema Kini.

– Oni igraju opasne igre sa najvećim silama sveta. Nema više vojski za veliki kopneni rat pa se vode hibridni, informacioni ratovi, ratovi preko incidenata, preko izmišljenih lažnih zastava. Mislim da možemo da očekujemo još toga. Oni ne mogu da dozvole da budu poraženi od jedne Republike Srpske, to bi bio šamar za njih, pogotovu kad demonstriraju silu prema Rusiji i Kini – poziva na oprez Pavić.