Milo u dilu sa ubicama?!

Vetropark Možura, svečano otvoren krajem prošle godine na istoimenom brdu između Bara i Ulcinja, izazvao je promaju u kabinetu Mila Đukanovića zbog tragova koji ukazuju da je predsednik Crne Gore u projektu vetroelektrane do guše upetljan u korupciju sa partnerima iz Azerbejdžana i sa Malte.

Neki od njih umešani su i u ubistvo malteške novinarke Dafne Karuane Galicije, koja se u istraživanju kriminalnog klupka te družine bavila i njihovim sumnjivim poslovima u Crnoj Gori. Njen sin Metju, i sam istraživački novinar, tvrdi da bi SAD i EU trebalo da se zainteresuju za mogućnost da je osumnjičeni za ubistvo njegove majke Jorgen Fenek primao uplate sa računa u podgoričkoj banci, čiji je vlasnik grčki biznismen sa crnogorskim pasošem Petros Statis, više nego blizak Đukanoviću.

Uzbuna u vlasti

Tvrdnje Metjua Karuane Galicije su uzbunile crnogorsku vlast i naterale da se iz petnih žila upinje da dokaže da nema ništa sa osumnjičenima za ubistvo novinarke i da crnogorska policija od malteških kolega nije dobila zahtev za bilo kakve provere. Međutim, sin likvidirane novinarke tvrdi da zna da je to posle otkrivanja skandala, u koji je debelo umešan i sada već smenjeni premijer Malte Džozef Muskat, traženo od policije u Crnoj Gori.

– Policija sa Malte jeste uputila zahtev Crnoj Gori za prikupljanje dokaza. Osumnjičeni za ubistvo moje majke, Jorgen Fenek primao je uplate od kompanije Madžor Trans Limited
, registrovane na Sejšelima, iza koje kao pokriće stoji čovek iz Azerbejdžana. Te uplate su stizale sa računa u ABLV banci u Letoniji. MTL takođe ima račun i u Univerzal kapital banci u Crnoj Gori. Moguće je da su uplate išle iz Crne Gore u Letoniju, a potom Feneku. Moramo da saznamo ko je slao te uplate. Deo ovih dokaza je u Crnoj Gori – tvrdi novinar, ističući da je Milo Đukanović ključna ličnost kojom se njegova majka bavila dok je istraživala „aferu Možura“.

U tom poslu firma osumnjičenog naručioca ubistva Galicije, prema tvrdnjama lista „Tajms ov Malta“ i Rojtersa, na više nego lak način domogla se 4,6 miliona evra. Fenekova kompanija finansirala je sa 2,9 miliona evra kupovinu akcija od španskog energetskog konzorcijuma, sa kojim je crnogorska vlada sklopila sporazum o gradnji vetroelektrane 2010. godine. Transakciju je obavila treća kompanija Cifidex i nekoliko nedelja kasnije ih prodala malteškoj državnoj firmi Enemalta, i to po trostrukoj vrednosti. Šest meseci pošto je

Enemalta, zajedno sa kineskim Šangaj elektrikom 2015. godine od prvog vlasnika kupila koncesiju za vetroelektranu,

Cifidex je Fenekovoj firmi vratio sve što je uložila, uz bonus od 4,6 miliona evra, koji su zavedeni kao „profit“. Zanimljivo je da se iza Cifidexa, registrovanog na Sejšelima, krije azerbejdžansko-britanski državljanin Turab Musajev, izvršni direktor SOCAR Tradinga švajcarske podružnice azerbejdžanske državne naftne kompanije SOCAR.

Još indikativnije je da je na mutne radnje Fenekove firme 17 Black Limited sa sedištem u Dubaiju ukazivala smaknuta Dafne Karuana Galicija, tvrdeći da je povezana sa malteškim političarima i da je preko nje deponovan novac na račune panamskih kompanija u vlasništvu tadašnjeg ministra Konrada Micija i Kita Šembrija, koji je bio šef kabineta Džozefa Muskata, smenjenog posle pritiska javnosti zbog ubistva novinarke i desetina afera, među kojima je i „slučaj Možura“. I crnogorska opozicija, naviknuta na neverovatne finansijske vratolomije Đukanovića, ostala je u šoku kada su isplivali detalji o projektu, koji će građani Crne Gore kroz račune za struju, u skladu sa prvobitnim ugovorom iz 2010. godine, platiti 115 miliona evra za 12 godina rada, što je praktično subvencija za investitore. A oni su već pokupili kajmak, i to pozamašan.

Račune na sunce!

Opoziciona koalicija Crno na belo zbog toga od Vlade zahteva da položi račune za štetan ugovor, koji bi Crnu Goru mogao žestoko da obruka ako se dokaže da je njena vlast zaista bila u dilu sa ubicama novinarke i da je zajedno sa sada već bivšom vladom Džozefa Muskata i oligarsima bliskim njegovoj Laburističkoj partiji u vetroelektrani, umesto kilovata, lovila milione evra, plivajući u krivičnim delima korupcije i pranja novca. Na njih je, prateći učestale posete tadašnjeg ministra energetike Konrada Micija, upozoravala malteška agencija za pranje novca pre nego što su se u priču uključili Muskat i ostatak korumpirane družine, u međuvremenu sklonjene sa vlasti. Kako na sve to odgovara Đukanović, označen kao mozak „operacije Možura“, bar što se crnogorske strane tiče?

– Nikako, iako je kao premijer u vreme sklapanja ugovora vukao sve konce. Milo ćuti i pravi se mrtav dok oluja ne prođe. On veruje da će dobiti izbore i ukrotiti i ovu aferu, baš kao i desetine sličnih, ne hajući što je zbog njih Crna Gora stekla imidž carstva kriminala i korupcije – poručuju upućeni, uvereni da Đukanović ni na ovim izborima neće birati sredstva da zadrži vlast, jer je to jedini način da ostane na slobodi.

Korupcija uzima živote

Metju Karuana Galicija smatra da je „slučaj Možura“ primer organizovane kriminalne mreže koju su formirali korumpirani zvaničnici i biznismeni iz Malte, Azerbejdžana, Kine i Crne Gore.

– Oni su nam ispred nosa krali naš novac – tvrdi Metju. On veruje da ključ istrage u Crnoj Gori drži Evropska unija, koja Podgorici mora da pošalje jasnu poruku da je priključenje proces koji zahteva političke i pravne reforme.

– Građani Crne Gore moraju da traže isto od svojih lidera. Korupcija na kraju uzima ličnu slobodu i u najgorem slučaju život, kao što se desilo mojoj majci – zaključuje istraživački novinar.

Brisel traži odgovore

Komentarišući „aferu Možura“, portparolka Evropske komisije Ana Pisonero (na slici) poručila je Podgorici da je vladavina prava da je odlučujući element za pristupanje EU.

– Imajući to u vidu, očekujemo da optužbe o korupciji dobiju kredibilne, nezavisne i efikasne institucionalne odgovore. Ponovo ističemo važnost raspravljanja o takvim pitanjima u demokratski izabranim institucijama – istakla je Pisonerova.

MUP ignoriše istragu

Dritan Abazović u sredu je ponovo pozvao MUP i tužilaštvo da ne ignorišu istragu o „slučaju Možura“, jer je zbog njega na nogama i EU.

– Saopštenjem Evropske komisije još jednom su se potvrdili naši navodi da istraga o ubistvu novinarke sa Malte vodi do vrha crnogorskog režima. Konkretno, do predsednika Đukanovića i potpredsednika Skupštine Branimira Gvozdenovića. Nakon sina ubijene novinarke oglasila se i Evropska komisija, a jedino se crnogorska policija i dalje pravi kao da se ništa ne dešava – poručio je Abazović.