Mađarska brani Srpsku

Dugo očekivana sednica Saveta ministara spoljnih poslova Evropske unije nije donela zaključke koje su očekivali u Sarajevu. Iako je nemački šef diplomatije Hajko Mas pokušao da u dnevni red uvrsti priču o sankcijama protiv Republike Srpske, o tome nije bilo veće rasprave, a jedini koji se direktno i otvoreno usprotivio bilo kakvoj priči o sankcijama bio je mađarski ministar Peter Sijarto.

Prema saznanjima „Vesti“, Mas je pokušao da u raspravu progura stavove koje je izrekao za pojedine medije u Sarajevu, pre nekoliko dana, kada je poručio da „Nemačka nema više nameru da šalje novac u entitet koji radi na rušenju BiH“. Podršku takvom stavu su, kako kažu naši izvori, neformalno dali predstavnici Belgije, Holandije i Češke, dok su se šefovi diplomatija ostalih članica EU uzdržali od rasprave. Osim Mađara.

Ništa bez konsenzusa

Podsetimo, Sijarto je, zajedno sa premijerom Viktorom Orbanom boravio u poseti Banjaluci pre desetak dana. Orban je nakon povratka u Budimpeštu rekao da Mađarska ima vlastiti interes za mir, stabilnost i sigurnost Balkana.

– Srbi koji žive u Republici Srpskoj igraju ključnu ulogu u tom procesu – rekao je Orban, a prenela mađarska agencija MTI.

RS je u Orbanu očigledno, tvrde naši izvori, dobila čvrstog saradnika u Evropskoj uniji.

– Ovde je veoma važno imati na umu da Mađarska nije usamljena i da Orban ima uticaj i na neke druge evropske lidere. Sama činjenica da su tek tri države dale kakvu-takvu podršku Nemačkoj, dok se drugi uopšte nisu izjašnjavali govori o podelama unutar EU, a poznato je da Brisel ne može donositi bitne odluke bez konsenzusa – kaže naš sagovornik.

On dodaje da to znači, da ako bi i došlo do neke vrste sankcija Republici Srpskoj, to bi mogao da bude samo pojedinačan čin neke od zemalja, a nikako odluka na nivou cele EU.

S druge strane, Nemačka bi, iako u toj zemlji u narednih nekoliko sedmica treba da dođe do promene vlade, mogla da nastavi sa snažnim lobiranjem za neku vrstu intervencije EU prema Banjaluci. Osim toga, Nemci nameravaju da sa svim članicama razgovaraju bilateralno i na taj način otvore priču o sankcijama jer i sami procenjuju da nema konsenzusa na nivou cele EU.

Mora da se razgovara

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žozef Borel preksinoć je u Briselu rekao da je bilo govora o BiH, ali nije pominjao sankcije.

– Kriza u BiH je bila veoma visoko na našoj agendi. Situacija tamo je veoma ozbiljna, i veoma sam zabrinut zbog toga što se u ovoj godini koja nije izborna ne priča o reformama, nego neki lideri blokiraju procese kroz retoriku podela i secesionizma – rekao je on i pozvao sve strane u BiH na dijalog. Na pitanje o mogućem ratu u BiH, Borel je odgovorio odrečno.

– Situacija u BiH je stabilna. Kao što sam rekao, neki lideri tamo koriste separatističku i nacionalističku retoriku i mi moramo insistirati da BiH ostane jedinstvena zemlja. Protivimo se svakoj podeli i stvaranju nekih novih entiteta. To bi bio izvor novih problema i to moramo izbeći. To se mora odmah preseći, kako bismo odmah sprečili buduće probleme – rekao je Borel.

Sve u skladu sa Dejtonom

Posle Masove diskusije o potrebi delovanja u BiH do kraja godine, Sijarto je, prema tvrdnjama naših sagovornika, odgovorio jednom ključnom rečenicom.

– Dodik sve radi u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Treba da razgovaramo sa njim – naveo je Sijarto.

Šta hoće Holandija

Profesor međunarodnih odnosa na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Željko Budimir smatra da BiH nije u fokusu interesovanja EU. Međutim, dodaje da neke članice žele da je vrate u fokus, a tu pre svega misli na Holandiju. U toj zemlji, dodaje, smatraju da zbog nekih ranijih situacija u koje su bili upetljani u BiH, imaju obavezu da sada modeliraju stvari.

– Kada je reč o sankcijama o njima se apsolutno ne može govoriti, jer je jasno da za određene zemlje ili konkretno, pojedine članice Višegradske grupe, to nije prihvatljivo i da su protiv sankcija – ocenio je Budimir.