Zaseok Grubori, sela Plavno u brdima nadomak Knina, gde je nekada živelo srpsko stanovništvo, ovih dana je, 25 godina posle „Oluje“, pusto. Ljudi bi se vratili samo da imaju gde, kažu nekadašnji žitelji.
U Gruborima je 25. avgusta 1995. godine u nastavku akcije „Oluja“, nazvanoj „Oluja obruč“, ubijeno šest civila srpske nacionalnosti, od kojih je samo jedna žrtva bila mlađa od 50 godina.
Većina onih koji su izbegli sada živi u Srbiji.
– U Gruborima ne živi više gotovo niko, ali bismo se verovatno vratili samo da imamo gde – kaže za „Vesti“ Petar Grubor, rodom iz tog zaseoka.
– Velika većina onih koji su izbegli je u Srbiji. I ja sam otišao, ali dolazim često. Dolazio sam za sve raspuste, ali i mnogo puta još. Vezan sam za ovo mesto, u jednoj od ove dve kuće sam rođen – dodaje on dok stoji kraj ruševina i rukom nam ih pokazuje iza leđa.
U Gruborima je u utorak održana komemoracija žrtvama, ove godine uz predstavnike hrvatskog državnog vrha. Petar Grubor kaže da mu je drago što se nešto pokrenulo i da je to prvi korak, ali da će se tek videti šta će se dalje dešavati.
Na pitanje zašto ranije nije bilo predstavnika hrvatske države na obeležavanju stradanja meštana Srba, kaže da je razlog, verovatno, nedostatak volje za to.
– Mi smo stalno tražili i podnosili zahteve za obnovu naših kuća, ali nikad ništa nije urađeno. Prošle godine je urađena obnova, sada verovatno ima neke volje i za nešto više, videćemo… – nada se Grubor.
Na pitanje da li je povratak moguć, pre nego što se pronađu krivci za zločin, odgovara:
– Krivci se verovatno znaju, a povratak… kad bi imali gde, vratili bi se, ali nema gde. Urađen je prilaz, uvedena struja, ali nema objekata u mestu gde je krajem avgusta 1995. godine sve zapaljeno – ukazuje on.
– Moja deca su dolazila kao mala, vole da dođu… Ovde se napijemo vodom na vrelu i vratimo se, jer nema ničeg drugog – kaže za kraj Petar Grubor.
I Miloš Rusić, koji danas živi u Sloveniji, napustio je rodno Plavno 1995. godine.
– Ovde je 20 dana posle „Oluje“ napravljen masakr. Ti ljudi su bili invalidi… Na dan „Oluje“ u Plavnu je stradalo 26 ljudi, a 25. avgusta šestoro njih u zaseoku Grubori, Unprofor je došao da ih popiše i oni koji su otišli dole tada imali su sreću da su ostali živi. U povratku videli su dim, da je sve popaljeno i kad su se vratili našli su masakr, pobijene ljude, bačene u vatru… Tužno i žalosno – priča Rusić sa suzama u očima.
Nada se da je prisustvo zvaničnika iz Zagreba početak neke dobre saradnje.
– Mi, kao stanovnici ovde, nemamo problema sa Hrvatima, ni Hrvati sa nama, ali je ostala pustoš. Ovo je ovde sve sveže, ponovo je put probijen, ponovo struja dovedena, sve je to trebalo i pre 20 godina ili još ranije. Ovde ljudi ništa ne traže, osim osnovnog, da imaju struju, vodu, put, autobus… To je tako malo i skromno i nadam se da će komemoracija biti taj početak, gde će se čuti glas ovih ljudi i njihov vapaj, za tim da žive nekim normalnim životom u 21. veku – kaže Rusić.
Čekamo obnovu
Miloš Rusić kaže da je pre rata u Plavnu živelo 2.000 ljudi, a sada 130. Posle „Oluje“ mnogi su otišli za Srbiju, od kojih se manji deo vratio.
– U najbolje vreme, 2003. i 2004. godine, bilo je oko 350 žitelja – kaže on i potvrđuje da u zaseoku Grubori nema nikoga, ali da dolaze ljudi, obilaze kuće…
– Niže u selu je malo pristupačnije, ali se nadam sada nekoj kolektivnoj obnovi zaseoka, neki simbolički znak da krenu odavde saradnja i pomoć ljudima, da im se obnove kuće. To bi bio mali, ali lep i dobar gest, jedan spomenik za večnost, da nikad više ne dolazi do ratova – rekao je Rusić.
Dva krsta
Krst ispred groblja u Plavnom
Na dva mesta, u Plavnu ispred groblja i u Gruborima na centru zaseoka, postavljeni su krstovi koji podsećaju na srpske žrtve operacije „Oluja“ i njene posledice.
Dok je Plavno još živo, u zaseoku Grubori se mogu videti gotovo isključivo zapaljene, porušene kuće Srba koji su proterani sa ognjišta.
Optužnica i oslobađanje
Srpske civile u zaseoku Grubori ubili su pripadnici antiterorističke jedinice Lučko u sastavu Specijalne policije Hrvatske. Zločin je izvršen nad svim preostalim civilima srpske nacionalnosti zaseoka Grubori, u sastavu naselja Plavno, Plavljanska dolina, opština Knin, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine.
Ubijeno je šest srpskih civila, a sve kuće u Gruborima su zapaljene. Tada su ubijeni Marija Grubor (90), Miloš Grubor (80), Jovan Grubor (73), Jovo Grubor (65), Milica Grubor (51) i Đuro Karanović (41).
Županijsko državno tužilaštvo u Zagrebu krajem 2010. godine podiglo je optužnicu protiv trojice bivših pripadnika hrvatske Specijalne policije zbog ratnog zločina u Gruborima.
Optuženi su Franjo Drlje, koji je bio komandir grupe, Božidar Krajina i Igor Beneti, a 2014. godine Županijski sud u Zagrebu doneo je oslobađajuću presudu, jer je zaključio kako nema dokaza da su Drljo i Krajina počinili zločin koji im se stavlja na teret.
Vrhovni sud Hrvatske je 2016. godine, posle žalbe Tužilaštva, ukinuo presudu i vratio predmet na ponovljeno suđenje, ali je ono 2016. godine ponovo završeno oslobađajućom presudom. Tu presudu hrvatski Vrhovni sud je potvrdio 2019. godine.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
