Iako su Rusija i Kina sprečili protekle nedelje građanina Šmita da se obrati na sednici SB UN i tako, praktično, čvrstim stavom ugasile funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, teško je pomisliti da Zapad neće još „silovitije“ krenuti protiv Milorada Dodika i interesa Republike Srpske.
Jer, za to još postoji pogodno tle — matrica koja još ne izlazi iz kolektivne svesti u Srbiji i regionu je da će na Balkanu na kraju sve biti onako kako Zapad oličen u Americi i evroatlantskom bloku kaže.
Šta Zapadu jedino preostaje?
Godinama se stvara, razvija i perfidno širi defetistička ideja da šta god Srbija i srpski narod čine, žele, kakve god njihovi lideri poteze da povlače, uvek ih čeka potpuno isti ishod – onaj koji je već zacrtan u Beloj kući, Stejt Departmentu, Dauning stritu u Londonu ili u Saveznom kancelaratu u Berlinu.
I koliko god realnost demantuje takve procese, neprekidno se u intelektualnim, medijskim, naučnim, NVO i ostalim krugovima pojačava kampanja da nas neminovno čeka — gašenje „genocidne tvorevine“ Republike Srpske, članstvo Kosova u UN, ulazak svih preostalih balkanskih zemalja u NATO, proterivanja Srpske pravoslavne crkve iz Crne Gore, raskidanje srpskog partnerstva sa Rusijom…
A šta imamo u realnosti?
Lažna država Kosovo od samoproglašenja 2008. godine ne da ne uspeva da postane članica UN, nego ju je proteklih godina otpriznalo 18 zemalja, a priča se da srpska diplomatija u „rezervi“ ima bar još deset država koje čekaju mig da povuku potpis sa priznanja.
Paradigma o genocidnoj Republici Srpskoj ne samo da je srušena u SB UN kad je Vitalij Čurkin drmnuo veto na britansku rezoluciju o srpskom genocidu, već je i međunarodna komisija predvođena Gideonom Grajfom, (nagrađenim prošle nedelje Nemačkoj) u opsežnom izveštaju utvrdila da genocida u Srebrenici nije bilo.
Republika Srpska ne samo da ne odustaje od dejtonskih ovlašćenja već i komandant EUFORA pre neki dan priznaje da bi sve tri etničke zajednice u BiH mogle da imaju svoju vojsku ukoliko se one formiraju po zakonu.
Patrijarh Porfirije, uprkos višemesečnih javnih priprema da će biti sprečen u „hegemonističkom naumu“, ipak dolazi na Cetinje i ustoličava mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija…
Koliko god da se stvara fama i doktrinacija da će Srbija ući u NATO, na terenu naša država deluje sve neutralnije.
Koliko god se podmeću spekulacije da se sprema veliki zaokret od Rusije, na terenu teče ruski gas kroz srpski gasovod, a lista zajedničkih projekata dve zemlje – od PVO sistema do Petrohemije – uvećava se na nedeljnom nivou.
Pretnje, pisma, optužbe…
Vraćamo se na sednicu SB UN na kojoj je Šmit ućutkan diplomatskom akcijom Rusije i Kine.
Taj događaj je realan. A paradigma koja se iz njega rađa je da će sada uslediti sankcije Republici Srpskoj, da će krenuti žestok politički napad na Dodika i njegovu politiku, da će se Rusi proterati iz Srpske. Presavili su tabak i „snažni“ bošnjačko-albanski kongresmeni u SAD, pa pišu Bajdenu srceparajuća pisma protiv Srbije i Srpske.
Matrica se, znači, ponavlja.
Što više propada Zapadni inženjering na Balkanu, to se više preti njegovom nasilnom primenom. To se više mistifikuje njegova snaga i pojačava očekivanje da će evroatlantska čizma u produžetku utakmice preokrenuti sve u svoju korist.
Tako se i na Balkanu, u stvari, na delu vidi propast unipolarnog sveta oličenog u ostvarenju isključivo NATO ciljeva.
Jer, od njihovih opipljivih rezultata, ostaje samo atak na kolektivnu svest da će ipak na kraju sve biti kako Zapad „nacrta“.
Hoće. Samo što nije…
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
