Otkriće Miladinovskog bi za mnoge bilo iznenađenje, ali ne i za Kratovčane, koji su čuli, a neki i videli da ovaj gradić na severoistoku Makedonije presecaju brojni podzemni hodnici i tuneli, koji su i dalje enigma za arheologe.
Ulaz ispred kafane
I reporter "Vesti" je zavirio u jedan od tunela. Ulaz ili izlaz, to još uvek nije jasno, nalazi se u jednoj lokalnoj kafani, odmah iza prostorije koja se koristi kao kuhinja.
Vlasnik restorana osvetlio je dvadesetak metara tunela, a dalje ni on nije smeo da ide, tako da je nepoznato gde završava ovaj tunel, i da li se negde možda račva sa drugim podzemnim prolazima izdubljenim u stenama ispod ovog gradića.
– Nameravamo da istražimo sve podzemne tunele u Kratovu, koji su u prošlosti verovatno služili za zaštitu i evakuaciju stanovništva od raznih opasnosti. Tuneli su bili povezani sa 12 srednjovekovih kamenih kula u gradu, od kojih su pet sačuvane do danas: Simićeva kula, Zlatkova, Sat kula, Krsteva, odnosno Emin-begova i Hadžikostova kula, kaže Elizabeta Kančevska-Milevska, makedonska ministarka za kulturu.
Tuneli će se istraživati uz pomoć lokalnih vlasti Kratova, jer se veći broj od dosad poznatih ulaza u tunele nalazi na privatnim posedima. Ministarka Kančevska-Milevska objašnjava da im je namera da tunele, kada ih istraže, otvore za javnost i turiste.
Krili blagoU Kratovu je bilo izgrađeno 12 kamenih kula sa obe strane Kratovske reke, a do danas je sačuvano svega šest. Ostale su bile srušene za vreme Karpoševog ustanka. Najstarija i najbogatija je Zlatkova kula, izgrađena 1365. godine. Ime je dobila po Đorđu Zlatkovu koji ju je kupio od Asan Efendije. Ona, kao i ostale kule u Kratovu su izgrađene od kamena, sa debelim zidovima, visoke šest metara. Pretpostavlja se da su međusobno povezane podzemnim hodnicima kako bi njihovi bogati vlasnici na vreme mogli da sakriju rudno blago, zlato i srebro, a i sami da se sklone i pobegnu od raznih bandi i turskih osvajača. |
Atrakcija
Direktor Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Makedonije, Viktor Lilčić ističe da tuneli predstavljaju atrakciju u Kratovu i Makedoniji, jer postoje još samo oni tuneli ispod Isara u Štipu i ispod Baltepe u Tetovu.
– Ovi ispod Kratova su unikatni. Do sada je otkriveno šest ulaza, a doznali smo da ih ima više. Znamo da su prokopani u otomanskom periodu, 18. ili 19. veka, a možda i ranije, kada su građene kule. 
Podzemni tuneli su polazili od kula, pa su u dužini od više stotina metara išli u pravcu korita Kratovske, Manceve i Tabačke reke. Problem je što su ulazi u te tunele na privatnim posedima, a samo jedan se nalazi na državnom zemljištu – veli Lilčić.
Pošto do sada nije pronađen ulaz nijednog tunela ispod neke od kamenih kula, planirano je da arheološka istraživanja počnu upravo iz unutrašnjosti, odnosno donjih delova neke od danas postojećih kula.
– Raspolažemo podacima da je jedan od tunela dugačak najmanje 200 metara i da su u njega ulazili ljudi. To je impresivno, zato što su tuneli, pravougaonog oblika, prokopavani u čvrstoj steni – kaže Lilčić.
Menjao imenaKratovo se nalazi na severoistoku Makedonije, stotinjak kilometara od Skoplja. Kroz vekove je imao više imena: Tranopira, Koritos, Krater, Kratis Kora.
Gradić opusteo 1689. godineKratovo je i u vreme Otomanske imperije bio poznat kao grad zlata i srebra. Kada je 1689. Karpoš podigao, na žalost neuspeli ustanak, grad je bio opustošen, a rudraske jame zatvorene. Rudnici su obnovljeni tek u 19. veku, kada je Kratovo doživelo renesansu i razvilo se u grad sa najlepšom čaršijom na Balkanu. Putopisac Ami Bue je zapisao da je Kratovo 1836. godine imalo 56.000 stanovnika, a danas ih ima 10.300. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
