U izveštaju o praćenju suđenja za ratne zločine – godinu dana po ulasku Hrvatske u EU 2013. godine, nevladine organizacije Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Građanski odbor za ljudska prava, istakle su da je sve manji interes javnosti za procesuiranje počinilaca ratnih zločina.
"Iako su formalno revitalizovani odnosi između hrvatskog i srpskog državnog vrha, nikakav konkretan sporazum o saradnji u predmetima ratnih zločina nije potpisan. Većina vodećih političara ne ulaže dovoljno napora da bi se stvorili pravni okviri i društvena klima za proces suočavanja s prošlošću utemeljen na doslednoj osudi svih ratnih zločina, njihovih počinitelja i politike koja je devedesetih godina dopuštala i zataškavala zločine", ukazuje se u izveštaju.
Najveću pažnju javnosti u međusobnim odnosima izazvala je rasprava pred Međunarodnim sudom pravde po međusobnim tužbama za genocid koja je, ocenjuju nevladine organizacije, pokazala da poverenje između nekad zaraćenih strana još nije izgrađeno, da je i dalje prisutna retorika isključivosti s početka 1990-ih godina, da se licitira s brojevima žrtava i minimalizuje sopstvena uloga u
počinjenim zločinima.
Nevladine organizacije su posebno ukazale na i dalje veliki broj neprocesuiranih ratnih zločina – i sa srpske i sa hrvatske strane, te istakle da je potrebno uputiti jasnu poruku svedocima da svedoče na sudu kako bi svi zločini bili kažnjeni.
U izveštaju se navodi da je za razliku od prethodnih godina, kada su tokom pregovora o ulasku u EU sprovedene istrage i podignute optužice za neke od najtežih zločina pripadnika hrvatskih jedinica, u celoj 2013, pa sve do maja 2014. godine nije podignuta nijedna optužnica.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
