Glavni problem srpske zajednice u Sloveniji, koja zvanično broji nešto više od 38.000 ljudi, ali se procenjuje da Srba zapravo ima oko 100.000, prema oceni predsednika Saveza srpskih društava Slovenije Zlatomira Bodrože, jeste to što Srbi u ovoj državi nemaju status nacionalne manjine, iako su po brojnosti drugi narod posle Slovenaca.
Srbi u Sloveniji, kaže Bodroža, kao pojedinci nemaju nikakvih problema, niti su na bilo kakvom udaru države već dele sudbinu ostalih građana, ali kada je reč o kolektivnim pravima situacija je drugačija.
– Mnogi žive u zabludi da mi ovde imamo dobro rešeno pitanje naše nacionalne zajednice, ali nije tako. Naša kolektivna prava su i te kako ugrožena u smislu evropskih konvencija koje garantuju prava manjina jer nemamo status nacionalne manjine – navodi Bodroža.
Dodaje da je takav zahtev podnošen dva puta i da je prvi odbijen sa obrazloženjem da Srbi u Sloveniji nisu autohton narod.
– Kada smo dokazali da jesmo, jer Srbi na području Bele Krajine žive od 1530. godine, onda je promenjen kriterijum i sada je na snazi izjava da je to nemoguće zato što bi morao da se promeni ustav da bi nam priznali status nacionalne manjine – kaže Bodroža.
Objašnjava da pritom Slovenci u Srbiji, gde ih je daleko manje u odnosu na ukupan broj stanovnika nego što je Srba u Sloveniji, u Srbiji imaju status nacionalne manjine. Takav status bi Srbima u Sloveniji, kaže Bodroža, pomogao da mnogo lakše ostvaruju svoja nacionalna prava.
– To je za nas pitanje svih pitanja i ako bismo to rešili, imali bismo pravo na školstvo na srpskom jeziku, na svoje medije, TV program. Ovako, osuđeni smo na finansijsku pomoć na principu projekata a nikada se ne zna da li će se projekat dobiti ili ne – navodi Bodroža.
Kada je reč o pomoći matice, odnosno država Srbije, kaže da i ona funkcioniše na principu projekata, pa kada se sve uzme u obzir, ne postoje nikakva garantovana sredstva za rad srpskih društava i finansiranje njihovih aktivnosti.
A u Savezu srpskih društava je trenutno 16 kulturnih društava gde Savez kao krovna organizacija artikuliše njihove aktivnosti i pomaže im da se organizuju.
– Savez na godišnjem nivou ima tri projekta, a to su izdavanje srpskih novina Mostovi, organizovanje smotre folklora koja je ujedno i kvalifikaciona za one koji se kvalifikuju za evropsku smotru folklora a redovno obavljamo i seminar za mlade umetničke rukovodioce – kaže Zlatomir Bodroža.
Predsednik jednog od 16 kulturnih društava Srba u Sloveniji, Brdo Kranj iz Kranja, Milan Vujinović kaže da je glavni motiv osnivanja društva 1994. godine bio da sačuva srpsku kulturu, tradiciju i veru i da su u tome i uspeli.
– Rad društva se najviše odvija kroz okupljanje dece u folklornoj sekciji. Organizujemo i razne književne večeri, imamo planinarsku i fudbalsku sekciju – navodi Vujinović.
Ističe da je ipak najaktivnija folklorna sekcija jer srpska deca u Kranju vole da igraju folklor, a usput se i druže i uče srpski jezik. Vujinović naglašava da su u ovom društvu posebno ponosni na manifestaciju Dani srpske kulture koja se održava u oktobru i traje 4-5 dana.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
