Grčka želi da proširi svoje teritorijalne vode u Jonskom moru sa šest, na 12 morskih milja. Tome je prethodio privremeni dogovor sa Albanijom.
Cilj Atine je da isto to uradi i u Egejskom moru. Šta na to kaže Turska?
Ove srede (20.1.) parlament u Atini trebalo bi da donese odluku o proširenju teritorijalnih voda za 12 morskih milja na zapadu zemlje. Reč je o delu Jonskog mora između zapadne Grčke i Italije. Očekuje se da će poslanici podržati taj predlog, piše Dojče vele.
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas izjavio je da je neotuđivo pravo Grčke da proširi svoje teritorijalne vode i da joj za to nisu potrebni pregovori s drugim zemljama. Ministar je rekao da bi teritorijalne vode najradije proširio za 12 morskih milja i u Egejskom moru – ali u tom slučaju susedna Turska preti ratom.
Grčki ministar unutrašnjih poslova Jorgos Gerapetritis najavljuje međutim da će se to ipak dogoditi – „kada dođe pravi trenutak“. Činjenica da Grci svoje teritorijalne vode na zapadu proširuju upravo sada, pet dana pre ponovnog pokretanja razgovora s Turskom, mogla bi da se shvati kao poruka upućena Ankari.
Prema Konvenciji UN o pravu mora iz 1982. godine, načelno svaka država može svoje teritorijalne vode da proširi na maksimalno 12 morskih milja. Tu je i Isključivi ekonomski pojas koji sme da se prostire na najviše 200 morskih milja od polaznih crta od kojih se meri širina teritorijalnog mora. Važan izuzetak: kada se područja dvaju ili više država preklapaju ili kod nerešenih graničnih pitanja, zemlje moraju bilateralno da se dogovore. Zadnja instanca u rešavanju sporova je sud Ujedinjenih nacija. To načelo se na prvi pogled čini jasnim, ali njegova primena u Egejskom moru nije jednostavna.
Situaciju dodatno otežava i to što Turska nije priznala Konvenciju UN, te odbacuje vladajuće pravno mišljenje prema kojem ta Konvencija odražava pravila važećeg međunarodnog, običajnog prava, pa je zato obvezujuća i za države koje je nisu potpisale. Zato Grčka – za početak – svoje teritorijalne vode proširuje na zapadu zemlje, u Jonskom moru.
Spor sa Albanijom uskoro pred rešenjem?
Taj korak ne bi bio moguć da Grčka i Albanija nisu pred eventualnim rešenjem njihovih sporova. Ali ni tu stanje nije jednostavno. U svakom slučaju, ministar Dendijas je tokom posete Tirani u novembru prošle godine po prvi put izjavio da su te dve susedne zemlje spremne da pred Međunarodnim sudom reše sporna pitanja o morskoj granici. Početkom ove godine, albanski premijer Edi Rama boravio je u kratkoj poseti Atini. Inače, Atina i Tirana su još 2009. godine potpisale sporazum o određivanju Isključivog ekonomskog pojasa, ali do njegove primene nikada nije došlo.
Zašto? „Grčko-albanski sporazum orijentisao se prema Konvenciji UN o pravu mora i s međunarodno-pravne tačke gledišta bio je valjan“, kaže za DW Aristotelis Cijampiris, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Pireju. Međutim, kako objašnjava grčki profesor, taj dogovor je naišao na otpor u Tirani. Oštro ga je kritikovao upravo Edi Rama, koji je tada bio lider opozicije. Malo kasnije je albanski Vrhovni sud stavio taj sporazum van snage.
Sada je pogled uperen u budućnost. Prema pisanju medija, grčka diplomatija pokušava da utiče na albanskog predsednika Iljira Metu, koji je skeptičan prema tom dogovoru. Ne preostaje mnogo vremena, upozorava Angelos Sirigos, profesor političkih nauka i poslanik konzervativne Nove demokratije. „U aprilu se u Albaniji održavaju parlamentarni izbori, do tada naš zajednički zahtev mora da bude spreman za izlazak pred Međunarodni sud“, napisao je Sirigos u autorskom tekstu za atinski list „Katimerini“.
Ali politički analitičar Cijampiras ne deli to mišljenje i kaže: „Teško je reći da li će se do do parlamentarnih izbora u Albaniji stvari iskristalisati, ali ja ionako ne verujem da takve teme odlučuju izbore.“
Generalna proba za kompromis sa Turskom
U načelu, po tom pitanju postoji samo mali broj spornih stvari između Grčke i Albanije. Problematična bi mogla da bude samo mala grupa ostrva severno od Krfa. Reč je o 11 manjih ostrva i hridi, koje su proteklih godina počele da privlače jedriličare u Jonskom moru. U leto 2015. tamo je odmor proveo i bivši grčki premijer Aleksis Cipras. U grčko-albanskom sporazumu iz 2009. je status te grupe ostrva, prema istraživanju atinskog nedeljnika „Proto tema“, rešen više u korist Grčke. Trebalo bi pričekati da li će to biti problem za albansku stranu i da li će ona zatražiti promene.
U svakom slučaju, važno je doći do rezultata i to ne zveckanjem oružja, nego obavezujućom sudskom odlukom, kaže Cijampiris. On veruje da bi se time olakšalo i postizanje budućeg kompromisnog rešenja sa Turskom. Naravno, Grci se nadaju da će odluka ići u njihovu korist – kako u Jonskom, tako i u Egejskom moru. Ali to nije sigurno.
Cijampiris kao primer navodi dogovor sa Makedonijom u sporu oko imena: „Neki političar iz vlade može s tim sporazumom da bude saglasan, a i ne mora. Ali on bar zna šta se u tom sporazumu nalazi jer je učestvovao u pregovorima. Kod odluke Međunarodnog suda je drugačije. Tamo odluku prepuštaš drugima“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
