Za političke aktere u Bosni i Hercegovini biće ovo dugo toplo leto, prepuno međusobnih optuživanja za blokadu državnih institucija i izvrgavanje navodno već postignutih dogovora.
Deset meseci otkako su okončani opšti izbori u BiH još nije formiran ključni organ izvršne vlasti na nivou države Savet ministara, ali ni Vlada Federacije BiH.
Ovog puta otežu Bošnjaci i Hrvati. Hrvati su manjinski koalicioni partner u vladi Federacije i traže promenu izbornog zakonodavstva, a Bošnjaci neće da formiraju Savet ministara, dok se ne formira vlada u Federaciji.
Iz Republike Srpske poručuju da će zbog blokade u formiranju Saveta ministara Banjaluka raditi na preuzimanju funkcija koje im je svojevremeno visoki predstavnik preoteo i prebacio na institucije BiH.
Na celo zamešteljstvo u državi sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić nedavno je poručio da će promena izbornog zakonodavstva ići samo u pravcu jačanja građanskog, a nikako etničko-konstitutivnog principa. Drugim rečima, Komšić, koji je pre mesec dana od Milorada Dodika preuzeo predsedavanje Predsedništvom, zalaže se princip jedan čovek – jedan glas na teritoriji BiH. Za razgovor sa evropskim zvaničnicima on je već kandidovao temu ukidanja načela konstitutivnosti naroda u BiH.
Konstitutivnost ili nezavisnost
Srpski član Predsedništva Dodik uzvratio je da to nije ništa drugo već otvoreno podrivanje sistema na kojem počiva BiH i da Banjaluka na to neće pristati.
– Komšić se očigledno stavlja na čelo kolone unitarista kojima mora vratiti dugove za glasove kojima su ga doveli u Predsedništvo – naglasio je Dodik.
Tim povodom, neprikosnoveni lider Srba u BiH već duže od deceniju osvrnuo se i na nereagovanje kancelarije Visokog predstavnika, nametnutog od međunarodne zajednice upravo kao organ za nadgledanje primene Dejtonskog sporazuma.
– Zamislite da kažem da ću se kao srpski član Predsedništva u susretu sa evropskim zvaničnicima zalagati za nezavisnost Republike Srpske. Kakva bi histerija nastala u Sarajevu i međunarodnim krugovima. Svi bi vrisnuli da je to antiustavno i antidejtonski. Pa zar zalaganje za ukidanje konstitutivnosti naroda nije takođe antiustavno i antidejtonsko – primetio je Dodik.
Nedovršena država
Sve u svemu, ni 24 godine od Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH i postavljeni temelji zajednice Srba, Bošnjaka i Hrvata za ovu zemlju važi da je nedovršena država u kojoj su politički predstavnici sva tri naroda kao rogovi u vreći.
Profesor i ratni član Predsedništva BiH dr Nenad Kecmanović kaže da je BiH zemlja u kojoj jedna polovina ne priznaje drugu. A u onoj prvoj, malo većoj polovini, koja je podeljena na dve četvrtine, Bošnjaci i Hrvati žive u antagonističkoj koegzistenciji.
– BiH ima složene institucije konsenzusne demokratije i istovremeno diktaturu inostranog protektora, koji može da ukine sve te institucije i smeni svakog izabranog političara – deo je analize profesora i ratnog člana Predsedništva BiH dr Nenada Kecmanovića.
Njegova knjiga „Nemoguća država – Bosna i Hercegovina“ može da posluži kao obavezno štivu svakom posmatraču sa strane koji se ne snalazi u nedokuvanom bosanskom loncu.
Federacija bez vlasti 10 meseci
Bosanskohercegovački političari su majstori u obaranju sopstvenih rekorda u neefikasnosti. Tako je Federacija BiH je dobila novi negativni rekord jer federalna vlada nije formirana već 10 meseci, koliko je prošlo od oktobra, kada su održani poslednji opšti izbori.
Kako sada stoje stvari, na federalnu vladu će se čekati još bar do jeseni, jer se partnerima SDA i HDZ ne žuri. Njihovi kadrovi ionako sede u sadašnjoj vladi u tehničkom mandatu. Nezvanično je već potvrđeno da će funkciju premijera zadržati Fadil Novalić.
Na divan kod ambasadora
I dalje u vazduhu visi mogućnost da se otkaže vanredna sednica Predsedništva BiH na kojoj bi bio imenovan predsedavajući Saveta ministara.
– Videćemo kako će se stvari razvijati. Pred samo održavanje sednice proceniću da li ću zadržati svoj predlog da vanredna sednica bude održana – izjavio je Milorad Dodik, optužujući Komšića da radi na komplikovanju situacije.
Komšić je dan ranije, u ponedeljak, imao zakazan sastanak sa ambasadorom SAD Erikom Nelsonom i Velike Britanije Metom Fildom.
NATO uslov iz šešira
Vodeća Bošnjačka stranka SDA nametnula je kao jedan od uslova da se formiraju institucije BiH i priču o članstvu u NATO. Lider SDA Bakir Izetbegović zauzeo je stav da je od formiranja Saveta ministara važnije definisati Akcioni plan za pristupanje te države NATO (APN). Prema njegovim rečima, i srpski član Predsedništva Milorad Dodik je pristao da se na sednici tročlanog rukovodstva BiH nađe APN.
Međutim, Dodik je to negirao pozivajući se na čvrst stav RS da je za vojnu neutralnost i da će kada je reč o odnosu prema zapadnoj vojnoj alijansi slediti stav Beograda.
Ni orla, ni ljiljana
Priča oko državnih simbola BiH u stopu prati zamršene odnose u zemlji koja je po mnogo čemu presedan.
Federacija BiH, kao bošnjačko-hrvatski entitet, nema svoje simbole 12 godina, dok Republika Srpska već 10 godina ima privremeno rešenje za svoj grb. Umesto dvoglavog orla sa četiri ocila, što je Ustavni sud osporio jer „nije simbolizovao sve narode“, u Banjaluci su za grb uzeli amblem sa trobojkom.
Ustavni sud je i zastavu i grb Federacije proglasio neustavnim, jer ljiljani i šahovnica, koji su bili sastavni deo grba, ne sadrže obeležje Srba, trećeg konstitutivnog naroda.
Kako ne postoji saglasnost, pribeglo se privremenom rešenju, pa Federacija koristi obeležje BiH. Sadašnja zastava BiH govori više o težnji njenih naroda ka članstvu u EU, a manje o zajedničkoj istoriji na ovom području. Ona je žuto plave boje sa belim zvezdicama i podseća na zastavu EU. Grb je sličan zastavi samo u obliku štita.
Da su državni simboli osetljiva tema u društvu sa neizgrađenim osnovnim državnim institucijama vidi se i po tome što je ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak u maju ove godine uputio pismo čelnom čoveku UEFA. Crnadak je od Aleksandra Čeferina tražio da se sa pehara namenjenom osvajaču Evropske lige ukloni grb s ljiljanima. Crnadak, inače Srbin, rekao je da ovaj grb simbolizuje samo jedan narod te „vređa nebošnjake“.
Himna bez reči
Republici Srpskoj je osporena i himna „Bože pravde“, pa je od pre desetak godina u upotrebi „Moja republika“. Radi se o instrumentalu, dakle himni bez teksta jer je Sizifov posao da se usaglase reči svečane pesme kojima bi bila zadovoljna sva tri naroda.
U Republici Srpskoj ovih dana ponovo se pokreće tema vraćanje grba. Realisti, međutim, poručuju da će biti nemoguća misija vratiti u grb orla i detalje iz srednjovekovnih znamenja Nemanjića. Za takvu izmenu potrebna je dvotrećinska podrška u parlamentu, a nje nema bez bošnjačkih glasova.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
