Milanovićeva provokacija u Jasenovcu: Žrtava je bilo mnogo manje, Beograd pravi loše filmove

U Spomen parku Jasenovac obeležena je 76. godišnjica proboja poslednjih zatočenika iz tog ustaškog logora, a vence i cveće odvojeno su položili predsednik, premijer, predsednik parlamenta Hrvatske i predstavnici naroda žrtava i antifašista. Tom prilikom Zoran Milanović je doveo u pitanje broj žrtava, a pomenuo je i film „Dara iz Jasenovca“.

Obeležavanje jasenovačkog proboja je ove godine proteklo u senci neuspešne kohabitacije u Hrvatskoj, ali i nezadovoljstva predstavnika naroda žrtava zbog nedefinisanog državnog stava o zabrani ustaških simbola i pokliča.

Venac je najpre položio premijer Andrej Plenković sa predstavnicima vlade, a potom i predsednik parlamenta Gordan Jandroković.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je venac položio sa nekadašnjim šefovima hrvatske države i poslednjim predsedavajućim predsedništva SFRJ Stjepanom Mesićem, nekadašnjim predsednikom Ivom Josipovićem i bivšom premijerkom Jadrankom Kosor.

Milanović je novinarima rekao da je u njegovoj delegaciji trebalo da bude i predstavnik antifašista, ali je izostao jer, kako je rekao, njegovo udruženje zavisi od Plenkovićeve milostinje. Prema rečima Milanovića, „jedna strana preteruje da je tu ubijeno 700.000 ljudi“ i dodao da si time čini šteta, kako je naveo, istini i srpskom narodu, preneo je Tanjug.

„Istina je da je brojka manja, ali jednako strašna. Ovde je ubijeno oko 100.000 ljudi“, kazao je on i nastavio:

„Gledamo sad i filmove u Beogradu koji su loši filmovi, mislim na ‘Daru iz Jasenovca’, koji je neuverljiv i loš. Nikako na zelenu granu s ovim mestom“.

Dodao je da on nije doneo venac, već se, kaže, opredelio za ružu i kamen zbog toga što venci brzo postanu komunalni problem, a ne izraz pijeteta.

– Žao mi je što nije došlo do zajedničkog obeležavanja. Državnik mora pokazati i ljutnju i bes, ne glumiti, a opet ne biti oportunista – kazao je Milanović.

​Plenković nije želeo da govori ponovo o tome zašto državni vrh nije položio zajednički venac, ali je rekao da je NDH jedno od najtragičnijih razdoblja hrvatske istorije i da je aktuelna vlada protiv upotrebe ustaških simbola.

On je rekao i da su, što se izmene Krivičnog zakona tiče, ustaški simboli već zabranjeni i da je sada samo pitanje ujednačavanja sudske prakse i postupanja.

„Ta tema je dugo sa nama. Svako ko zna nešto o našoj istoriji, o logoru Jasenovac, ko razume što ti simboli znače za pripadnike jevrejskog naroda, pripadnike Srba, Roma, antifašista, razumeju da to nisu nazivlja koja treba koristiti“, naveo je Plenković, javila je Hina.

Razgovor o potpunoj zabrani ustaškog pokliča „za dom spremni“ će, kazao je premijer, biti nastavljeni, kao i da je stav vlade jasan i čvrst kada su u pitanju osuda zločina i nekorišćenje takvih simbola.

Komšić u Donjoj Gradini položio venac žrtvama Jasenovca

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić u Donjoj Gradini je položio venac povodom 76 godina od proboja logoraša iz ustaškog logora Jasenovac i izjavio da to mesto nema državnu već humanu i globalnu važnost – kao i svako zlo, posebno kad se desi nad tolikim brojem ljudi.

Izgubljeni ljudski životi, patnja, stradanje i zlo koje je vezano za to mesto, istakao je, zaslužuju iz čisto ljudskih razloga, a ne iz političkih ili nekih drugih, da ga se sećamo i da se poklonimo senama žrtava.

– To je razlog zašto sam i ja danas ovde, kao što nastojim da budem svake godine ukoliko je to moguće – rekao je Komšić, prenela je Fena.

Dodao je da takve stvari treba pamtiti i učiti decu kako veliko može biti ljudsko zlo, kao i kolike žrtve proizilaze iz tog zla, a sve kako bismo bili bolji ljudi i kako se to više nikada ne bi dogodilo.

– Područje bivše Jugoslavije i Balkana obeležilo je puno zla i krvi, i valjda smo u današnjem svetu kada se ništa ne može sakriti, kao ljudski rod došli do nivoa da možemo sebi reći da je neprihvatljivo da se ovakve stvari dešavaju bilo gde u svetu – naveo je Komšić, prenosi Tanjug.