Odluka visokog predstavnika Valentina Incka da zabrani negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca u BiH izazvala je različite reakcije.
Nakon što se detaljno analizira Inckova odluka, otvara se pitanje da li je Incko u njoj ipak ostavio prostor da se taj zakon izbegne.
Incko je, podsjetimo, odlučio da ove zabrane uvede kroz izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. Član koji se tiče zabrane negiranja genocide glasi ovako:
„Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. augusta 1945. ili Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, i to na način koji bi mogao podstaknuti na nasilje ili mržnju usmerenu protiv takve grupe osoba ili člana takve grupe, kaznće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina“.
Upravo ovaj posljednji deo, koji glasi „i to na način koji bi mogao podstaknuti na nasilje ili mržnju“ zbunio je neke građane i analitičare. Oni postavljaju pitanje da li to znači da nije svako negiranje genocida zabranjeno.
Naravno, s moralne stane, nema sumnje da svaka vrsta negiranja genocida praktično podstiče mržnju ili nasilje. Ali, ono što je sporno jeste da takva odredba komplikuje sudske postupke.
Konkrentno, zadatak tužioca koji bude vodio neki predmet biće da dokaže ne samo da je neko negirao genocid, već i da je time poticao na mržnju ili nasilje. Ne samo da će to zakomplikovati sudske procese, već će otvoriti i mogućnost individualnog tumačenja ovog zakona među tužiocima i sudijama.
Kako se raspravlja u Sarajevu, pojedine sudije moći će da zauzmu stav da neko negiranjem genocida ne podstiče na mržnju ili nasilje i donće oslobađajuću presudu.
„Pogotovo što će biti slučajeva u kojima će političari ili građani iz RS-a negirati genocid, ali u istoj izjavi pozivati na mir, pomirenje, suživot, borbu protiv mržnje i nasilja itd. Takve slučajeve smo već imali prethodnih dana“, piše Klix.
Stručnjaci su saglasni sa stavom da je nemoguće negirati genocid, a da se pritom ne poziva na mržnju ili nasilje.
Doktor pravnih nauka Goran Šimić kazao je da „ne možete negirati genocid, a da ne počinite to drugo (podsticanje na nasilje ili mržnju, op. a.)“.
„To drugo je samo dodatak onome prvom. Kada kažete nije počinjen genocid u Srebrenici, vi morate uvesti Bošnjake u priču i podstičete ovo drugo. Tako da je to dodatni opis onom negiranju, jer bi onda ostalo nedorečeno o čemu se zapravo radi. Ne možete negirati genocid u Srebrenici, a da ne uvredite Bošnjake, a Bošnjaci su jedna etnička grupa i odmah dođete na to da ugrožavate nekoga“, kazao nam je Šimić.
Ali, na pitanje da li će to i sudovi tako tumačiti, on kaže da ćemo „videti kada sud donese prvu takvu odluku“.
„Kroz sudsku praksu ćemo videti kako su to suci doživeli. Mi to možemo tumačiti na ovaj ili onaj način, a kako će sudovi to tumačiti, videćemo ako se iko procesura“, kazao je Šimić.
On kaže da ima puno potencijalnih kandidata za procesuiranje, ali da je u ovom trenutku veliko pitanje kako će se u stvarnosti sprovoditi ovaj zakon te da sve zavisi od Tužilaštva BiH i ukupne društvene i političke klime.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
