Protesti u februaru koji su doveli do pada kantonskih vlada nesumnjivo su pokazali duboko narodno nezadovoljstvo onima koji ga vode i hitnost neophodnih reformi. Međutim, nedostatak vizije kod BiH lidera oba entiteta i neefikasne institucije pokazuju da se nešto duboko i hitno mora promeniti u toj maloj evropskoj državi.
U izveštaju pod nazivom "Budućnost Bosne" Međunarodna krizna grupa pravi jedan iskorak koji je dosad bio sasvim stran kako zapadnim diplomatama, tako i raznim nevladinim organizacijama i institutima koji su se decenijama bavili pitanjem bosanske krize. U prvom redu, reč je o ukidanju Kancelarije Visokog predstavnika Valentina Incka.
"Evropska unija i šira međunarodna zajednica bi trebalo da podrže Bosnu bez intervencionizma na visokom nivou. Stoga bi Ujedinjene nacije trebalo da raspuste Kancelariju Visokog predstavnika i raspuste Savet za implementaciju mira. Paralelno bi Evropska unija trebalo da afirmiše evropsku budućnost zemlje i prihvati aplikaciju za članstvo kao prvi korak na tom putu", navodi se u izveštaju MKG.
Februarska opomenaMasovni neredi, demonstracije i okršaji sa policijom u februaru ove godine bili su jasan i verovatno poslednji znak vođama u BiH da je narod duboko razočaran i nezadovoljan delovanjem vlasti. Cenu toga platile su kantonske vlade koje su popadale, ali stručnjaci ocenjuju da to ni izbliza nije adekvatan odgovor na vapaj koji su građani poslali. Bosna je na rubu socijalnih nemira koji nemaju veze sa etničkom pripadnošću ili uređenjem zemlje, ali bi lako mogli da se zloupotrebe u te svrhe. |
Razume se, ukidanje Kancelarije Visokog predstavnika (OHR) podrazumeva i da bi BiH morala da dobije državno vođstvo koje je sposobno da upravlja zemljom u punom kapacitetu i u interesu sva tri konstitutivna naroda. Uvažavajući etničke razlike, MKG ocenjuje da je "kolektivno rukovodstvo bolje od individualnog", kao i da predstavnici tog tela moraju biti birani direktno. U tom paketu, smatra MKG, trebalo bi ukinuti i etničke kvote u državi i uvažiti volju građana regiona, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Podsetimo, Ustav Bosne i Hercegovine je zapravo definisan Aneksom 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim su predviđena dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda – Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Ovaj Ustav je, prema analizi MKG, mešavina etničkog i građanskog principa i "pogodan je zloupotrebama koje vode u paralizu političkih i administrativnih institucija".
Marko Prelec, projektni direktor MKG za Balkan, smatra da je Bosna razapeta između zastarelog etničkog modela državnog ustrojstva i građanskog modela koji se veoma lako zloupotrebljava.
– Zato je potrebno da se pronađe novi pristup koji bi to objedinio u federalnoj državi. Da bi preživela kao jedinstvena država, Bosna mora biti postavljena na nove temelje. Možda je za takav dogovor potrebno i više godina, ali traganje za rešenjem mora da počne – naglašava Prelec.
Hju Poup iz Međunarodne krizne grupe smatra da je Dejtonski sporazum refleksija prošlosti, ali ne i put u budućnost.
– On zemlju zadržava u razdoru i zarobljenu u zadacima koje nameće međunarodna zajednica. Vreme je da Bosna počne da se tretira normalno, bez širokog mešanja Visokog predstavnika – ističe Poup.
Na kakav će odjek ova inicijativa naići u BiH ostaje da se vidi. Dosad su različiti pojedinci, diplomate i organizacije, kao i predstavnici država, imali raznolike pokušaje da se od BiH napravi funkcionalna država. Nijedan od njih nije bio uspešan, pre svega
Kraj za kantone
MKG predlaže ukidanje deset kantona iz većeg entiteta, Federacije BiH s obzirom na to da se pokazalo da je ovaj sistem uređenja entiteta izrazito neefikasan, skup i ne ispunjava očekivanja građana. Pored kantona, trebalo bi, prema mišljenju MKG, ukinuti i nepotrebne državne agencije i institucije na nivou države.
Nadležnosti kantona bi trebalo da budu delom prenesene naniže, ka opštinama, delom ka vlastima Federacije BiH, a delom na federalnu državu. Zanimljivo je i kako MKG gleda na pitanje eventualnog stvaranja hrvatskog entiteta, pa se tako predlaže da se "hrvatskim regionima pruži visok stepen autonomije". |
zbog krize unutrašnjeg legitimiteta države. Prosto gledano, bar polovina građana BiH tu državu ne smatra svojom.
Probni balon za RS
Poslednji izveštaj Međunarodne krizne grupe u kojem je, između ostalog, navedeno da BiH klizi prema raspadu, i u kojem se predlaže ukidanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), izazvao je vrlo oprezne reakcije u Republici Srpskoj.
Pre svega, iz razloga što su se analitičari MKG ovaj put gotovo otvoreno složili sa delom politike koju zastupa Banjaluka, što do sada nije bio slučaj. Ruku na srce, ova organizacija i ranije je ukazivala na nepotrebnost postojanja OHR-a, ali retko je otvoreno konstatovala da tu instituciju treba ukidati. Takođe, priča da je BiH pred raspadom nije stav koji su analitičari MKG-a ranije tako otvoreno zastupali.
Stručnjaci, međutim, tvrde da izveštaj za Srpsku uopšte nije povoljan, mada tako izgleda na prvi pogled, jer se u suštini kriju mnogo dublje poruke u kojima stoji da BiH zaista klizi ka raspadu, ali samo ako ne dođe do njene centralizacije, ukidanja kantona i entiteta, te jačanja zajedničkih organa. Po nekima, ovaj izveštaj je neka vrsta probnog balona koji se pušta uoči mogućih pokušaja međunarodne zajednice da oslabi Srpsku nakon izbora.
Za Aleksandra Vranješa sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci jedino prihvatljivo u izveštaju je konstatacija da je sadašnja BiH suštinski "nemoguća država" kao što potvrđuju i analitičari MKG.
– Ali ono što ovde nedostaje jeste jedan dublji politički kontekst. Pogrešna je osnovna pretpostavka koja proizilazi iz ovog izveštaja da u BiH ipak postoji unutrašnji konsenzus među svim narodima o postojanju države BiH, ali da političke elite svojom nesposobnošću nikako da pronađu pravi političko-pravni model koji bi omogućio da BiH prodiše i nastavi ka putu prosperiteta, odnosno ka EU i NATO-u.
Dakle, neophodno je napraviti građansku državu federalnog tipa, u kojoj neće postojati "politički ključ" između konstitutivnih naroda, nego će svi građani slobodno na izborima birati svoje predstavnike na državnom nivou prostom većinom, a koji će imati legitimitet svih građana da čine reforme i dovedu BiH u EU. Tu leži osnovno nerazumevanje analitičara MKG-a kada je reč o BiH – kaže Vranješ za "Vesti".
On ističe da analitičari MKG-a neće ili ne mogu da shvate da predstavnici dva od tri konstitutivna naroda, ali i predstavnici zapadnih zemalja, nikada neće dozvoliti da pripadnici najbrojnijeg naroda, po principu proste većine, dobiju islamsku državu na teritoriji Evrope, a gde bi druga dva manje brojna hrišćanska naroda služila da simuliraju demokratiju u takvoj jednoj zemlji.
– Analitičari MKG-a prilikom pisanja izveštaja moraju imati na umu da problemi BiH nisu samo pravne prirode i da posmatrajući širi kontekst mogu da identifikuju da je skorašnja Erdoganova izjava o tome kako će 100 miliona Turaka braniti Bošnjake vojnom silom ukoliko ih neko bude "dirao" više ubrzala to klizanje BiH ka raspadu nego npr. sav problem oko nesprovođenja presude Sejdić-Finci – smatra Vranješ.
S druge strane, Esad Bajtal, profesor filozofije i ugledni sarajevski intelektualac za banjalučke medije, rekao je da se ne slaže sa analizama da BiH preti raspad.
– Ne mogu se složiti s činjenicom da me čeka budućnost da budem ni na nebu ni na zemlji. Ja ne mislim da će se to dogoditi, ali priznajem da postoje takve potrebe kod nekih ideologija. Ova zemlja je, nažalost, vrlo veštački usložnjena Dejtonskim sporazumom na način koji joj ne dozvoljava funkcionisanje. Ali sigurno da postoje scenariji koji bi priželjkivali da se ona raspadne – naglasio je Bajtal.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
