Igra velikih sila nad Balkanom: Da li Evropa diže ruke od BiH?

Da li Evropa diže ruke od BiH i prepušta je u ruke Americi – pitanje je koje se nameće nakon što je nemački ministar inostranih poslova Hajko Mas pre par dana dao izjavu iz koje se da naslutiti da se premišljaju po pitanju imenovanja novog visokog predstavnika.

Nemačka je još pre par meseci obelodanila kako namerava da uđu u trku za novog visokog predstavnika u BiH, nakon čega su za tu funkciju kandidovali bivšeg ministra obrane i dobrog poznavaoca prilika na Balkanu Kristijana Šmita. U međuvremenu svog kandidata je ponudila i Kanada koja na tom mestu želi da vidi Džozefa Ingrama.

Da se nešto u međuvremenu promenilo u Nemačkoj daje naslutiti nedavni sastanak ministra Masa sa ministarkom inostranih poslova BiH Biserom Turković.

Mas je potvrdio da je kandidatura Šmita jedan od glavnih aspekata nove nemačke inicijative za Zapadni Balkan, posebno za pokretanje stvari s mrtve tačke u BiH. Međutim, na pitanje novinara o napretku u ostvarenju te ideje, Mas je odgovorio da „Šmit nije problem, već se radi o osnovnom pitanju: da li BiH uopšte želi zadržavanje funkcije visokog predstavnika“.

– U razgovorima koje vodimo dobijamo mnogo podrške za Kristijana Šmita. Tamo gde nema podrške ne radi se toliko o Šmitu kao osobi, već generalno o pitanju treba li ta funkcija uopšte dalje da postoji – rekao je Mas.

Otkud ovo premišljanje u Nemačkoj da li BiH treba visokog predstavnika? Drugim rečima, da li bi ovo moglo da znači da se Evropa želi povući iz „trke“ za BiH?

Glavni istraživač i koordinator programa u Centru za primenjene evropske studije u Beogradu i bivši ambasador BiH pri EU, Igor Davidović, ističe da iza svega stoji igra velikih sila, o kojoj se javno ne priča.

On podseća da je Rusija prvobitno dala pristanak za imenovanje Šmita, u dogovoru sa Nemačkom, ali je pre nekoliko sedmica taj pristanak naglo povukla zbog nekih svojih razloga, koji se više tiču svega, osim Bosne i Hercegovine.

– Komentar o ruskom povlačenju saglasnosti za Šmita dolazi iz diplomatskih krugova. Naravno, Nemačka to neće javno reći, već to predstavljaju kao da se navodno brinu za stav BiH. Jednostavno, radi se o igrama velikih, u kojoj BiH ne igra ni najmanju ulogu – stava je Davidović.

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja je stava da očito još nije postignut konsenzus oko toga ko će zameniti trenutnog visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, te da otud dolazi poslednja izjava ministra Masa. On smatra da ni Evropa, kao ni Amerika, ali ni Rusija, uopšte nemaju nameru da dignu ruke od BiH.

– Nema govora da će bilo ko od njih dići ruke od BiH, pre bih rekao da će se promeniti dosadašnji mehanizmi. Podsetiću da je strateški pravac EU unazad deset godina taj da bude što manje direktnog upravljanja i mešanja u unutrašnje stvari u BiH, a što više obaveza i odgovornosti za domaće političare – podseća Šolaja.

On dodaje da mu Masova izjava ne liči na povlačenje Nemačke već da je očigledno da postoje određena nerazumevanja i neslaganja u samoj proceduri imenovanja visokog predstavnika. Šolaja ističe da je Savet za implementaciju mira do sada predlagao ime visokog predstavnika, ali da se to mora učiniti konsenzusom. On podseća da visokog predstavnika imenuje Savet bezbednosti UN, odnosno potvrđuje predlog Saveta za implementaciju mira.

– Poznato je da Rusija ima pravo veta i verovatno se sada vode razgovori o koncepcijskom pristupu u smislu da li treba da se polako gasi kancelarija visokog predstavnika da bi BiH bila svoj na svome, ili da se i dalje nastavi sa tom institucijom koja ima vrlo snažna izvršna ovlaštenja – ističe Šolaja.

On dodaje da u celoj priči postoji nekoliko dilema. Na prvo mestu, kako podseća Šolaja, izvršna ovlaštenja visokog predstavnika dolaze iz Saveta za implementaciju mira koji nije osnovan na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma niti ima nekog konkretnog osnivača. Šolaja ističe da je taj Savet pokrenula britanska diplomatija u pauzi između parafiranja Dejtona, 21. novembra, i potpisivanja u Parizu, 14. decembra 1995. godine.

– I ranije je bilo nekoliko koncepcija vezanih za postepeni odlazak OHR iz BiH. Bila je mogućnost da OHR bude izmešten iz BiH negde u Evropu, možda čak u Beč ili Berlin, i da se visoki predstavnik drži više kao pretnja u slučaju poremećaja odnosa i procesa u BiH. Druga mogućnost je bila da se OHR preseli sa druge strane okeana, možda čak u Ameriku po sličnom principu- poseća Šolaja.

On ističe da za sada ništa nije urađeno po ovom pitanju, te da je očito da Brisel i Vašington imaju jedan stav, a Rusija drugi. Šolaja smatra da je upravo nedostatak konsenzusa, odnosno saglasnosti po pitanju visoki predstavnika između Rusije i zapadnih zemlja, izmamio izjavu koju je dao ministar Mas.

Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES iz Ljubljane, Zijad Bećirović, ističe da je Nemačka pokušala da preduhitri Ameriku u vezi sa izborom novog visokog predstavnika. On ističe da je indikativno to što je Nemačka kandidovala Šmita za visokog predstavnika baš na dan inauguracije novog američkog predsednika Džoa Bajdena.

– Američka i Nemačka politika se uglavnom razilaze na Balkanu i to je najvidljivije na Kosovu gde su te dve zemlje na suprotnim stranama. Visoki predstavnik treba uvek da bude iz Evrope, a njegov zamenik iz SAD. Međutim, ništa se ne može bez SAD kada je u pitanju BiH. Ovde faktor nije Nemačka nego Amerika. Šta oni kažu tako će biti – smatra Bećirović. On dodaje da treba još sačekati da se vidi šta će na kraju da se desi, ali smatra da se teško može desiti da se OHR ugasi.

– Zahvaljujući pojedinim političarima u BiH i njihovom političkom delovanju postoji opšti konsenzus u međunarodnoj zajednici da treba da ostane institucija OHR, izuzev izdvojenog mišljenja Rusije – podseća Bećirović.

Popov: Odustajanje bi značilo poraz Evrope

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov iznenađen je izjavom ministra Masa. On ističe da je očekivao upravo suprotnu izjavu koja bi išla u pravcu da će se pojačati interes Evrope i međunarodne zajednice za konsolidaciju stanja u BiH.

Popov ističe da Rusija i Evropa odavno imaju različita mišljenja po pitanju OHR. Evropa, kako dodaje, je stava da bi odlaskom OHR-a stanje u BiH se pogoršalo, dok je Rusija suprotnog stava.

Međutim, on ne veruje da preispitivanje Nemačke dolazi zbog Rusije, niti da ta država odustaje od uticaja na ovim prostorima. Odustajanje Nemačke bi, kako dodaje Popov, značilo da je Evropa okupirana sama sobom i da je slaba.